Srpsko narodno veće u utorak je u Donjem Skradu u opštini Barilović održalo komemoraciju za šestoro ubijenih srpskih civila tokom i nakon Vojno policijske operacije Oluje, te je u ime srpskog naroda u Hrvatsako poručeno: “Sećaćemo se se svoga, a nećemo zaboravljati stradanje drugog”.
Nakon komemoracije potpredsednik vlade RH Boris Milošević (SDSS) je rekao da bi želeo da dan pobede svake godine bude sve više dan pomirenja i da se svake godine međusobno sve više svi uvažavaju.
“Idemo korak po korak, poverenje nije izgubljeno, nastavljamo politiku uključivosti, razumevanja i gradimo poverenje onako kako smo to nagovestili prošle godine”, rekao je Milošević i naglasio da njegov ovogodišnji neodlazak na proslavu Dana pobede u Knin ne znači odustanak od te politike ili gubitak poverenja.
Nakon pomena i čitanja “14. izjave sećanja SNV-a” potpredsednik vlade RH Boris Milošević, predsednik SNV-a Milorad Pupovac i voditeljka Documente Vesna Teršelič otišli su do obližnjeg spomen obeležja trojici hrvatskih vojnika poginulih 5. avgusta 1995. godine i prisetili se i njihove žrtve.
SNV kroz ovogodišnju izjavu sećanja sa žaljenjem konstatuje da se 30 godina od početka rata i 26 godina od njegovog završetka “u Hrvatskoj ratuje sa politikama sećanja, da svako ima svoje komemoracije i svoju političku upotrebu ratnih strahota i ratnih stradanja”, a da se “retko sećamo strahota koje su prošli drugi i stradanja koja su se dogodila drugima”.
“Ovde smo danas zbog ubistva šestoro civila koji su 5. avgusta 1995. dočekali hrvatsku vojsku, a za ovaj zločin niko nije odgovarao, jer nije bila pokrenuta ni istraga”, rekao je Pupovac.
“Ovakve poruke kakve odašiljemo s mesta komemoracija ne mogu dobiti podršku odmah i nije realno da je se dobije odmah. Kad će to biti? Mi time ne gospodarimo, ne znamo, time gospodare oni koji vode državne politike, ali mi ćemo nastaviti, uključujući i komemorisanje hrvatskih žrtava”, rekao je Pupovac.
Na pitanje zašto se ratuje politikom sećanja, Pupovac je rekao da rat politikama sećanja, kao nekada topovi ili paljba, ili ratna propaganda, zaglušuje ljude pa ne vide i ne čuju.
“Komemorativne politike su danas pretvorene u neku vrstu produžetka ratovanja, bez svesti da potpuni i pravi mir može biti postignut promenama takvih praksi”, rekao je Pupovac i pozvao pri tom da se slede prakse iza Drugog svetskog rata između Francuske i Nemačke, pa Poljske i Nemačke ili pak Jugoslavije i Italije, Jugoslavije i Nemačke, koje su 26 godina nakon rata već stvarale zajedničku Evropu i otvarale prostor prijateljstava.
Nasuprot tome, dodao je Pupovac, “mi se na prostoru Hrvatske, BiH i Srbije dalje ukopavamo i produbljujemo rovove svojim politikama sećanja”.
Upitan ne bi li bilo dobro da je u smislu pomirenja potpredsednik Vlade Boris Milošević i ove godine u Kninu, kao prošle godine, Pupovac je rekao da on ne vidi nikakav problem i da se tu “ne radi samo o gestu u jednogodišnjem ritualu”. Štaviše, istakao je Pupovac, “po svojim porukama današnji komemorativni skup u Donjem Skradu nije ni po čemu manji od onog na kojem je gospodin Milošević bio prošle godine”.
“Tokom cele godine treba se otklanjati od ratnih politika, kroz politike sećanja i poštovanje žrtava trebamo se paralelno rešiti i tereta ratnog raspada zajedničke države devedesetih godina i onog iz Drugog svetskog rada”, rekao je i podsetio da pozdrav “za dom spremni” (ZDS) ne bi smeo imati pravo javnosti u RH.
“ZDS je bio službeni pozdrav jednog zločinačkog režima kakvih je u civilizaciji ljudske vrste bilo malo, koji je ideale države i slobode pretvorio u politiku smrti i istrebljenja drugih i drugačijih, Srba, Jevreja, Roma, Hrvata antifašista, a pod njihovim službenim pozdravom ZDS ljudi su bili otpremani u logore”, rekao je Pupovac.
Za kraj je pozvao da se ljude koji su iz Hrvatske izbegli u Srbiju ili u BiH prepozna takođe kao ratne stradalnike i da “treba stvoriti prostor da se to prepozna”.
Dodao je da još nije odlučio hoće li danas ići u Beograd na obeležavanje godišnjice masovnog egzodusa Srba iz Hrvatske, odnosno da će otići ili neće otići zavisno od procene može li time doprineti da se takva politika promeni.
Kako je u svom govoru rekla zamenica predsednika SNV-a Aneta Vladimirov petero civila srpske nacionalnosti ubijeno je u Donjem Skradu 5. avgusta 1995. godine, a još jedna osoba je ubijena sledećeg dana, u podrumu su pripadnici hrvatske vojske ubili Katu i Nikolu Dmitrovića, Zorku Gazibaru, Stanka i Smiljanu Končalović, dok im je Danica Dmitrović pobegla, ali je uhvaćena sledećeg dana, silovana i još živa bačena u bunar gde se utopila.
Zahvlalila se svima koji su došli na komemoraciju i rekla da zna da je “ovaj teret teži nego što ramena ovde prisutnih mogu da ponesu”, ali da zajedno preuzimaju teret sećanja i odgovornosti, da se zajedno odupiru sili zaborava, te je za sve koji neguju ta sećanja rekla da to rade “zato da bi se na ostacima ljudskosti gradili bolji ljudi”.
Voditeljku Documente Vesnu Teršelič ohrabruje činjenica da je nakon nedavnog razornog zemljotresa na Baniji Hrvatska pokazala veliku solidarnost, ne gledajući ko je koje nacionalnosti, te je poželela bolji rad institucija, uključujući i u delu koji se odnosi na obeštećenje civilnih žrtava rata, jer sada imamo i Zakon o civilnim stradalnicima Domovinskog rata.
Teršelič je pozvala ljude da rade na izgradnji poverenja jedni u druge, te da jedni drugima budu podrška.
SNV se juče poklonio žrtvi hrvatskih branilaca iz Ozlja, majoru Marijanu Haliću, kapetanu Darku Haliću i vodniku Mirku Milković iz treće ozaljske bojne 137. domobranskog bataljona koji su u Donjem Skradu poginuli 5. avgusta 1995. godine.