Ministarka poljoprivrede Marija Vučković predstavila je danas u Vukovaru nacrt strategije razvoja hrvatske poljoprivrede i akvakulture od 2020. do 2030. godine, poručivši da porodična poljoprivredna domaćinstva ostaju okosnica hrvatske poljoprivrede.
“OPG-ovi ostaju strateška odrednica hrvatske poljoprivrede, ali ih treba ojačati, a jedna od mera biće efikasnija i pravednija raspodela direktnih plaćanja podrški dohotku”, rekla je Vučković na predstavljanju poljoprivredne strategije u Palati Srem u Vukovaru.
“Kapitalne podrške, nove tehnologije svima, ali podrške dohotku trebaju više malim i osjetljivim, koji su zaista poljoprivrednici”, kazala je Vučković.
Kada je reč o Slavoniji, istakla je da je namera zapisana u strategiji da se bolje poveže ratarska proizvodnja s prerađivačkom industrijom i stočarstvom.
“Tome će prethoditi konačno rešavanje pitanja osnovnog poljoprivrednog resursa, a to je zemljište. Ako govorimo o stočarstvu, valja reći da su naši ciljevi da do 2030. godine povećamo tov svinja iz domaćeg uzgoja za 35 odsto, a sektor govedarstva, koji je verovatno najranjiviji, pri čemu posebno boli činjenica gubitka mlečnih farmi, povećati za 20 odsto”, navela je ministarka Vučković.
Prema njenim rečima, sve se to neće moći ostvariti bez povećanja produktivnosti hrvatske poljoprivrede za čak 125 odsto.
“To je naš cilj i tako smo programirali intervencije. Spremni smo, obavezali smo se brojkama za osnovne pokazatelje, a tokom izrade nacionalnog strateškog plana u okviru zajedničke poljoprivredne politike obvezaćemo se i na daljnje pokazatelje koji neće biti vezani samo za temeljne strateške ciljeve u hrvatskoj poljoprivredi nego i za one detaljnije, specifične ciljeve i ključne potrebe hrvatskog poljoprivrednog sektora”, poručila je Vučković.
Navela je da su u okviru Programa ruralnog razvoja do sada ugovoreni projekti ukupno vredni 13 milijardi kuna, od čega je više od osam milijardi isplaćeno.
“Isplate su premašile 55 odsto što ovaj program čini možda i najefikasnijim u odnosu na sve druge programe koji se finansiraju iz Evropske unije u odnosu na druge strukturne fondove”, rekla je ministarka Vučković.
Posebno je pritom pohvalila Vukovarsko-sremsku županiju u kojoj je, kako je navela, proteklih nekoliko godina ugovoreno 2,7 milijardi kuna pri čemu se na strukturne investicione mere ruralnog razvoja odnosi nešto više od 700 miliona kuna, a nešto više od 1,2 milijarde kuna na garantni fond podrške dohotka hrvatske poljoprivrede.
“Želim poslati poruku optimizma”, napomenula je Vučković rekavši da se u strategiji naglasak stavlja na unapređenje veština, nauku i razvoj jer je hrvatska produktivnost rada značajno ispod EU-ovog proseka, pri čemu ne treba kriviti hrvatske poljoprivrednike nego u njih ulagati.
Preko Programa ruralnog razvoja u Hrvatskoj se gradi ili je izgrađeno 17 projekata navodnjavanja koji će biti dovoljni za navodnjavanje 7.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a planovi su da se u iduće četiri godine pod navodnjavanje stavi još toliko hektara poljoprivrednog zemljišta, navela je Vučković.
Rekla je i da će se razvoj poljoprivrede od 2020. do 2030. godine finansirati i iz državnog budžeta, a ne samo EU-ovim sredstvima iako će zajednička poljoprivredna politika zauzeti najveći udeo takvih sredstava.
Napomenula je i da je izrada strategije počela 2018. godine u saradnji sa stručnjacima Svetske banke te predstavnicima i naučnicima Agronomskog fakulteta u Zagrebu i Fakulteta agrobiotehničkih nauka iz Osijeka.
Tokom boravka u Vukovarsko-sremskoj županiji ministarka Vučković je prisustvovala i puštanju u rad sistema navodnjavanja Blato-Cerna kojim će se navodnjavati 550 hektara poljoprivrednih površina.
Prema rečima vukovarsko-sremskog župana Bože Galića, Vukovarsko-sremska županija puno radi na unapređenju poljoprivredne proizvodnje i stvaranje dodane vrednosti u tom privrednom sektoru.