U sklopu Vladinog paketa za borbu protiv poskupljenja je i povećanje iznosa neoporezivih primanja propisanih Pravilnikom o porezu na dohodak. Tako se neoporezive prikladne nagrade s 3000 povećavaju na 5000 kuna godišnje, a novčane nagrade za radne rezultate i drugi oblici dodatnog nagrađivanja radnika s 5000 na 7500 kuna. Poklon detetu do 15. godina starosti povećava se sa 600 na hiljadu kuna godišnje. Neoporezive novčane paušalne nadoknade za podmirivanje troškova prehrane radnika povećavaju se s 5000 na 6000 kuna godišnje, a nadoknade za korištenje privatnog automobila u službene svrhe s dve kune po kilometru na tri kune. Neoporezive otpremnine prilikom odlaska u penziju povećavaju se s 8000 na 10 000 kuna.Vlada je odlučila da isplati i jednokratno novčano primanje korisnicima doplatka za decu, i to za jedno dete 300, dvoje 500, za troje 700, za četvero 900 i petero 1100 kuna po korisniku. Donesena je i odluka o isplaćivanju jednokratnog novčanog primanja korisnicima penzije u cilju ublažavanja posledica porasta cena. Onima s primanjima do 1850 kuna biće isplaćeno 1200 kuna. Oni s penzijom od 1850,01 do 2350 kuna primiće 900 kuna, a od 2350,01 do 3350 kuna 600 kuna i od 3350,01 do 4360 kuna 400 kuna.
Domagoj Hajduković iz Socijaldemokrata pozdravio je svaku meru koja je usmerena na olakšavanje jeseni i zime građanima i preduzetnicima. Istovremeno je skeptičan kako će se te mere provoditi jer su u vreme koronakrize od mera najviše profitirali veliki. Peđa Grbin (SDP) izjavio je da se Vlada napokon pomakla s mrtve tačke pa će novac hrvatskih građana konačno biti utrošen tako da im se pomogne. Sandra Benčić (Zeleno-levi blok) ocenila je da je merama pokriven veliki broj grupa, a dobro je što se cene struje i gasa zamrzavaju i da je Vlada spremna to da subvencioniše. Iako je ljudima koji su u katastrofalnoj finansijskoj situaciji dobro bilo šta da bi mogli da premoste mesec, budimo svjesni da je ovo samo gašenje požara i kratkotrajno kupovanje socijalnog mira, posebno sada kada je Vlada pod udarima zbog neviđene pljačke u Ini, rekao je Mostov Božo Petrov. Vesna Vučemilović iz Hrvatskih suverenista pozdravila je to što su mere sveobuhvatne i uključuju širok broj ljudi. „Pitanje je da li bi to bilo u tim iznosima da nije bilo afere u Ini”, rekla je Vučemilović. Radimir Čačić iz Reformista smatra kako je važno što je Vlada reagovala, ali je reagovala nedovoljno i nepotpuno. „Jednokratne pomoći su drastično niže nego u nizu drugih zemalja EU-a, a za penzionere bilo bi značajno da se donese odluka o vanrednom usklađivanju, a u punom procentu inflacije”, rekao je Čačić. Iz Domovinskog pokreta podsećaju da su ograničavanje cena dela prehrambenih proizvoda predlagali još pre leta, to je i dalje nedovoljno. “Kaže brižni Plenković da je demografija pitanje opstanka Hrvatske, a porodicama s jednim detetom daće jednokratno po 300 kuna, te onima s dvoje dece po 500 kuna”, ističu u DP-u.
Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever ocenio je Vladine mere sveobuhvatnom pomoći građanima, ali i izrazio zabrinutost oko poskupelog gasa za koji još ne postoji rešenje i kontrole ostalih cena te pozvao na povećanje plata. Mere su široke i sveobuhvatne, one su pomoć svim građanima. To je dobro i kad je reč o energentima, i o gasu, i o struji. Dobro je da deo te podrške i pomoći ide i privredu. Međutim, problem je što za poskupeli gas još nema rešenja, i to će biti solidan udar, s obzirom na njegove cene, rekao je za agenciju Hina.
Hrvatsko udruženje za zaštitu potrošača izrazilo je zadovoljstvo što će Vlada RH merama da ograniči cene nekih važnih za život namirnica, ali smatraju da bi bilo dobro da Vlada i inspektori objave po kojim cenama trgovci kupuju te proizvode i koliki su procenti jihovih “nabildanih“ cena. saopštili su da bi ih još više veselilo da Vlada zatraži vraćanje cena na nivou pre poskupljenja.
Leto 2022. bilo je najtoplije zabeleženo u Evropi, objavio je Copernicus, služba za klimatske promene, koju provodi Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze u ime Evropske komisije uz finansiranje Evropske unije. Globalno, prosečna temperatura u avgustu je bila 0,3 Celzijeva stepena viša od proseka za taj mesec u periodu od 1991. do 2020., i ukupno je ovo bio treći najtopliji avgust do sada. Prosečna temperatura u Evropi bila je najviša zabeležena i za avgust i za leto, sa značajnim razlikama od 0,8 Celzijevih stepeni u odnosu na 2018. za avgust i 0,4 Celzijeva stepena u odnosu na 2021. za leto. Evropske temperature bile su najviše iznad proseka na istoku kontinenta u avgustu, ali su još uvek bile značajno iznad proseka na jugozapadu, gde su bile visoke i u junu i u julu”, navodi Copernicus. Ovogodišnji avgust je bio značajno suvlji od proseka uopšte u većem delu zapadne i delovima istočne Evrope. S druge strane, bilo je vlažnije od proseka u većem delu Skandinavije i delovima južne i jugoistočne Evrope. Uslovi su takođe bili vlažniji od proseka u mnogim vantropskim regionima Severne Amerike i Azije.