Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Srpsko narodno veće predstavili su juče kampanju “Pravda za žrtve”, podržavši time skorašnje donošenje Zakona o civilnim žrtvama iz Domovinskog rata. Zakon bi trebao ispraviti brojne nepravde koje su se godinama nanosile civilnim žrtvama rata, koje još uvek imaju manja prava od bivših pripadnika vojnih jedinica, rečeno je. Hrvatska će tim zakonom po prvi puta sveobuhvatno regulisati prava civilnih žrtava rata pa će porodice ubijenih i nestalih civila, roditelji u ratu poginule dece, logoraši i logorašice prvi puta biti u prilici da budu obeštećeni, nezavisno o svom socijalnom statusu i etničkoj pripadnosti. Eugen Jakovčić iz Documente naglasio je da tačan broj civilnih žrtva rata još nije poznat, a tek manji broj ih ima status kojim ostvaruju određena socijalna prava. Ideja da prošla vlada donese taj zakon izazvala je uzavrele političke strasti i lomove na političkoj sceni pa je uspela doneti samo zakon koji je obeštetio žrtve ratnog silovanja, rekao je Jakovčić upozorivši da su žrtve same tražile obeštećenje, ali su na kraju morale plaćati visoke troškove suđenja. Za voditeljku Documente Vesnu Teršelič donošenje tog zakona predstavlja civilizacijski iskorak, a iako nije savršen odgovara na pitanja porodica nestalih i ljudi koji su preživeli torture u logorima. Ocenila je da je još uvek otvoreno pitanje broja civilnih žrtava u Hrvatskoj jer je prema službenim podacima poginulo 9533 osobe, dok Documenta raspolaže s više od dvostruko većem brojem registrovanih žrtava, njih 20 197 i zato je zakon prilika da se poboljša evidencija žrtava i prikupe dodatni podaci te napokon objavi službeni spisak ubijenih ljudi. Saborski zastupnik i predsednik SNV-a Milorad Pupovac istakao je kao cilj kampanje unapređenje prava civilnih žrtava rata i prevladavanje jazova u društvu. Za one koji na bilo koji način žele kontaminirati zakon time što će isticati etničku pripadnost žrtava i spomenuti imena SNV-a i Documente rekao je da ne govore o meritumu ni pravu žrtava nego o etiketama i žele diskriminisati žrtve, iako nas one ne bi trebale deliti.
Nakon što je infektologinja KB Dubrava Nikolina Bušić juče za RTL izjavila da je u toj bolnici umrlo osam pacijenata vakcinisanih sa dve doze, zamenica direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Ivana Pavić Šimetin rekla je da oni o tome nemaju službenih podataka. Po podacima kojima za sada službeno raspolaže Zavod, nema ni jednog slučaja za koji se može tvrditi da je osnovni uzrok smrti korona, a osoba je vakcinisana pravilno s dve doze, istakla je. Reč je o podacima koje je Hrvatski zavod za javno zdravstvo zaprimio službenim kanalima od zdravstvenih ustanova, ali nemaju sve podatke ni iz jedne ustanove, pa tako ni iz KB Dubrave, jer ti podaci kasne u odnosu na stvarno vreme, objasnila je Pavić Šimetin. Istakla je i da je pitanje šta je u navedenim slučajevima iz KB Dubrave osnovni, a što popratni uzrok smrti. “Možemo pretpostaviti da se u prijavama smrti koje smo mi primili ne radi o covidu kao osnovnom uzroku smrti nego je nešto drugo osnovni uzrok smrti. Sve su te osobi starije životne dobi, prosek im je 84 godine, i to su bile osobe s ozbiljnim komorbiditetima”, rekla je Pavić Šimetin. Hrvatski zavod za javno zdravstvo je u svom izvještaju posmatrao koronu kao osnovni, prvi, uzrok smrti, a nisu obuhvaćeni slučajevi u kojima je korona navedena kao drugi, treći ili četvrti uzrok smrti.
