Saborski zastupnici pozdravili su juče u raspravi povećanje transparentnosti u trošenju javnog novca, koju donosi novi Zakon o budžetu, a koji po prvi put propisuje kazne za nesavesne gradonačelnike i župane. „Zakonom se prvi put uvode kazne za gradonačelnike, načelnike i župane koji se ogluše na zakon, moraće platiti od 10 do 50 hiljada kuna lično ukoliko transparentno ne prikažu sve troškove”, rekao je Dario Hrebak ( Klub HSLS-a i Reformista). Boris Lalovac (SDP) povezao je donošenje novog zakona o budžetu, za koji je rekao da je „zakon svih zakona”, sa skorim uvođenjem evra. „Verojatno je Evropska komisija to tražila od Vlade pre uvođenja evra, kako bi trošenje sredstava poreznih obveznika i EU-a bilo transparentno”, rekao je Lalovac.
Ministarstvo prostornog uređenja, građenja i državne imovine do juče je primilo je 9530 zahteva za obnovu s područja na kojem je nakon zemljootresa proglašena katastrofa. Kako je potvrđeno iz Štaba za otklanjanje posledica potresa, kancelarija ministarstva u Petrinji dosad je primila 3414 zahteva za obnovu, u Sisku 1185, a u Glini 859 zahteva. Od 333 zahteva za ostvarivanje prava na konstrukcijsku obnovu, dosad je doneseno 267 zaključaka, a ugovoreni su poslovi vredni nešto više od pet miliona kuna.
Hrvatski sabor potvrdio je juče jednogodišnje produženje roka za podnošenje zahteva za hrvatskim državljanstvom po trenutnom zakonu jer je pandemija mnogima otežala podnošenje zahteva. Rok za podnošenje zahteva za državljanstvom po trenutnom zakonu ističe 1. januara 2022., međutim, kako je pandemija u diplomatskim misijama i konzularnim kancelarijama otežala zaprimanje zahteva, pa se negde čeka i do šest meseci, pristupilo se izmenama Zakona o hrvatskom državljanstvu kako bi se taj rok produžio. Hrvatsko državljanstvo na osnovu porekla, prema zakonu iz 2019. mogu steći i osobe starije od 21 godine rođene u inostranstvu, čiji je barem jedan roditelj u trenutku njihovog rođenja bio hrvatski državljanin. Hrvatski državljanin može postati i osoba rođena u periodu od 8. januara 1977. do 8. oktobra 1991. kojoj su u trenutku rođenja oba roditelja imala hrvatsko državljanstvo, ali joj je u evidenciji o državljanstvu upisano drugo državljanstvo. U 2020. zaprimljeno je 1923 zahteva za utvrđivanje hrvatskog državljanstva, a u 11 meseci ove godine njih 2980, s tim da ih je najviše u Srbiji te Bosni i Hercegovini.
Saborski zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac izjavio je juče kako je izjave predsednika Republike Zorana Milanovića o porodici Zec mogao da kaže samo neko bešćutan ili manipulativan, dodavši kako ga ne bi čudilo da njihovim ubicama dodeli i odlikovanje. Upitan da li misli da bi predsednik to bio u stanju učiniti, odgovorio je kako je Milanović dosad pokazao da je štošta kadar reći, ali i učiniti. “Njegov odnos prema zločinima i zločincima dosad je pokazao da je to u stanju učiniti”, dodao je Pupovac. Na pitanje da li želi reći da Milanović podržava ratne zločince, Pupovac je odgovorio kako “predsednik olako pljuje po ljudima i olako odlikuje ljude”. “Takvog nema niko. Niti je imao ikada iko. Ni u Evropi, a ni šire od Evrope”, poručio je Pupovac.
