Na komemorativnoj sednici Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije, koja je danas održana u prostorijama Zajedničkog veća opština u Vukovaru, pročitana je 13. izjava sećanja Srpskog narodnog veća.
Na ovaj način SNV svake godine podseća javnost na sva stradanja koja je srpski narod doživeo 1995. godine.
„Na 25. godišnjicu operacije Oluja sećamo se strahota rata 1991.-1995. te svih žrtava i svih njihovih stradanja, kako Hrvata koji su stradavali u ratnom nasilju i progonima 1991. i 1992. tako i Srba koji su stradavali u ratnom nasilju i progonu u ljeto i jesen 1995. godine, ali i godinama nakon toga. I dok su ratna stradanja Hrvata priznata i ozvaničena komemorisanjima, a progonstva završila povratkom, te mnogi odgovorni Srbi za počinjene zločine nad njima kažnjeni, to se ne može reći za ratna stradanja i progonstvo Srba. Ratni zločini počinjeni prema Srbima retko su kažnjavani, posebno zločini u Oluji i nakon nje. Mesta njihovog stradanja obeležavaju i komemoršu samo srpske organizacije, a za državu i državnu vlast ona kao da i ne postoje. Isto je i s progonstvom gotovo 200.000 Srba samo u Oluji, ne računajući one u Bljesku i u brojnim gradovima Hrvatske van ratnog područja. Svest o tolikom stradanju u hrvatskoj javnosti ne postoji. Svest o potrebi da se iskažu žaljenje i empatija te da se osude zločini godinama se sve više smanjuje, a na njeno mesto dolaze bešćutnost i nehrišćanska ismijavanja, mržnja prema preostalim Srbima, netolerancija prema onome što ih čini različitim od Hrvata i nasilje, bilo verbalno bilo fizičko”, navedeno je u Izjavi sećanja.
“Da je pre 25 godina otišlo 200.000 ptica, da je posečeno 2.000 lipa ili da je uništeno ili devastirano na stotine pčelinjaka i na desetine hiljada košnica mnogi bi se pitali zašto, a neki bi videli kolika je to šteta. Ovako pod ratnom pretnjom i protiv svoje volje iz Hrvatske je izbeglo 200.000 duša i ugašeno je gotovo 2.000 ljudskih života, što za vreme Oluje, što mesecima posle nje, mahom onih koji su bili nemoćni da sebe odbrane, a kamoli da nekog napadnu. Uništene su ili devastirane stotine naselja i hiljade kuća, podizane vekovima i generacijama. Svi navodno znaju zašto i niko u tome ne vidi štetu”, podseća se u Izjavi sećanja SNV-a.
“Mislimo da je vreme da se nakon 25 godina ti zločini osvetle i da se osvesti zašto se to dogodilo i kolika je to šteta ne samo za Srbe u Hrvatskoj nego i za samu Hrvatsku. Mislimo da je nužno da se prema Srbima zaustavi širenje mržnje i nasilja te da se počne graditi društvo tolerancije i poštovanja različitosti. Mislimo da je nužno da se prestanu ismijavati ili prećutkivati tuđa stradanja. Umesto toga treba početi poštovati stradanja drugih. Tako čine čestiti ratnici, tome vode mudri i pošteni političari, o tome propovedaju istinski sveštenici”, ističe se u Izjavi sećanja.
“A dok ih ne čujemo i ne budemo im se mogli pridružiti, ostaćemo u mislima kako s našim stradalim i prognanim sunarodnicima Srbima tako i s našim stradalim i prognanim sugrađanima Hrvatima, u isto vreme i u istim mislima na dan sećanja na egzodus prouzrokovan Olujom”, navedeno je u Izjavi sećanja SNV-a koja je danas pročitana i u Dvoru na Uni, u neposrednoj blizini mesta zločina počinjenog 8. avgusta 1995., a čiji su potpisnici Milorad Pupovac, predsednik Savjeta SNV-a i zamenice predsednika SNV-a Dragana Jeckov i Aneta Vladimirov.
Komemorativnoj sednici prisustvovali su i generalni konzul Republike Srbije u Vukovaru Milan Šapić, zamenica predsednika SNV-a i potpisnica ovogodišnje Izjave sećanja Dragana Jeckov, predsednik glavne skupštine SDSS-a Vojislav Stanimirović, zamenik župana Vukovarsko-sremske županije Đorđe Ćurčić, predsednik ZVO-a Srđan Jeremić, predsednik gradske organizacije SDSS-a Srđan Kolar i članovi VSNM.
Uoči komemorativne sednice VSNM-a, u sabornom hramu Svetog oca Nikolaja u Vukovaru parastos za sve žrtve stradale tokom i nakon vojno-policijske operacije Oluja služio je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva eparhije.