Naučni skup “Srpsko-hrvatski odnosi u 20. veku” biće organizovani u Golubiću kod Obrovca, blizu Knina, od 24. do 29. avgusta.
Ovaj skup, na kome će učestvovati naučnici iz Srbije, Hrvatske, Irske i Italije, organizuju Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i Udruženje za istoriju, saradnju i pomirenje iz Golubića kod Obrovca.
Učesnici će se u prvom delu skupa baviti temama vezanim za “heroizaciju i političke mitove” na prostoru Hrvatske i Srbije, dok je druga sesija posvećena temama vezanim za dobijanje podsticaja od EU kao perspektive za ruralni razvoj i razvoj u Severnoj Dalmaciji.
Predsednik Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje Darko Gavrilović ocenio je da prostor nekadašnje Jugoslavije neće ići ka miru i napretku “sve dok budemo imali takve političke vođe u regionu i oko njih kamarile korisnih idiota koji raspaljuju mržnju gde zatreba”.
“Njima imenovanja ratnih zločina i genocida ne služe da bi naučili kako živeti u miru već kako manipulisati njima da bi svoju političku kontrolu nad sledbenicima učvrstili mržnjom i strahom prema drugoj nacionalnoj, verskoj ili ideološkoj grupi. Takvi nisu samo dželati drugih naroda već i svog”, naveo je Gavrilović.
Ocenio je da treba “gurnuti u prošlost sve one koji vode takvu politiku uz obaveznu lustraciju, otvarati mogućnosti ekonomske, kulturne, naučne i sportske saradnje, stvarati društvenu klimu u kojoj će se ceniti duhovni, intelektualni i duševni potencijali čoveka, a ne poslušnost, udvorištvo i stranačka knjižica”.
“A kako se otrgnuti takvom uticaju političara? Odgovor je jednostavan. Niti gledaj niti slušaj one koji šire mržnju. Jedna ispružena ruka u znak pomirenja više vredi nego deset političkih govora i naučnih radova o pomirenju”, rekao je Gavrilović.
Dodao je da pozitivnih primera ima “svuda oko nas” ali da mediji ne pišu o njima jer su po njegovim rečima, takve priče dosadne zbog svoje normalnosti.
“S druge strane, postoji šansa i nadamo se da će se ostvariti na ovom naučnom skupu o tešnjoj saradnji između političkih stranaka hrvatske zajednice u Srbiji i srpske zajednice u Hrvatskoj. U tom, političkom smislu, Srbi i Hrvati ne bi bili jedini koji su ratovali u prošlosti a da danas sarađuju u obostranom interesu”, kazao je Gavrilović.