Zastupnik DP-a Stipo Mlinarić osudio je juče u Saboru ubistvo devojčice Aleksandre Zec 1991. Međutim, odmah nakon što je deklarativno osudio ubistvo 12-godišnje devojčice, koju su likvidirali pripadnici rezervnog sastava MUP-a tzv. merčepovci, minorizovao je stravičan zločin. Bez dokaza je izneo tvrdnju da u ubistvu troje članova porodice Zec nije bio nikakve političke pozadine. Rekao je da je tragedija porodice Zec nije bila posledica delovanja HV-a, nego pljačke kuće, a da je Aleksandra ubijena kao tragični, neželjeni svedok te pljačke bez ikakve političke pozadine. Napravio je pritom i poređenje, podsetivši na Martinu Štefančić, devojčicu od 4 i po godine, koja je ubijena u Borovu, zajedno sa svojom bakom u martu 1992., kada nije bilo ratnih delovanja, i to, kako je rekao, iz mržnje. Ubijena je samo zato što je bila Hrvatica, rekao je Mlinarić. Upitao je i zašto Klub SDSS-a i Antifašistička liga, te potpredsednik vlade Boris Milošević, nisu tražili da Martina dobije ulicu u Borovu, nego traže da Aleksandra dobije u Zagrebu, a ubijena je prilikom pljačke. Davanje imena ulici ili trgu po Aleksandri Zec je gesta, kad izgovaramo njeno i imena druge dece imamo dužnost da ih izgovaramo s osećajem najdubljeg poštovanja i osećajem prezira prema počiniocima”, odgovorila je Dragana Jeckov iz SDSS-a. Naglasila je kako su svirepa ubistva civila, naročito dece, loša i pogrešna i kako ih uvek treba osuđivati. Ovde nema mesta za naciju, treba jednako osuditi sve zločince i odati poštovanje onima koji su zbog svireposti pojedinaca postali simbol nesreće, kao što su Goran i Slobodan Čengić, Dario i Tomislav Jurić, Danijela Roknić, Martina Štefančić, Antonija Zeko, Ivan Kljajić i mnoga druga deca”, rekla je zastupnica SDSS-a, dodajućii kako su sva ta deca bila samo deca i imala su pravo na miran san i život. Jeckov je podsetila i kako su “Zagreb, Osijek, Karlovac, Vukovar gradovi zaboravljenih likvidacija, proterivanja i zastrašivanja brojnih Srba”, koji su “nemo pali” u zaborav.
U Vukovaru je juče obeležena 77. godišnjica Desanta na Dunavu i prvog pokušaja oslobođenja Vukovara u Drugom svetskom ratu koji se dogodio od 8. do 12.decembra 1944.godine. Komemorativni skup počeo je ispred spomenika palim borcima Crvene i Jugoslovenske armije u Borovu naselju, gde su brojne delegacije položile vence.Prisutnima se obratio Lazo Đokić, predsednik Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije i Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Grada Vukovara, u čijoj je organizaciji i održan ovaj komemorativni skup. Nažalost, o ovoj bitci se ne govori puno zato što ona nije uspešno završena, desant nije uspeo zbog niza okolnosti, i vremena, i komunikacije. Tako da je dve noći i tri dana držan mostobran na potezu odavde, pa do luke Dunava, ali on nije mogao izdržati i došlo je do povlačenja. Bilo je puno žrtava, negde oko 2000 poginulih i ranjenih je bilo na obe strane, rekao je Đokić, koji je ukazao na značaj borbe za mir i jednakost u današnjim vremenima, a uputio je i poruku novim naraštajima da se ne stide predaka.Počast oslobodiocima odale su polaganjem venaca delegacije Ruske federacije, Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru, Zajedničkog veća opština, SDSS-a, Vukovarsko-sremske županije te Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije i Grada Vinkovaca kao i brojna antifašistička udruženja iz Hrvatske, Srbije i BIH-a. Vence su položile delegacije Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, Zajednice antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremke županije, antifašističkih udruženja iz Vukovara i Požege, Trpinje i Borova, SUBNOR-a Vojvodine, Bijeljine i Srebrenika i Distrikta Brčko. Venci su položeni i na Spomen kosturnicu u parku kod vukovarske bolnic, a jedan zajednički venac spušten je i u Dunav kod vukovarske luke.
U Gradskom muzeju Vukovar juče je otvorena izložba stripova na temu „35 godina Dylana Doga u Hrvatskoj. Izloženo je 11 panoa sa strip tablama i crtežima, koji su nastali u Hrvatskoj. Izložbu je otvorio zamenik gradonačelnika Vukovara Filip Sušac, koji je tom prilikom rekao da je izložba zanimljiva jer pokazuje zabavnu i umetničku vrednost stripova, a drago mu je što je postavljena u programu Adventa u Vukovaru tako da je mogu pogledati i posetioci klizališta. Na otvaranju su govorili autor izložbe Slaven Gorički, direktor Italijanskog instituta u Zagrebu Gian Luca Borghese i direktorka Gradskoga muzej Ruža Marić.