U hramu Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi u Vukovaru episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje: protojereja-stavrofora Saše Kuzmanovića, prvog paroha vukovarskog, protojereja-stavrofora Miljen Ilić, drugog paroha vukovarskog, jereja Vukašin Cvetojević i đakona Vojislava Nikolića.
Nakon liturgije, vladika Heruvim je služio parastos blaženopočivšem protojereju-stavroforu Jovanu Radivojeviću, parohu dobrovodskom koji je ostavio dubok trag u letopisu ove parohije.
“Tajna Božjeg spasenja treba da nam je neprestano pred očima, u našim mislima i osećanjima, trebamo da razmišljamo o Božjem promislu koji jeste da celokupna tvorevina ima večnu radost. Ako živimo u ljubavi i milosti Božjoj, ispunjavamo zapovesti Božje i tvorimo ih na način na koji ih trebamo tvoriti, onda ispunjavamo slobodu, ljubav i nadu i sve vrline koje nas uznose ka nebu. Praznik Vaznesenja Gospodnjeg pokazuje nam da nas ovozemaljsko i gravitacijom usmerava ka dole, dok je naša Nebeska Država, Carstvo Nebesko koje je zapravo ispunjenje Božjeg domostroja spasenja. Reč Božja zapisana u Jevanđelju jeste reč večnoga života, blaga reč koja daje utehu i budi osećanja usmeravajući nas ka našem početku, tj. ka Hristu”, rekao je vladika Heruvim u besedi okupljenim vernicima.
Kako je istakao, često kao hrišćani stavljamo senku pred drugim čovekom ne želeći da u njemu vidimo ikonu Hristovu.
“Često zloupotrebljavamo slobodu i smatrajući da činimo i tvorimo slobodu u Hristu zapravo radimo šta hoćemo i kako hoćemo. To nije sloboda. To je ”sloboda” ovoga sveta i veka, a sloboda u Crkvi Božjoj je sloboda u poslušnosti i držanju zapovesti Božjih. Tako se ispunjava sloboda, u poslušnosti. Poslušnost u Crkvi Božjoj izgrađuje slobodu. Naša slobodna volja je u tome da prihvatimo Hristovu slobodu, da ohristovimo našu slobodu kako bi imala punoću, večnu ljubav i večno praštanje”, rekao je episkop Heruvim.
“Praznici kroz koje smo prošli, Vaskrsenje i Vaznesenje, i Sveta Pedesetnica koja je pred nama su Tajne Života koje nam se otkrivaju i ispunjavaju na svakoj liturgiji. Otvaraju nam se darovi svetotajinskog života u Crkvi. Nema života van zajednice i Crkve Božje. Tu je život i tajna, tu je čudo i sve ono što je satkano u biću svakoga od nas – da traži svoju punoću i ispunjenje, svoju utehu u ovom životu. Ako živimo na takav način i poštujemo sve ono što nam je Gospod ostavio onda smo nebeski narod koji ispunjava zapovest Hristovu i koji ne zatamnjuje lik Hristov ni pred čijim licem. Ne možemo staviti među jedni između drugih i da ne vidimo Boga jedni u drugima”, zaključio je vladika Heruvim.
“Još jedan događaj nas je sabrao ovde, da se setimo našeg oca Jovana koji se nažalost nesrećnim događajem preselio, verujemo, na nebesa. Tamo je sigurno sa svetima i danas je služio svetu liturgiju ovde sa nama slaveći ime Božje koje je propovedao i sa kojim je živeo. Zaista verujemo i nadamo se u promisao Božji da je to tako, da je njegova duša zaista bila danas ovde sa nama i da smo se zajedno sa njim molili”, rekao je episkop Heruvim.
“Blagoslov Božji je uvek prisutan kada se sećamo svojih usnulih predaka, svojih usnulih starešina koji su nas uvek rukovodili ka Carstvu Božjem i usmeravali nas ka putu Jevanđelja”, istakao je episkop osečkopoljski i baranjski.
“Znamo da smo dobri pastiri ako sledimo svoje starešine, ako slušamo iz njihovih usta blagu reč, blagu reč koja nas vodi ka Carstvu Božjem. To smo uvek mogli čuti iz njegovih usta. Tu blagu Reč Jevanđelja koja nas usmerava ka liturgiji večnoga života. Kada tako živimo i prenosimo takvu reč onda svako od nas, ja prvi, možemo da zapisujemo Ime Božje u istoriju ovoga sveta i da budemo oni koji nose suštinu života u svom srcu i duši”, poručio je vladika Heruvim.