Vodovod Grada Vukovara je pokrenuo projekat „Budi majstor u Vodovodu“, a direktor ove gradske firme Dario Tišov je pojasnio da su još krajem prošle godine osposobili radnike društva, koji su položili državne majstorske ispite, da budu mentori da bi Vodovod grada Vukovara mogao da primi učenike koji se obrazuju za zanimanje vodoinstalatera te da bi koristi od provođenja tog projekta imali svi, od učenika koji će da steknu znanje i veštine i dobiju posao preko njihovih roditelja jer će im deca dobijati stipendije i tako olakšati kućni budžet do samog Vodovoda Grada Vukovara koji će dobiti potrebne majstore za rad. „U saradnji sa gradom Vukovarom želimo da provodimo mere poticanja i osposobljavanja učenika za deficitarna zanimanja. Osim promocije zanimanja vodoinstalatera, glavni cilj ovog projekta je na mlade ljude preneti iskustvo, znanje i radne navike i time ih pripremiti za buduće poslovne i životne izazove. Smatramo da je ovo hvale vredna inicijativa“, rekao je Tišov. Dodao je i da kroz projekat planiraju da prime određen broj učenika sa kojima bi sklopili ugovore o obavljanju prakse kao i ugovor o stipendiranju. Najbolji među njima će dobiti priliku i stalnog zaposlenja u vukovarskom Vodovodu nakon završetka srednje škole i stečenog zvanja vodoinstalater. „Tokom poslednje četiri godine broj zaposlenih u Vodovodu grada Vukovara smanjen je za gotovo 22 procenta. Cilj nam je da zaposlimo stručne, mlade kadrove kojima će postojeći radnici da prenesu znanje da bi generacije koje dolaze osposobili za održavanje vodno-komunalne infrastrukture“, istakao je Tišov.
Predsednik Vlade Županije Posavske Đuro Topić, vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić i gradonačelnici Županje Damir Juzbašić i Orašja Marijan Oršolić potpisali su zajedničku inicijativu za građenje novog ili proširenje postojećeg mosta na Savi između Županje i Orašja. Prema službenoj evidenciji na Graničnom prelazu Orašje, u 2022. godini mostom je prešlo više od 2 miliona putnika, više od milion putničkih i 121 hiljada teretnih vozila. U inicijativi, koju će uputiti nadležnim institucijama BiH i Republike Hrvatske, potpisnici ukazuju na to da su most i udaljenost objekata graničnih prelaza, koji su neposrednoj blizini, prepreka normalnoj komunikaciji između susednih prekograničnih lokalnih i regionalnih zajednica, a zbog nepostojanja malograničnih prelaza, odnosno drugih mostova u blizini, postojeći je most nemoguće rasteretiti. Zbog čestih i dugih kolona vozila na mostu, odnosno na graničnim prelazima, komunikacija postaje nemoguća i sve ređa, što značajno utiče na kvalitetu života stanovnika na posavskoj i na slavonskoj obali Save, navodi se u inicijativi. Prostornim planom Županije Posavske, koji je u završnoj fazi usvajanja, kao i u razvojnim planovima Federacije BiH planirano je građenje autoputa Orašje-Brčko-Tuzla, a građenjem njenog punog profila do neposredne blizine graničnog prelaza Orašje dodatno se povećava potreba za povećanjem kapaciteta graničnih prelaza, odnosno mosta na Savi. Vlada Županije Posavske, navodi se u zajedničkoj inicijativi, izražava spremnost finansiranja Studije izvodljivosti građenja novog mosta u neposrednoj blizini postojećeg ukoliko sa strane nadležnih institucija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini postoji zainteresovanost za rešavanje ovog problema građenjem novog mosta.
