Premijer Andrej Plenković danas će na sednici Vlade uvodno predstaviti paket mera za ublažavanje udara rasta cena energenata. Prvih 20 tačaka dnevnog reda tiču se provođenja tih mera, a među njima su, između ostalog, uredba o otklanjanju poremećaja na domaćem tržištu energije, odluka o direktnim merama kontrole cena određenih prehrambenih proizvoda te zaključak u vezi s izmenom Pravilnika o porezu na dohodak zbog povećanja iznosa neoporezivih primitaka.
Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković poručio je juče da u suštini i opozicija i vladajući žele da vide kakva je pozicija Hrvatske što se tiče energetske stabilnosti i čuti o posledicama afere u Ini, ali se razilaze u načinu na koji to obaviti. Opozicija smatra da odmah treba da se ide na plenarnu sednicu, a vladajući da to prvo treba raspraviti na nadležnom saborskom odboru, izjavio je Jandroković novinarima nakon sednice saborskog Predsedništva. „Zaključili smo da ćemo narednih dana videti kakav će biti rasplet situacije“, rekao je Jandroković i najavio da redovno jesenje zasedanje počinje u četvrtak, 15. septembra.
Na predlog gradonačelnika i načelnika Osječko-baranjske županije župan Ivan Anušić je doneo rešenje o proglašenju elementarne nepogode na području cele Osječko-baranjske županije zbog suše, saopšteno je iz Županije. Šteta od suše procenjuje se na više od 500 miliona kuna, a najviše su pogođeni kukuruz, repa, soja i suncokret, pojasnio je župan Anušić dodavši da je u Slavoniji slična situacija bila 2003. godine kada je šteta iznosila 525 miliona kuna. Matija Brlošić, član Upravnog odbora Hrvatske poljoprivredne komore i predsednik Poljoprivredne komore za Osječko-baranjsku županiju je rekao da su njihove prve procene da su štete od suše u pet slavonskih županija više od milijardu kuna. “Štete od suše u drugim krajevima nisu toliko značajne, s tim da ona nije zahvatila celu Hrvatsku. Najviše su stradali kukuruz, soja, šećerna repa, povrće, voće, čak i višegodišnji nasadi, pa i tek zasađene, mlade šume”, rekao Brlošić za Glas Slavonije. Procene ratara su da je suši kukuruz podlegao 50, a negde i do 90 odsto, s tim da je cena novom suvom zrnu 2,25 kuna. Soja je takođe stradala od 50 do 90, šećerna repa od 40 do 60 odsto, dok će se urod suncokreta najverovatnije zadržati na prošlogodišnjim nivoima.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo objavio je privremene preporuke za vakcinisanje protiv bolesti COVID-19 u kojima se, između ostalog, navodi da se primarno vakcinisanje protiv COVID-19 preporučuje svima koji nemaju kontraindikacije. Dovakcinacija se preporučuje jer ima sve više dokaza o slabljenju zaštite od infekcije nakon primanja primarnih doza, nezavisno o vrsti primenjene vakcine. Osim toga, slabljenje zaštite od infekcije uočeno je u svim starosnim grupama, a ima i sve više dokaza o tome da primenjivanje dodatne doze poboljšava nivo zaštite. Dodatan argument dovakcinaciji je pojava novih varijanti virusa kao što je Omikron varijatna, koja u Hrvatskoj cirkuliše od kraja 2021. godine kao i kasnija pojava njenih visokozaraznih podvarijanti. U preporukama se navodi i da osobe koje su prebolele, a nisu primarno vakcinisane, prvo treba da prime primarnu vakcinu, a one koje su i vakcinisane i prebolele treba da prime dovakcinisanje najmanje 3 meseca nakon prebolenja ili vakcinisanja.
Zajedničko veće opština raspisalo je Javni konkurs za dodeljivanje finansijskih sredstava za kapitalne donacije, vredan 2,6 miliona kuna. Pravo na finansijska sredstva mogu da ostvare jedinice lokalne samouprave, u kojima je udeo pripadnika srpske nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika najmanje 51 odsto, kao i županijska, gradska i opštinska veća srpske nacionalne manjine sa sedištem na području delovanja Zajedničkog veća opština. Finansijska sredstva dodeljuju se za provođenje kapitalnih projekata, koji imaju za cilj povećanje i očuvanje vrednosti imovine, ulaganja u zemljište, građevine i drugu dugotrajnu imovinu. Sredstva se dodeljuju za kupovanje ili građenje, dograđivanje, rekonstrukciju ili adaptaciju, energetsku obnovu, za uređenje i opremanje te održavanje društvenih domova, prostora sportskih klubova, kulturnih centara, etno kuća i drugih objekata u kojima se organizovano okupljaju i deluju pripadnici srpske nacionalne manjine, a rok za podnošenje prijava je zaključno sa 14. septembrom ove godine.
U pristanište na Dunavu kod Veslačkog kluba u Vukovaru uplovila je Danuvina Alacris, replika vojnog kasnoantičkog rimskog broda tipa Lusoria. Replika je izgrađena na osnovu ostataka rimskih brodova pronađenih u nemačkom gradu Mainzu, a izgled broda prilagođen je onima koji su plovili Dunavom u 4. veku. Izgrađen je od hrastovine uz korištenje replika rimskih alata te uz pomoć stručnjaka s nemačkog univerziteta „ Friedrich-Aleksander“, težak je gotovo 6 tona, pokreće se na vesla, a posadu obučenu u rimske tunike čine 22 veslača i 3 oficira. „Interreg projekat Living Danube Limes je međunarodan, a provodi ga 10 podunavskih zemalja, među kojima je i Hrvatska s ciljem oživljavanja istorije i kulturne veze između zemalja centralne i jugoistočne Evrope kroz „Limes“ – nekadašnju utvrđenu granicu Rimskog Carstva prema tzv. varvarskim narodima – pojasnila je Ivana Ožanić Roguljić s Instituta za arheologiju, koji je uz Arheološki muzej u Zagrebu, partner na projektu. Brod je Dunavom prema Crnom moru zaplovio 15. jula, a u Hrvatsku je stigao 1. septembra, gde je pre Vukovara, pristao u Batini, Aljmašu i Dalju. Brod će danas pristati i na Šarengradskoj plaži i u Iloku.