Počela je distribucija testova za brzo antigensko samotestiranje učenika na covid-19 i do početka sledeće nedelje sve će škole raspolagati testovima, izjavio je juče ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs. U emisiji Hrvatskog radija „A sada Vlada“ Fuchs je rekao da je juče otišao prvi deo od oko 300 hiljada testova prema Dalmaciji i ostrvima, gde je nešto teža distribucija, a ostatak do milion stiže danas, i kad se testovi zaprime u Civilnoj zaštiti, prosleđuju se dalje prema školama. „Testiranje je dobrovoljno i niko nikoga ne prisiljava. Ovo je de facto postupak ukidanja samoizolacije učenika da bi svi oni koji nisu bolesni bili u školi”, rekao je Fuchs i dodao da će se roditelji odlučiti hoće li ili neće provoditi testiranje svog deteta. „Svima koji odbiju se neće desiti ništa, ali ako se pojavi neki pozitivan učenik u razredu ili okruženju deteta, to dete će morati da ide u samoizolaciju, pojasio je Fuchs. „Bude li broj pozitivnih značajno padao, biće moguće preći na testiranja samo u onim razredima gde se pojavio neki pozitivni slučaj, a nakon toga bi se išlo na ukidanje i testiranja i samoizolacije”, rekao je ministar.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 180 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem, a i dalje je najviše, njih 45, iz Vinkovaca te 38 iz Vukovara. Preminula je još jedna osoba te je broj ukupno preminulih 433. Trenutno su u županiji 83 osobe na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 385 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 58 je pozitivnih iz sistema zdravstva, a troje ih je u samoizolaciji. Iz sistema obrazovanja ukupno je oboleo 51 nastavnik i 254 učenika.
Održana je telefonska sednica Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske na čijem dnevnom redu je bio program rada Saveta za ovu godinu, kao i razmatranje pristiglih prijava udruženja i ustanova nacionalnih manjina na Javni poziv za 2022. godinu. Članovi Saveta razmotrili su informacije o predlozima programa pristiglih na Javni poziv udruženjima i ustanovama nacionalnih manjina za predlaganje programa kulturne autonomije iz područja informisanja i izdavaštva, kulturnog amaterizma i manifestacija, programa koji proizlaze iz bilateralnih sporazuma i ugovora, te programa kojima se stvaraju pretpostavke za ostvarivanje kulturne autonomije nacionalnih manjina za 2022. godinu. Po programima kulturne autonomije ukupno je izvršeno prijava za informisanje 69 programa, za izdavaštvo 79, za kulturni amaterizam 444 programa i za kulturne manifestacije 563. Udruženja i ustanove 20 nacionalnih manjina zatražile su vezano za ostvarivanje programa kulturne autonomije dodeljivanje sredstava u 2022 . godini u ukupnom iznosu od gotovo 63 miliona kuna, dok su u Državnom budžetu za ostvarivanje kulturne autonomije za 2022. godinu odobrena sredstva u iznosu od 48,5 miliona. Donesena je i Odluka o imenovanju Komisije za otvaranje prijava predloga programa pristiglih na Javni poziv za 2022. godinu kao i Odluka o imenovanju Komisije za raspoređivanje sredstava udruženjima i ustanovama nacionalnih manjina.
Porezna uprava u više je navrata objavila saopštenje u kojem je pozvala građane da prijave inostrani dohodak. U poslednjem saopštenju, koje je objavljeno pre dva dana na stranicama Porezne uprave, čak prete kamatama i kaznama. Dalibor Legac, voditelj službe u Poreznoj upravi, u Novom danu na N1 televiziji komentarisao je temu dvostrukog oporezivanja građana, koji lični dohodak ostvaruju u inostranstvu. Rekao da je u Hrvatskoj evidentirano 130 hiljada ljudi, koji su prijavili dohodak iz inostranstva, ali da ima i onih koji nisu, a o kojima se informacije saznaju iz različitih kanala. Govoreći o problemu dvostrukog oporezivanja, dodao je da Porezna uprava uvek prihvata sve savete poreznih obveznika i interesnih grupa poreznih obveznika te da je otvorena za razgovore o tome kako im može pomoći ili kako može unaprediti svoje usluge. Međutim, obaveza prijave dohotka je na poreznim obveznicima, istakao je Legac podsetivši da je rok za prijave do kraja ovog meseca.
Viceguvernerka Hrvatske narodne banke Ivana Jakir-Bajo juče je izjavila da je Komisija za novac HNB-a na sednici odlučila da će se ponoviti konkurs za izbor rešenja evrokovanice s naličjem kune. Komisija za novac je prihvatila odluku Stjepana Pranjkovića o povlačenju njegovog dizajna kovanice kune iz daljnjeg procesa. “Komisija za novac je također na sednici odlučila otvoriti novi otvoreni konkurs za izbor i likovno rešenje za nalične evrokovanice s motivom kune sa šahovnicom u pozadini”, rekla je Jakir-Bajo i dodala da je Komisija za novac i tokom prošlog konkursa dobila sve potrebne garancije, uz ostalo i pisane izjave, pod materijalnom i krivičnom odgovornošću svih autora, da je njihov rad originalna intelektualna kreacija, nastala za potrebe tog javnog konkursa i neopterećena pravima drugih. Izrazila je žaljenje zbog toga što je sve što se događalo s dizajnom kune bacilo senu na ceo proces, ali i na dizajn drugih autora kovanica – geografske karte, Nikole Tesle i glagoljice.
Istovremeno sa obnavljanjem zagrebačke katedrale, počinje i obnova pravoslavnog hrama Sv. Preobraženja Gospodnjeg na Preradovićevom trgu u centru Zagreba. Tačnije, crkva će od ponedeljka biti zatvorena za bogosluženja i posete, a liturgijski život seli se u gimnazijsku kapelu. „Naša crkva pretrpela je velika oštećenja u zemljotresu u Zagrebu, ali i onima na Baniji. Oštećeni su svodovi hrama i zvonik, a ugrožena je i statika konstrukcije. Hram ne bi izdržao novi zemljotres te jačine. Konzervatorski zavod u Zagrebu izdao je mere zaštite za obnovu hrama. Tada smo odmah pristupili postavljanju zaštitno-radnih skela, koje su bile neophodne zbog zaštite vernika, ali i zbog provođenja konzervatorsko-restauratorskih istraživanja. Bogosluženja se i dalje, gotovo dve godine nakon zemljotresa, odvijaju pod skelama”, rekao je starešina hrama protojerej-stavrofor Duško Spasojević dodajući da su oštećenja najvidljivija iznutra.