Hrvatski sabor je izmenio ovogodišnji državni budžet, a rebalansom je najveći dobitnik Grad Osijek kojem je za borbu protiv komaraca dodatno osigurano 600 hiljada evra. Gradonačelnik Osijeka Ivan Radić, koji je i pokretač ove inicijative, je rekao da komarci nisu samo javnozdravstveni nego i privredni problem. Drago mi je što nismo sami u toj borbi i što imamo podršku Vlade, rekao je Radić i istakao da je Grad Osijek za borbu protiv komaraca ove godine već osigurao 700 hiljada evra, a Osječko-baranjska županija se uključila s 200 hiljada, tako da s ovih 600 hiljada na raspolaganju za borbu s komarcima stoji milion i po evra. Radić je dodao da smatra da će zbog velikih kiša i visokog vodostaja ovo biti zahtevna godina ali da su i za to pronašli rešenje. „Tretmani „zemlja-vazduh“, kada u 24 sata istovremeno tretiramo i iz vazduha i sa zemlje područje celog grada ali i šire, s obzirom da je ustanovljeno da 95 odsto komaraca stiže upravo iz okolnih opština koje su smeštene u poplavnom području, pokazali su se efikasni. U saradnji s Nastavnim zavodom za javno zdravstvo Osječko-baranjske županije kontrolišemo efikasnost tretmana i ukoliko je ona ispod 50 odsto, izvođači su dužni o svom trošku da ponove tretman”, pojasnio je Radić pohvalivši se da su po prvi put uključene i opštine u prstenu oko Osijeka u ovu borbu te da se, prvi puta nakon 14 godina, iz vazduha tretira naseljeno područje grada Osijeka.
O položaju Srba u Hrvatskoj se govorilo juče na okruglom stolu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uz ocenu da mnogi Srbi u Hrvatskoj i danas skrivaju identitet. Uz političke, najteži izazovi su ekonomski, jer je prosečna starost Srba u Hrvatskoj 55 godina i većinom nisu radno aktivni. “Ova vlada vodi računa o tome da međuetničke tenzije budu stišane, ali postoje politički akteri kojima to smeta i politički akteri koji bi to hteli da naruše i koji s vremena na vreme preduzimaju sve da bi, iz etničkih ili političkih motiva, otežali tu saradnju koju je vlada omogućila i podržava”, rekao je predsednik Srpskog narodnog veća i lider SDSS-a Milorad Pupovac na okruglom stolu i dodao da je najbolji put za ostvarivanje prava učestvovanje u političkim odlukama i da je zato važno sačuvati tri mandata, koliko Srbi imaju u Saboru. Četiri puta više bilo je pre ratova devedesetih, kada su Srbi činili većinu u 40 lokalnih samouprava. Za povratnički karton registrovano je oko 133 hiljada ljudi, da bi lakše došli do dokumenata, imovine i drugih prava. Svakodnevno se bore i za očuvanje kulturnog identiteta. Većinom su pravoslavci, ali retko pišu ćirilicom. “Bilo da se pojavi srpska knjiga ili film, svi uspesi srpske kulture nas raduju i mi učestvujemo u njima. Ostaje pitanje u kojoj meri mi specifične potrebe na lokalnom terenu možemo da zadovoljimo. Minimum je osiguran postojanjem SNV-a i SKD ‘Prosvjeta’. Najveći problem je obrazovni proces i školstvo”, rekao je Čedomir Višnjić, urednik u SKD “Prosvjeta”. Predsednik SANU-a Zoran Knežević je naveo da Akademija može da doprinese samo u onoj meri u kojoj inače učestvuje u rešavanju složenih društvenih problema, a to je upravo organizovanjem skupova i “pokušajem da se razume naša nacionalna manjina tamo ili njihova ovde”.
Iz Domovinskog pokreta juče je saopšteno da su s Hrvatskom strankom prava počeli pregovore o dugoročnoj budućoj političkoj saradnji i zajedničkom nastupu na evropskim, parlamentarnim, predsedničkim, a zatim i lokalnim izborima. ”Saradnja između Domovinskog pokreta i Hrvatske stranke prava, baziraće se na domovinskoj, suverenističkoj priči gde Domovinski pokret, kao parlamentarna stranka koja promišlja hrvatski, domovinski i suverenistički, u Hrvatskoj stranci prava, kao naslednicima političkog nauka dr Ante Starčevića, definitivno može da pronađe kompatibilne ljude u svetonazorskom smislu”, poručio je u saopštenju predsednik Domovinskog pokreta Ivan Penava.