“Ne postoji potreba za tutorstvom Beograda niti za patronatstvom Zagreba, kada su Srbi u Hrvatskoj u pitanju. Mi imao svoju samostalnu politiku već decenijama, i gradimo je već decenijama, i gradićemo je i ubuduće”, rekao je Milorad Pupovac, predsednik SDSS-a na otvaranju Međunarodnog naučnog skupa “Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona”.
Dodao je da su veze između Srba iz Hrvatske sa Srbijom i Hrvata iz Srbije sa Hrvatskom garantovane međunarodnim i međudržavnim ugovorima.
“Svi smo mi dovoljno zreli da znamo da smo se okupili na iskustvu politika koje su za izgradnju najboljih mogućih međunacionalnih i međudržavnih odnosa”, kazao je Pupovac.
Prema njegovim rečima, u proteklim sedmicama, od kako je formirana nova Vlada Hrvatske u kojoj učestvuje i SDSS, došlo je do “sistemskog proboja” u tretiranju nerešenih pitanja u srpsko-hrvatskim odnosima.
“Nadamo se da će tako biti i u odnosima između Srbije i Hrvatske. Politike sećanja i politike komemorisanja treba da promene posledice rata i da više naglaska daju na mir i izgradnju društava koja će izgrađivati kulturu mira”, rekao je Pupovac.
Dodao je da politike srpske i hrvatske nacionalne manjine u Hrvatskoj i u Srbiji treba da budu osnova za saradnju, a ne za “dodatno trovanje” odnosa između dve nacije.
“Ukoliko se na nerešenim pitanjima nastoje održati loši odnosi među državama i narodima, onda će ovakva situacija potrajati”, ocenio je Pupovac.
Prema njegovim rečima predstojeća komemoracija u Plavnom, u znak sećanja na ratne zločine počinjene nad Srbima u severnoj Dalmaciji, a kojoj će prisustvovati i visoki zvaničnici Hrvatske, veoma je značajna.
“Odlučili smo da tu vrstu bola ne pretvaramo u blokiranje odnosa između Srbije i Hrvatske, nego da pokušamo pronaći način kako ćemo smanjiti upotrebu ratnih patnji u međudržavnim odnosima. Želja nam je da pokažemo kako bi mogla i trebala funkcionisati kultura pamćenja i komemorisanja u slučajevima kada imamo nesumnjivo podeljenu odgovornost za ratne zločine koji su počinjeni”, rekao je Pupovac.
Povodom oštrih reakcija iz Srbije na učešće potpredsednika Vlade Hrvatske iz SDSS-a Borisa Miloševića na obeležavanju 25. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” početkom avgusta u Kninu, Pupovac je rekao da su one delimično razumljive, jer se obeležavanje “Oluje” obično poistovećuje sa slavljem.
“Međutim, ove godine je obeležavanje imalo drugačiji karakter i poruke su bile drugačije. Značajan deo poruka hrvatskih zvaničnika je bio usmeren ka izgradnji poverenja, govorilo se o stradanjima Srba u Hrvatskoj. A gest Borisa Miloševića ima i drugu stranu i ide u pravcu drugačijih politika sećanja i komemorisanja, koje neće ići u pravcu raspirivanja neprijateljstava i neće izazivati bol”, rekao je Pupovac.
Kazao je i da bi voleli da drugog dela reakcija iz Srbije nije bilo i da je najvažnije da su posle toga usledili razgovori predstavnika Hrvatskog nacionalnog veća i Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o rešavanju problema sa kojima se Hrvati u Srbiji susreću.
“Najvažnije je da se ne stane na tome, već da se razgovori na planu gestova, ali i konkretnih mera nastave i realizuju kao sveobuhvatna politika u hrvatsko-srpskim odnosima”, kazao je Pupovac.
Tradicionalni, trinaesti po redu Međunarodni naučni skup “Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona”, održava se u Golubiću pored Obrovca u Hrvatskoj, a na njemu učestvuju naučnici i politički predstavnici iz Srbije i Hrvatske.
Zbog epidemioloških razloga, skup se održava onlajn, a organizuju ga Centar za demokratiju, istoriju i pomirenje i Udruženje za istoriju, saradnju i pomirenje iz Golubića.