Iduće nedelje počinje vakcinisanje dece od 5 do 11 godina, a za to je pripremljeno gotovo 50 hiljada doza. Koliko će važiti COVID potvrde, o tome će nadležni odlučiti u januaru, a nedoumica je da li će nakon drugog vakcinisanja potvrda biti važeća 9 ili 12 meseci. Blizu smo odluke da oni koji prime treću dozu, imaju neograničeno važeću COVID potvrdu, rekao je, između ostalog doktor Zlatko Trobonjača sa Univerziteta u Rijeci, gostujući na HTV-u. Cela psihoza koja se digla oko vakcine, potpuno je nepotrebna, a sada su posebno osetljivi na vakcinisanje dece. Decu, kada se sve uzme u obzir, ipak treba vakcinisati. Trobonjača je rekao kako je relativno velika hospitalizacija dece, ali, naravno, manja u odnosu na odraslu populaciju. Postoje problemi, deca mogu da razviju dugotrajni COVID, mogu razviti multiorganski upalni sindrom, koji za decu može biti po život opasan. Kod nas je 200-tinjak takvih slučajeva, mislim da na kraju nijedno dete nije umrlo, rekao je hrvatski imunolog.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa evidentirane su 133 nove pozitivne osobe na COVID-19, potvrđene PCR testiranjem. Najveći broj zaraženih,32 osobe su iz Vukovara, a 22 iz Vinkovaca. Preminule su još tri osobe. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 19 490 , od kojih je preminulo 356 osoba. Trenutno je u županiji 59 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti. U samoizolaciji se nalaze 572 osobe. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u Vukovarsko-sremskoj županiji, 7 je pozitivnih osoba iz sistema zdravstva. Iz sistema obrazovanja obolelo je 12 nastavnika i 107 učenika. U samoizolaciji se nalazi 10 nastavnika i 472 učenika.
Saborski zastupnici pozdravili su juče u raspravi povećanje transparentnosti u trošenju javnog novca, koju donosi novi Zakon o budžetu, a koji po prvi put propisuje kazne za nesavesne gradonačelnike i župane. „Zakonom se prvi put uvode kazne za gradonačelnike, načelnike i župane koji se ogluše na zakon, moraće platiti od 10 do 50 hiljada kuna lično ukoliko transparentno ne prikažu sve troškove”, rekao je Dario Hrebak ( Klub HSLS-a i Reformista). Boris Lalovac (SDP) povezao je donošenje novog zakona o budžetu, za koji je rekao da je „zakon svih zakona”, sa skorim uvođenjem evra. „Verovatno je Evropska komisija to tražila od Vlade pre uvođenja evra, kako bi trošenje sredstava poreznih obveznika i EU-a bilo transparentno”, rekao je Lalovac.
Ministarstvo prostornog uređenja, građenja i državne imovine do juče je primilo je 9530 zahteva za obnovu s područja na kojem je nakon zemljootresa proglašena katastrofa. Kako je potvrđeno iz Štaba za otklanjanje posledica potresa, kancelarija ministarstva u Petrinji dosad je primila 3414 zahteva za obnovu, u Sisku 1185, a u Glini 859 zahteva. Od 333 zahteva za ostvarivanje prava na konstrukcijsku obnovu, dosad je doneseno 267 zaključaka, a ugovoreni su poslovi vredni nešto više od pet miliona kuna.
Hrvatski sabor potvrdio je juče jednogodišnje produženje roka za podnošenje zahteva za hrvatskim državljanstvom po trenutnom zakonu jer je pandemija mnogima otežala podnošenje zahteva. Rok za podnošenje zahteva za državljanstvom po trenutnom zakonu ističe 1. januara 2022., međutim, kako je pandemija u diplomatskim misijama i konzularnim kancelarijama otežala zaprimanje zahteva, pa se negde čeka i do šest meseci, pristupilo se izmenama Zakona o hrvatskom državljanstvu kako bi se taj rok produžio. Hrvatsko državljanstvo na osnovu porekla, prema zakonu iz 2019. mogu steći i osobe starije od 21 godine rođene u inostranstvu, čiji je barem jedan roditelj u trenutku njihovog rođenja bio hrvatski državljanin. Hrvatski državljanin može postati i osoba rođena u periodu od 8. januara 1977. do 8. oktobra 1991. kojoj su u trenutku rođenja oba roditelja imala hrvatsko državljanstvo, ali joj je u evidenciji o državljanstvu upisano drugo državljanstvo. U 2020. zaprimljeno je 1923 zahteva za utvrđivanje hrvatskog državljanstva, a u 11 meseci ove godine njih 2980, s tim da ih je najviše u Srbiji te Bosni i Hercegovini.
Hrvatski sabor juče je raspravio i izmene Zakona o tzv. trošarinama kojima se, između ostalog, predlaže ukidanje plaćanja trošarine za male proizvođače jakih alkoholnih pića za vlastite potrebe, odnosno njih više od 38.000, što je podržala većina zastupnika. Oslobođenje od plaćanja trošarine na alkohol, koji se koristi u proizvodnji dodataka prehrani, s osnova trošarina na alkohol iznosi približno 5,5 miliona kuna prihoda manje u državnom budžetu na godišnjem nivou, počevši od 2022. godine.
U proleće iduće godine, petu godinu zaredom, Agencija za pravni promet i posredovanje nekretninama pokrenuće novi krug subvencionisanih kredita, što će pružiti priliku mladim porodicama za osamostaljenjem i boljim uslovima prilikom kupovine prve nekretnine. Ukoliko je verovati stručnjacima za promet nekretninama, trend pada cena nekretnina se skoro ne očekuje, a ulaganje u nekretnine tradicionalno se smatra sigurnim ulaganjem čak i u nesigurnim vremenima. U poslednje četiri godine na ovaj je način više od 20.000 mladih porodica rešilo je svoje stambeno pitanje. Svi koji žele da učestvuju u subvencionisanom programu sledeće godine, do njegovog raspisivanja je potrebno da izaberu nekretninu ili zemljište na kojem će graditi kuću, prikupe potrebnu dokumentaciju i izaberu banku, u kojoj će realizovati subvencionisani stambeni kredit. Pravo na subvencionisanje kredita imaju osobe, koje u svom vlasništvu nemaju nekretninu ili imaju jedan stan ili kuću, koju prodaju zbog kupovine veće nekretnine odnosno izgradnje nove kuće. Za subvencionisani kredit se mogu prijaviti građani s prebivalištem u Hrvatskoj, do 45 godina starosti.
Iako poverenje građana u političare pada, broj političkih stranaka u Hrvatskoj narastao je na čak 172, piše Večernji list. Na kraju prošle godine u Registru političkih stranaka bilo je 168 stranaka, što znači da su u godinu dana osnovane još četiri stranke, a razlog su najverovatnije bili lokalni izbori u maju. Od kraja aprila do kraja novembra u Registar je upisano devet stranaka, ali ih je i 14 izbrisano.