Povodom 25. godišnjice vojno-policijske akcije “Oluja”, danas je u velikoj dvorani Novinarskog doma u Zagrebu održana debata u organizaciji Documente – Centra za suočavanje s prošlošću, u ime REKOM mreže pomirenja.
u uvodnim rečima naglasio je važnost „Oluje“ kao povijesnog događaja koji je odredio ishod rata u Hrvatskoj te predstavio sudionike
U debati o interpretacijama Oluje u kulturama sećanja govorili su: prof. dr Vjeran Pavlaković s Odseka za kulturalne studije Univerziteta u Rijeci, dr Jelena Đureinović iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Branka Vierda iz Inicijative mladih za ljudska prava, Jerko Bakotin, novinar nedeljnika Novosti i Saša Milošević, potpredsednik Srpskog narodnog veća uz moderiranje dr Borisa Stamenića iz Documente.
Učesnicima debate i gledaocima uvodno se obratila Vesna Teršelič, voditeljka Documente – Centra za suočavanje s prošlošću koja je pozdravila dogovor unutar Vlade o odlasku potpredsednika vlade Borisa Miloševića na proslavu godišnjice Oluje u Knin, odnosno odlaska potpredsednika Vlade i ministra branilaca Tome Medveda na komemoraciju ubijenim srpskim civilima u selo Grubore.
Vjeran Pavlaković se osvrnuo na jačanje prisutnosti pojma “kulture sećanja” u javnom prostoru, pojma koji je od egzotičnog polja naučnih istraživanja tokom godina stigao u mejnstrim.
“Danas i predsednik vlade Plenković često govori o negovanju kulture sećanja, a pre petnaestak godina kada sam iz Amerike došao u Hrvatsku, retki su znali za taj pojam”, rekao je Pavlaković.
Jelena Đureinović naglasila je jačanje “državne industrije sećanja” u Srbiji poslednih godina i sve snažniju prisutnost viktimološkog diskursa u tamošnjim politikama sećanja.
Saša Milošević je ispred SNV-a istakao da je pred nama vreme u kome tek trebamo videti hoće li doći do istinske promene u politikama sećanja, gde bi s hrvatske strane manifestacijama kojima se obeležava Oluja osim slavlja trebalo dodati suze i žaljenje za ubijenim srpskim civilima, a s one srpske prihvatiti činjenicu da je Oluja osim egzodusa bila i legitimna akcija hrvatske vojske kojom je oslobođena trećina okupirane teritorije.
„U diaboličnom odnosu prema Oluji iz moje perspektive“, kako je naglasio potpredsednik SNV-a, „potrebno je oponirati prevladavajućem narativu i jasno reći da je Oluja istovremeno legitimna i kriminalna, oslobađajuća ali i etničko čišćenje“, rekao je Milošević.
Jerko Bakotin je govorio o primeru zločina u Dvoru na Uni u avgustu 1995. godine kao primeru događaja o kome i danas postoje različite interpretacije o tome ko su počinioci.
Branka Vierda predstavila je aktivnosti Inicijative mladih za ljudska prava u domenu kritičkog suočavanja s prošlošću i ispričala zanimljiva iskustva iz prakse.
Zaključno je istaknuta važnost nastavka kritičkog suočavanja s prošlošću s jedne strane te iskaza empatije prema žrtvama s druge strane, kao važnih elemenata izgradnje kulture sećanja, odnosno preduslova dugoročne izgradnje mira.