Ministar rada Josip Aladrović poručio je da si Hrvatska ne može priuštiti scenario novog lockdowna jer dodatno iscrpljuje budžet i ekonomiju, ističući da je došlo vreme da se odvoji odgovorne od neodgovornih, ali i pronađe način da se građane motiviše na vakcinisanje. “Ne možemo si priuštiti scenario novog lockdowna i smanjenje privredne aktivnosti, jer sve to dodatno iscrpljuje državni budžet i dodatno opterećuje našu ekonomiju. U tim slučajevima, koje želimo ovim merama izbeći, mogao bi doći u pitanje i ekonomski rast koji smo predvideli”, izjavio je Aladrović novinarima u Saboru. Podrške idu dalje, sada je samo pitanje kako ćemo definisati kriterijume, rekao je i dodao da je Vlada vrlo čvrstog stava da konzumacija mera mora biti vezana uz pojedinačnu odgovornost.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen juče je na posebnoj sednici Vlade predala premijeru Andreju Plenkoviću odobren Nacionalni plan oporavka i otpornosti. Hrvatska iz evropskog “megafonda” od 800 milijardi evra ima na raspolaganju 6,3 milijarde bespovratne pomoći i 3,6 milijardi povoljnih zajmova. Za klimatske ciljeve planira izdvojiti 40,3 odsto, a za digitalnu transformaciju 20,4 odsto sredstava, dok velik deo ide za saniranje šteta od zemljotresa. “Komisija je dala zeleno svetlo hrvatskom planu i to je zaista sjajan plan. To je plan koji ima najveći udeo BDP-a u poredbi s drugim članicama. To je plan koji je vrlo ambiciozan”, rekla je Von der Leyen. Premijer Plenković je izrazio zadovoljstvo što je Evropska komisija u manje od osam nedelja pozitivno ocenila konačnu verziju hrvatskog Nacionalnog plana oporavka i otpornosti i podsetio je da su Hrvatsku osim pandemije pogodila i dva razorna zemljotresa, “tako da su štete ovde četiri puta veće”. “Imamo štetu od COVID-a 34 milijarde kuna i 129 milijardi kuna štete od dva zemljotresa, to je hrvatska specifičnost”, podsetio je Plenković. Uz provođenje reformi i investicija, cilj Hrvatske je do 2022. ući u šengenski prostor, a 2023. u evrozonu. Von der Leyen je rekla da je zemlja na dobrom putu da 2023. uđe u monetarnu uniju 19 članica Evropske unije, a vezano uz evropsku zonu slobodnog kretanja ljudi i roba, dodala je da, nakon pozitivne ocene Komisije, sada treba uveriti Evropsko veće da Hrvatsku primi u šengensko područje, koje obuhvata 26 zemalja. Komisija je ocenila da Hrvatska, Rumunija i Bugarska ispunjavaju tehničke uslove, ali konačnu političku odluku donose države članice.
Hrvatski suverenisti najavili su juče da u oktobru počinju sa skupljanjem potpisa za raspisivanje referenduma za zaštitu nacionalne valute kune, jer smatraju da se o odricanju od monetarnog suvereniteta mora izjasniti hrvatsku narod. „Za ulazak u Evropsku uniju imali smo referendum, kao i oko izlaska iz Jugoslavije, a kada se govori o odricanju od suvereniteta, što odricanje od nacionalne valute i jeste, smatramo da se hrvatski narod o tom pitanju mora izjasniti na referendumu”, objasnio je čelnik Hrvatskih suverenista Hrvoje Zekanović. Po rečima saborskog zastupnika Marijana Pavličeka, uvođenje evra preko kolena i na brzinu plod je ličnih ambicija, a ne pažljivo smišljene nacionalne strategije. „Ne može nekoliko političara iz svojih kancelarija odlučivati o daljnjoj predaji suvereniteta, u ovom slučaju monetarnog suvereniteta. Brojne druge članice Unije, od Mađarske, Češke, Danske su i dalje zadržale svoju nacionalnu valutu, dok im je standard daleko viši od hrvatskog. Zato smatramo da se o ovom važnom pitanju, želi li Hrvatska kunu ili evro, treba izjasniti narod”, zaključio je Pavliček.