Deca hrvatske i srpske nacionalnosti jedni druge ne trebaju. Rekla je to profesorka na Filozofskom fakultetu u Zagrebu Dinka Čorkalo Biruški predstavljajući juče u Vukovaru rezultate studija o modelima školovanja u Hrvatskoj i Vukovaru. Studija je provedena krajem 2020. godine, a u njoj su uzeti stavovi 1568 učenika i 2000 roditelja iz Vukovara. Kroz istraživanje smo došli do podataka da čak 71 odsto učenika hrvatske i srpske nacionalnosti nemaju među prva tri prijatelja nikoga od Srba odnosno Hrvata. To ni izbliza nije tako u drugim etničkim zajednicama u Hrvatskoj, gje se nastava za pripadnike nacionalnih manjina odvija po A modelu. Reč je o mađarskoj, italijanskoj, češkoj i srpskoj nacionalnoj manjini“, rekla je Čorkalo Biruški na panel raspravi „Izazovi i perspektive obrazovanja u Vukovaru” koju su organizovali Evropski dom Vukovar i nemačka Fondacija Friedrich Ebert. Pozivajući se na rezultate studije dodaje i kako u Vukovaru, među i Hrvatima i Srbima, 75-79 odsto građana smatra da je model B školovanja najbolji te da je to podatak koji se mora respektovati. Istakla je i kako sledom toga niko ne kaže da se bilo koji model školovanja treba ukinuti nego da svi ti rezultati pokazuju potrebu da se pronađe način da deca više vremena provode zajedno. Ovo što danas imamo je rezultat politike u proteklih 25 godina“, zaključila je Čorkalo Biruški. Uz profesore Filozofskog i Fakulteta političkih nauka iz Zagreba, drektore nekoliko osnovnih i srednjih škola u Vukovaru, panel diskusiji prisustvovao je i potpredednik Vlade, Boris Milošević,koji je rekao da u Hrvatskoj postoje važeći zakoni i konvencije, da struka treba razgovarati o tome ali i da u Hrvatskoj postoje primeri dobre prakse kada je riječ o obrazovanju nacionalnih manjina kao što je to Istra. Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, Siniša Tatalović istakao je kako je pravo obrazovanja nacionalnih manjina pravo savremenih i demokratskih država, koje se ostvaruje u celom evropskom prostoru i regulisano je međuarodnim dokumentima. Pitanje obrazovanja je RH nasledila od prethodne države i ono ne bi trebalo da predstavlja problem, ali da bi pripadnici srpske zajednice i većinskog naroda trebali više da uče jedni o drugima.
Predsednica Hrvatskog udruženja za turizam i ruralni razvoj “Klub članova selo, Dijana Katica,” kao mogućnost da se mladi i nezaposlene osobe iz ruralnih područja (samo)zaposle i ostanu u tim krajevima vidi u projektu Suncokret ruralnog turizma i preduzetništva – sistem osnaživanja i osposobljavanja NEET osoba, čija je ukupna vrednosti 1,6 miliona kuna, a finansiran je iz Evropskog socijalnog fonda. Nepovratna sredstva obezbeđena su iz državnog budžeta RH (8,11 %) i iz Inicijative za zapošljavanje mladih (91,89 %), a intenzitet pomoći je 100 odsto. Ovaj smo projekat usmerili prema razvoju ruralnih područja i razvoju ruralnog turizma. Planiramo uključiti 65 korisnika iz tri županije, Osječko-baranjske, Splitsko dalmatinske i područja HZZ-a grada Vukovara. Tokom dve godine s njima će se raditi kroz formalno i neformalno obrazovanje i u konačnici očekujemo njihovo zapošljavanje i samozapošljavanje. Kandidati koji mogu biti uključeni u projekat su osobe, koje trenutno nisu zaposlene i nisu u sistemu obrazovanja, a starosti su do 29 godina.
