„Ove godine program mera bespovratnih podrški dolazi kasnije nego inače jer je, usled koronavirusa, Upravno odeljenje za privredu, poljoprivredu i međunarodnu saradnju radilo obimnu analizu kroz komunikaciju s privrednicima s područja Vukovara. Telefonskim putem direktno su kontaktirali preko 300 vukovarskih privrednika i u komunikaciji s njima nastojali smo doći do saznanja o učincima same krize na preduzetnike svih vrsta i delatnosti”, rekao je gradonačelnik Vukovara Ivan Penava na jučerašnjoj konferenciji za medije.
“Kao odgovor smo, osim informacija o njihovom stanju, dobili i široki dijapazon predloga i mera kako poći kroz ovu privrednu krizu što bezbolnije. Želeli smo saznati šta možemo učiniti da bismo osigurali maksimalnu moguću podršku privrednicima s područja Vukovara,“ rekao je Penava i istakao da je za ove bespovratne mere u budžetu Grada Vukovara izdvojeno tri miliona i 500 hiljada kuna.
Podsetio je da su u poslednjih pet godina različite privredne analize pokazale da je po izdavanjima za privredu Grad Vukovar u samom vrhu jedinica lokalne samouprave.
„Možemo se pohvaliti drugim i trećim mestom u državi po izdavanjima za mere poticanja preduzetništva. Tokom rekordnih godina 2018. godine i 2019. plasirali smo rekordnih 13 miliona kuna direktno u privredu. Upravo su mere poticanja preduzetništva koje provodimo sistematski u proteklih šest godina razlog pozitivnim rezultatima povećanja broja radnih mesta. I ovim paketom mera koji obuhvata mikro, male i srednje poduzetnike činimo sve da bismo im olakšali poslovanje u Vukovaru”, naglasio je gradonačelnik Penava.
Izrazio je žaljenje što su se velika preduzeća s područja Vukovara koja predstavljaju glavni generator razvoja za grad našla u teškim problemima u kakvima nisu bili dvadeset godina jer su po prvi put od 2001. godine pre dve godine ostali bez najjačeg mehanizma podrške koji je bio predviđen Zakonom o obnovi i razvoju grada Vukovara iz 2001. godine.
Zamenica gradonačelnika Ivana Mujkić objasnila je da je ove godine manje mera, ali su konkretnije i dostupnije svim preduzetnicima.
„Prve tri mere koje su do sada bile najviše korišćene i dalje su tu te su vrlo slične onima prethodnih godina. Osim njih imamo i tri nove mere. Jedna od novih mera je očuvanje i razvoj tradicionalnih obrta, a njena namera je da se u ovoj krizi očuvaju tradicionalni obrti na području grada Vukovara. Jedini uslov za dobijanje podrške u visini od deset hiljada kuna je poslovanje tradicionalnog obrta minimalno pet godina i minimalno jedna zaposlena osoba. Jedina obaveza koju imaju je zadržavanje poslovanja godinu dana. Takođe kroz mere poticanja proizvodnje do sada su se odobravali poticaji do 200 hiljada kuna privrednicima koji zapošljavaju minimalno deset ljudi, a od ove godine je prag smanjen na minimalno pet zaposlenih”, rekla je Mujkić.
Objasnila je da svi oni koji se bave proizvodnom delatnošću i zapošljavaju minimalno pet osoba imaju pravo na pokriće troškova za ulaganje u novu opremu, mašine i slično i to do 200 hiljada kuna.
“Nova mera je i subvencionisanje kamata na kredite. Vodili smo se situacijom koja nas je zadesila te ponudili meru kojom se može ostvariti pokriće kamatne stope za period od 12 meseci u stoprocentnom iznosu kamate do maksimalnog iznosa od 50 hiljada kuna”, rekla je Mujkić ističući da je najkonkretnija mera vezana uz epidemiju subvencija najma poslovnog prostora za mesec mart i april 2020. godine.
„Minimalan iznos koji se može koristiti je 5 hiljada kuna, a maksimalan 200 hiljada kuna te verujemo da će sredstva biti brzo iskorišćena. Zahtevi će se razmatrati onako kako budu pristizali te pozivamo građane koji su imali ulaganja da se pripreme i što pre jave u Upravno odeljenje za privredu, poljoprivredu i međunarodnu saradnju“, rekla je Mujkić.
Pročelnica Upravnog odeljenja za privredu, poljoprivredu i međunarodnu saradnju Marijana Grubišić predstavila je rezultate analize koja je provedena na osnovu podataka o korišćenju mera poticanja i podataka o poslovanju privrednih subjekata.
„Rezultati pokazuju da program nije doveo do stvaranja zavisničkog mentaliteta kod korisnika u smislu da postoji veliki udeo korisnika koji svake godine primaju podršku. Oko 70 odsto korisnika je tek jednom u četiri godine primilo podršku kroz program. Kod ni jednog od najvećih korisnika podrške dodeljene putem programa ne predstavljaju posebno značajan udeo u prihodima, odnosno niti za jednog većeg korisnika nije utvrđeno da je primio nesrazmerno velike podrške u odnosu na realizovani prihod iz poslovanja”, rekla je Grubišić.
“Prosečna vrednost godišnje podrške koja je odobrena po preduzetniku iznosi između 20 i 46 hiljada kuna. Najveće podrške po korisniku su zabeležene 2016. godine, kada je prosek podrške iz Programa iznosio 45,5 hiljada kuna. Rezultati ukazuju na izuzetno pozitivne poslovne pokazatelje tih preduzeća. U posmatranom periodu zabeleženo je povećanje broja zaposlenih (+21,1%), povećanje neto i bruto plata (+17,6% i +19,3%), povećanje izvoza (+129%), investicija (+48,1%) te novostvorene vrednosti (+33,2%). Kada se pogledaju korisnici programa, ukupno njih 41 u celom posmatranom periodu, vidi se izuzetan napredak u povećanju broja zaposlenih od +21,1 odsto što ujedno predstavlja i najizraženiji porast broja zaposlenih. Prihodi korisnika programa pokazuju uzlazni trend i značajno povećanje od +51,3 odsto”, istakla je Grubišić.
“Kada se posmatraju pokazatelji konkurentnosti preduzeća, izvoz na državnom i županijskom nivou beleži pozitivnu stopu rasta od +25,4 odsto i +68 odsto, dok je na nivou grada Vukovara primetan značajan iskorak i povećanje u relativnom iznosu od +126,4 odsto”, rekla je Grubišić.
“Preduzeća korisnici programa ostvarili su ukupno povećanje izvoza od 129 odsto u periodu između 2016. i 2018. te time ostvarili najznačajniji relativni porast u odnosu na ostale tri grupe. Podaci za investicije korisnika programa ukazuju na značajna povećana ulaganja od +48,1 odsto. Time premašuju ukupne investicije na nivou VSŽ-e kod koje se beleži povećanje od +8,5 odsto i nivou RH na kojoj se beleži negativna stopa od -23,1 odsto“, iznela je statističke podatke pročelnica Grubišić.