Organizacije civilnog društva obeležile su u sredu u Vukovaru početak predsedavanja Republike Hrvatske Savetom Evropske unije dvodnevnim stručnim skupom s temom “EU kao zaboravljeni mirovni projekat” te su na Ovčari i kod Veslačkog doma Vukovar odali počast vukovarskim žrtvama.
U saradnji s udruženjima iz Evropske unije i zapadnog Balkana najavili su aktivnosti vezane uz praćenje hrvatskog predsedavanja i zauzimanje za teme važne za građane Evropske unije. Stručni skup u Vukovaru organizovalo je 15-ak udruženja civilnog društva iz svih krajeva Hrvatske okupljenih u inicijativu “Forum 2020”, koju koordiniše platforma za međunarodnu građansku solidarnost Hrvatske CROSOL kako bi kroz dvodnevnu raspravu definisali i poslali predloge institucijama EU-a kako jače integrisati izgradnju mira u svoju politiku.
“Republika Hrvatska je najmlađa članica Evropske unije koja je u nju ušla s neposrednim iskustvom rata. Kao zemlja koja predsedava Savetom EU-a u 2020., čini se nužnim da Hrvatska ponovo otvori raspravu o tome jesmo li zaboravili da je jedna od uloga EU-a i ona da bude garancija mira. U trenutku kada EU izdvaja sve više sredstava za odbrambene politike i kada dolazak ljudi koji beže pred ratovima, siromaštvom i posledicama klimatskih promena shvata sve češće kao napad na Uniju, vreme je da i glasno progovorimo o mogućim većim naporima koji su potrebni u radu na izgradnji mira i unutar i van svojih granica”, istakli su organizatori vukovarske konferencije okupljeni unutar platforme civilnog društva CROSOL.
Prisutne na skupu u dvorcu “Eltz” u Vukovaru je u ime civilnog društva pozdravila izvršna direktorka Evropskog doma Vukovar Dijana Antunović Lazić, koja je istakla doprinos civilnog društva što se ove godine godišnjica mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja prvi put obeležava kao hrvatski spomendan. “Mirna reintegracija je u onom trenutku značila veliko olakšanja za građane koji su živeli na prostoru Podunavlja, a za prognanike najavu povratka”, podsetila je Antunović Lazić i dodala da mirna reintegracija još traje te da je izgrađivanje zajednice i dalje važno.
“Izgradnja zajednice traži angažman svih institucija, traži dijalog, razumevanje, komunikaciju, traži korak s novim trendovima i dostignućima”, istakla je Antunović-Lazić.
Direktorka Fondacije “Fridrih Ebert Hrvatska” Turkan Karakurt rekla je da se raduje što Hrvatska počinje predsedavati Savetom EU-a, posebno zato što posle predsedavanje preuzima Nemačka.
“Ovo je prilika i za Nemačku i za Hrvatsku da zajedno rade na projektu Evrope kao prostora mira”, rekla jer Karakurt te izrazila zadovoljstvo što se glas civilnog društva čuje iz Vukovara. Na novinarsko pitanje o porastu radikalizma poslednjih godina u Evropi, pa i u Hrvatskoj, Karakurt je odgovorila da je reč o složenom problemu te da se “temom nasilja i sećanja na rat i strahote koje se u sklopu rata događaju više ne može dopreti do ljudi” te da se zbog toga još više mora raditi na projektu Evrope kao prostora mira.
Kristijan Kovačić iz platforme CROSOL izrazio je zadovoljstvo što civilno društvo otvara predsedavanje Hrvatske Savetom EU-a u Vukovaru jer je to najbolje mesto na kome se može govoriti o izgradnji mira. “Naša poruka je da Hrvatska kao članica EU-a koja jedina ima nedavno iskustvo ratnog sukoba može dati znatan doprinos izgradnji mirotvorne politike kao dela spoljne politike EU-a”, rekao je Kovačić i istakao da je izgradnja mira trajan proces.
Na skupu je održano nekoliko panela o trenutnim izazovima evropskom mirovnom projektu te izgradnji mira u spoljnoj politici EU-a, a otvorena je i izložba “Lice otpora” Vesne Teršelić iz udruženja “Dokumenta” i novinara Borisa Pavelića.
Vukovarski skup otvoren je u ponedeljak panel diskusijom o hrvatskom i postjugoslovenskom iskustvu izgradnje mira kao doprinosu mirotvornoj politici EU-a u čijem su radu učestvovali predstavnici civilnih udruženja iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.