Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji “Oluja” 1995. godine održana je večeras u zemunskom naselju Busije – gde se te godine zaustavio veliki broj krajiških Srba.
Obeležavanju tragičnog događaja za srpski narod, koji Hrvatska slavi kao dan pobede i domovinske zahvalnosti, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rukovodstvo Republike Srpske, koji su se prethodno sastali u vili “Mir”.
Prvi put su na obeležavanju Dana sećanja na žrtve “Oluje” bili prisutni preživeli iz logora Jasenovac.
Ispred Crkve Ćirila i Metodija okupio se veliki broj građana, a pomen je služio patrijarh srpski Porfirije.
Patrijarh je poručio da Bog ne broji čijih je žrtava više, čijih je manje i istakao da su pred Bogom sve žrtve iste, zvali se oni Jovan, Jozo ili Jusuf. “Pamtimo stradale bližnje, ali ne zlopamtimo, osveta i mržnja umanjuju onoga koji su opsednuti njima”, rekao je patrijarh.
“Moleći se danas za stradale, za naše bližnje, ne želimo da zloupotrebljavajući žrtve produbljujemo spiralu sukoba niti da vodimo ratove komemorativnim politikama sećanja”, poručio je patrijarh.
“Danas, kada ponovo podsećamo sebe, osmi put, na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je istakao da u zaboravu ljudi žive pognutih glava, plašeći se i sebe i drugih.
“Tek kada počnu da pamte mogu i da se usprave, mogu da se otvore i da žive sa sobom i drugima bez sumnje i straha. Mogu i da oproste, i možemo i moramo da oprostimo, ali to možemo samo ako pamtimo, pošto u zaboravu nema oproštaja ni sebi ni drugima”, rekao je Vučić.
“Kada se podsećamo egzodusa i etničkog čišćenja 250.000 Srba, mi podsećamo sebe na to ko smo i kuda idemo”, poručio je Vučić.
Istakao je da su u naš identitet zauvek ugrađene kolone na traktorima.
“Govorimo o onome identitetu u koji su ugrađeni večno i Jasenovac i Jadovno, i Prebilovci”, rekao je srpski predsednik.
“Neću da se izvinjavam onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba, hoću da razgovaramo sa njima u miru, hoću da čuvam mir, ali neću da gazimo po ubijenim Srbima, neću da gazim po Krajišnicima. Nikada se kao danas nije prekrajala istorija”, poručio je Vučić.
Kako je rekao, ne treba računati da ćemo dobiti izvinjenje ili da će neko da se pokaje zbog zločina nad Srbima.
“Za njih postoji jedna istina – Srbi štrče, Srbi su neposlušni, Srbi su nepokolebljivi i nepokorni, takvi nisu potrebni”, rekao je Vučić.
Vučić je istakao da ga je sramota one Srbije koja se stidela svojih krajiških izbeglica, koja je zatvarala svoje puteve i drumove da ih drugi Srbi ne bi videli, kao da ima potrebe da se stidimo suza naših.
“Nikada to više ne sme da se ponovi”, poručio je srpski predsednik.
Vučić je istakao je ponosan na činjenicu što je u Srbiji stasala drugačija politikam drugačija generacija mladih ljudi koji hoće ponosno i uzdignuto da drže svoju srpsku glavu.
“Neka je večna slava žrtvama Oluje. Srbija je majka, a ne maćeha. Srbija pamti, živela Srbija”, poručio je na kraju svog obraćanja predsednik Vučić.
Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik poručio je prisutnima da su se okupili da pamte stradanje biblijskih razmera, još jedno u nizu koje se desilo Srbima sa tog prostora.
“Stradanje koje se može i treba smatrati konačnim rešenjem srpskog pitanja na prostoru hrvatskih država, u poznatoj ideologiji ustaške Nezavisne države Hrvatske, koja je promovisala da jednu trećinu treba pobiti, jednu raseliti i jednu prekrstiti”, podsetio je Dodik.
Ukazao je da su danas prostori gde su živeli Srbi pusti i prazni. “Tamo nisu dozvolili narodu ni da se vrati da bi ostvario svoja imovinska druga prava”, naveo je Dodik.
Dodik je poručio da ne želi nikakve sukobe, ali da RS ne želi da odustane od svojih političkih prava i da ne želi da se ta prava uskraćuju na način na koji se to vidi ovih dana.
“Mi nećemo da ćutimo i mi ćemo se boriti protiv nepravde koju smo doživeli i doživljavamo u kontinuitetu. Hoćemo snažnu i stabilnu Republiku, ništa ne tražimo nego da Republika Srpska bude ono što je njoj dato u Dejtonskom sporazumu i šta piše u ustavu Bosne i Hercegovine. Oni su davno to nama oteli, a mi želimo da to imamo. Ja mislim da je to legitiman politički cilj”, istakao je Dodik.
Povodom godišnjice, oglasili su se državni zvaničnici i udruženja, i istakli da je etničko čišćenje prošlo nekažnjeno, kao i da se samo nekolicina Srba vratila svojim kućama, jer uslovi za povratnike ostaju nezadovoljavajući.
Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice – oko 220 hiljada Srba je tada izbeglo iz Hrvatske.
Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas” u svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon hrvatske vojne operacije.
Od tog broja je 1.228 (65 odsto) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije.
Mnoge žrtve ni danas nisu otkrivene ni identifikovane.