Sa ciljem unapređenja usluga, Dom zdravlja Vukovar nabavio je još dva sanitetska vozila, čija je vrednost 725.000 kuna, a finansirana je delom vlastitim, a delom sredstvima Županije. Direktor Doma zdravlja Vukovar Ante Lohinski istakao je da žele pacijentima osigurati što bolju uslugu, a svojim radnicima što bolje uslove rada. Imamo dobre uslove jer je inače standard da na jedno vozilo idu dva vozača, a mi imamo 11 vozila i isto toliko vozača, rekao je Lohinski dodajući kako vozila mesečno pređu 60.000 km s ugovorena 4 tima sanitetskog prevoza tako da ih je i zbog velikog broja pređenih kilometara potrebno obnavljati. Naglasio je i potrebu još jednog sanitetskog tima s dva vozača i dve medicinske sestre s obzirom da svakodnevno voze pacijente u bolnice u Zagreb ili Osijek,u banje ili na dijalize.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović razgovarao je juče s predstavnicima sindikalnih centrala o problemima minimalne nadnice, neradne nedelje i pametne migracijske politike te o budućnosti rada u post-covid periodu, a povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada. “Sindikalni lideri upoznali su Milanovića s inicijativom da se minimalna plata u Hrvatskoj poveća na barem 50 odsto prosečne plate i upozorili da niska cena rada ne sme biti perspektiva hrvatskih radnika jer u takvim uslovima Hrvatska neće moći da zadrži potrebnu radnu snagu. I sigurno radno mesto jedan je od problema koji treba rešiti, rekli su, a to se može samo tripartitnim socijalnim dijalogom i dogovorom. U tom kontekstu su ukazali na činjenicu kako kod hrvatskih poslodavaca nema stvarne volje za kolektivnim pregovaranjem. Prema njihovim rečima, mnogi radnici otišli su iz Hrvatske upravo zbog nestalnog oblika rada i nesigurnog radnog mesta i zato apeluju da se to promeni.Tema sastanka bio je i rad nedeljom, odnosno zahtev sindikata da se napokon zakonski reši taj problem – da se nedelja i praznici urede kao neradni dan. Predsednik Milanović složio se da rad nedeljom napokon treba regulisati i to što pre, a ne da se ta tema uvek otvara pred neke od izbora.
Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović potvrdio je juče u Luksemburgu da su na najnovijem snimku migrante na granici Hrvatske i BiH tukli pripadnici hrvatske policije, ali veruje da je reč o pojedinačnom slučaju. Božinović je to rekao nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja Evropske unije. Tri pripadnika policije, za koje je utvrđeno da su tukli migrante na granici Hrvatske i BiH, suspendovani su i protiv njih će biti pokrenut disciplinski postupak, izjavio je sinoć direktor hrvatske policije Nikola Milina.On je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je po prvim saznanjima za objavljeni snimak na kojem se vide kako osobe pod fantomkama prebijaju migrante odmah formiran stručni tim od pripadnika Direkcije policije i Službe za unutrašnju kontrolu, koji je upućen na teren.
U Mohovu,je juče počeo dvednevni 1. Mammothfest, koji je Udruženje “Dolina mamuta” pokrenulo sa ciljem promocije tog mesta, kao novog turističkog odredišta u Hrvatskoj s paleontološkim praistorijskim nalazima. Predsednik Udruženja, Goran Popović podsetio je da se ideja o Mammothfestu rodila u jesen 2012. godine, kada su prilikom kopanja septičke jame u voćnjaku jedne porodične kuće pronađeni prvi fosilni ostaci mamuta i vunastog nosoroga. Slično otkriće dogodilo se i 2016. godine, a u međuvremenu su provedena arheološka istraživanja, te su, osim vunastog mamuta i vunastog nosoroga, pronađeni i fosilni ostaci hijene, divljeg konja i bizona. Naše mesto nema ni 200 stanovnika, ali imamo veliku želju potaknuti razvoj turizma u našem kraju, zasnovanog upravo na paleontološkim nalazima. To nam je i bio motiv za pokretanje 1. Mammothfesta u okviru kojeg smo juče održali u osnovnoj školi radionice s decom, u centru mesta gradimo skulpturu mamuta u prirodnoj veličini, u saradnji s poznatim osječkim umetnikom Nikolom Fallerom te imamo predviđen niz drugih aktivnosti”, rekao je Popović.