Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac izjavio je juče da će se o kandidatu za potpredsednika Vlade za društvene delatnosti, ljudska i manjinska prava znati više nakon sednice predsedništva SDSS-a u ponedeljak, ne želevši ni da potvrdi ni da demantuje da je reč o Borisu Miloševiću.
“Mogu vam reći da nam predstoje usaglašavanja ko će iz redova SDSS-a biti potpredsednik Vlade zadužen za društvene delatnosti, ljudska i manjinska prava. To ćemo znati sasvim sigurno do ponedeljka kad će biti održana sednica predsedništva. Sačekaćemo ono što je regularan put kad su posredi stranke i njihova tela koja odlučuju o takvim stvarima, tu je više kandidata. Saznaćete vrlo brzo”, rekao je Pupovac u Dnevniku Nove TV.
Na pitanje da li je reč o Borisu Miloševiću, Pupovac nije odgovorio potvrdno niti je tu mogućnost odbacio.
Na pitanje jesu li manjine uslovljavale nešto premijeru Andreju Plenkoviću, Pupovac je odgovorio da su danas raspravljali o pitanjima vezanim za najviše pozicije u Saboru i Vladi.
“Sledeći sastanci će biti vezani uz neke operativne pozicije i program koji ćemo zajedno raditi s Vladom, bilo da se tiče pitanja prava manjina ili ljudskih prava”, najavio je Pupovac.
Na ocene iz Domovinskog pokreta da je sumrak demokratije to što premijeru arbitriraju manjinski predstavnici, Pupovac kaže da sumraka sigurno neće biti.
“Ovom društvu treba tolerancija, otvorenost, da izađe iz grča i da bude opušteno, i da razume da mu niko u ovom društvu nije pretnja, da nijedan predstavnik manjina ne donosi sa sobom nikakvu pretnju za Hrvatsku, njeno društvo, naciju i državu, nego naprotiv mi želimo napredak”, kazao je Pupovac.
Dodao je da se žele okrenuti budućnosti gde bi stvorili jednu Hrvatsku koja je inkluzivna i koja će sve svoje građane staviti pod svoje krilo.
Hrvatskoj, istakao je, želimo pomoći kako bi bila funkcionalna država i održiva ekonomija, što su dve najvažnije stvari.
Pupovac je na pitanje da li se treba rešiti duhova prošlosti odgovorio da između dva kvislinška pokreta ne prave razliku, ne žele im dobrodošlicu niti relavantnu političku prisutnost.
Za proteste u Srbiji, Pupovac je rekao da nisu imali dovoljno vremena da ih prate zbog postizbornih razgovora, ali da ih brine porast broja obolelih i umrlih u toj susednoj zemlji.
“Istovremeno tako masovni protesti će povećati te rizike. Nadamo se da će vlasti iznaći načina da stvore ravnotežu”, kazao je Pupovac.
Dodao je da ovog trenutka još nije jasno ko koga napada u beogradskim protestima, ali da je jasno da je Srbija izložena značajnim međunarodnim uticajima i pritiscima.
Na pitanje da li je njemu normalno ponašanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je puno puta pre, pa i ovaj put, okrivio Hrvatsku.
“Nema potrebe kriviti Hrvatsku ni u ovom slučaju, kao ni u nekim drugim slučajevima. Postoje međunarodni i svetski igrači koji odlučuju o sudbini i procesima u Srbiji i celom regionu. Treba se usmeriti na to kako da Hrvatska i Srbija bolje sarađuju, a ne da se više optužuju, jer to je način kako mogu jedni drugima biti od pomoći da oslabe pritiske koji u međunarodnoj sferi postoje prema njima”, zaključio je Pupovac.