Saborska zastupnica Dragana Jeckov, u ime Kluba zastupnika SDSS-a, u četvrtak je na sednici Sabora komentarisala Izveštaj državne pravobraniteljke za decu Helence Pirnat Dragičević u kojem je zabeležena 1741 prijava u vezi s kršenjem dečjih prava u 2019. godini.
“Povećani broj prijava u odnosu na 2018. godinu govori da postoji visoka svest da je potrebno prijaviti svaki oblik nasilja, posebno onaj nad decom, te da su ljudi počeli prijavljivati svako uočeno kršenje prava deteta”, konstatovala je Jeckov.
“Primećujemo da najviše prijava dolazi od roditelja, velik broj je onih iz zajednice, odnosno iz mesta gde se dešavaju kršenja prava, znači da su ipak ljudi osvešteni i da mogu menjati stvari zahvaljujući instituciji, u ovom slučaju Kacelariji pravobraniteljke za decu”, rekla je Jeckov i ocenila da to ipak pomiče stvari izvesno napred.
Osvrnula se i na neodgovarajuće reakcije pojedinih vaspitno-obrazovnih radnika na izazove vaspitanja i obrazovanja u multikulturalnom i pluralističkom društvu, koje mogu ostaviti negativne posledice na decu i na njihov odnos prema drugima.
“Kad to kažem, mislim pre svega na pripadnike srpske nacionalne manjine, na decu pripadnika srpske nacionalne manjine, koji idu na nastavu po nekom od zakonom predviđenih modela, a kojih je u 2019. godini bilo 1937. Među njima je svakako bilo i onih koji su žrtve vršnjačkog nasilja zbog svoje nacionalne pripadnosti, posebno na području Vukovarsko-sremske županije, o čemu govore policijski izveštaji iz 2019., a nažalost govoriće i u izveštaju u 2020. godine”, upozorila je Jeckov i dodala da upravo zbog toga smatra da je ovaj podatak trebao biti sastavni deo izveštaja u delu koji govori o diskriminaciji pripadnika srpske nacionalne manjine.
Jeckov je ukazala i na sve češću pojavu sajber nasilja, odnosno nasilja putem internata kome su deca izložena.
Kako je istakla, dobar deo roditelja nije u stanju da kontroliše ni da prati sve što je potencijalna opasnost, kao što su korišćenje kompjutera, mobitela i ostale tehnologije.
“Deca lako dolaze do informacija ovim putem, posebno putem društvenih mreža na kojima im se sugerišu određena ponašanja koja nisu dobra i koja nisu društveno prihvatljiva. Ovim pitanjem se treba pozabaviti posebno školski sistem, svi u tom sistemu, jer je potrebno dopreti do škola”, kazala je Jeckov.
Napomenula je da u izveštaju pravobraniteljke postoje podaci koji pokazuju da škole nemaju dovoljno efikasne načine za sprečavanje i suzbijanje ove vrste nasilja.
Prijave ukazuju, uočila je Jeckov, i na čestu pojavu psihičkog i verbalnog vršnjačkog nasilja u vidu vređanja, omalovažavanja, isključivanja, a neretko su povezani i sa bezbednošću dece.
“Vršnjačko nasilje među decom i tinejdžerima putem interneta i mobilnih telefona poprima zastrašujuće razmere, a policijski podaci pokazuju da je najmanje 25 odsto dece ili adolescenata u RH bilo žrtva takvog nasilja’, kazala je Jeckov.