Niti jedna osoba u Hrvatskoj koja je vakcinisana nije preminula od posledica infekcije koronavirusom, pokazuju podaci Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, piše današnji Jutarnji list. Analiza je napravljena na temelju podataka o svim osobama vakcinisanima do 10. maja, njih 882 120, čiji je status proveren tri nedelje kasnije, odnosno 1. juna. Od svih vakcinisanih osoba, nakon primljene prve doze zarazilo se njih 8423, što je nešto manje od jedan odsto ukupno vakcinisanih, a nakon potpunog vakcinisanja, odnosno primljene obe doze, obolelo je 1146 osoba. Od osoba koje su primile obe doze, njih 149 je hospitalizovano, odnosno 13 odsto, a među vakcinisanima jednom dozom u bolnici je završilo njih oko 9 procenata. Umrla nije ni jedna osoba, što nedvosmisleno upućuje na to da je vakcinisanje najsigurnija zaštita od najgoreg, piše Jutarnji. Miroslav Venus, predsednik Hrvatskog epidemiološkog društva, objasnio je da je očekivano da će se manji deo vakcinisanih osoba razboleti, kao što je slučaj sa svim vakcinama, no ključno je da ono štiti od smrti, teških oblika bolesti i intenzivne nege. “Ovo je dokaz za sve samoprozvane stručnjake, ovo je praktično iskustvo za sve one koji smatraju da vakcina nije dovoljno istražena. Da je covid bio hunjavica ili blaga temperatura, ne bi ni trebala vakcina, ja se prvi ne bih vakcinisao da je to bio nivo ove bolesti, ali ovo je smrtonosna bolest”, rekao je Venus za Jutarnji list.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su 2 nove pozitivne osobe na COVID-19, po jedna iz Vinkovaca i Vukovara, a preminulih nema. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 12 416, od kojih je 12 065 izlečenih, a ukupno je preminulo 258 osoba. Trenutno su u županiji 4 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 208 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 74 981. U samoizolaciji su 234 osobe. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivan jedan radnik iz sistema zdravstva.
Ministar zdravstva Vili Beroš izrazio je juče zadovoljstvo načinom na koji su se Vlada i merodavna tela ‘nosili’ s epidemijom koronavirusa u periodu od sredine januara do kraja maja ove godine. „Na vreme i efikasno su donošena rešenja na dobrobit funkcionalnosti svih sistema s ciljem zaštite života i zdravlja nacije“, rekao je Beroš izveštavajući Sabor o efektima provođenja mera iz Zakona o zaštiti građana od zaraznih bolesti u vreme epidemije covida. „Činjenice ukazuju da se ni u jednom trenutku nije dogodilo da je bolesnicima uskraćena optimalna zdravstvena briga“, pohvalio se Beroš i podsetio da je treći talas zaraze počeo krajem februara i početkom marta, naglasivši da su se bolnice i zdravstvene ustanove kontinuisano prilagođavale epidemiološkoj situaciji, organizujući svoj rad za zbrinjavanje pacijenta. Ministar zdravstva Vili Beroš naveo je i podatak da nam je sedmodnevna stopa incidencije na sto hiljada stanovnika 14,9, što Hrvatsku svrstava na 13. mesto u Evropskoj uniji. Beroš je istakao i da Izveštaj pokazuje i važnost međuresorne saradanje te da se to posebno vidi kod covid potvrda, jer smo među prvim članicama Unije počeli s izdavanjem digitalne EU potvrde o vakcinisanju, prebolenju i testiranju, te da je do sada izdano 438 hiljada potvrda.
Ko se ne želi vakcinisati, a nije preboleo koronu, moraće se testirati da bi njegov poslodavac mogao dobiti državne podrške za očuvanje radnih mesta, piše današnji Večernji list. Uz pad prihoda veći od 40 odsto, vakcinisanje će biti jedan od kriterijuma za korištenje državnih podrški od jula, ali ne i faktor eliminacije. Primaoci podrški ubuduće će morati zadovoljiti i jedan od kriterijuma po kojem se izdaje EU covid potvrda, u kojima je vakcinisanje jedan od najsigurnijih uslova. Širenje kriterijuma na sve tri grupe građana, odnosno na one koji su vakcinisani, koji su preboleli ili imaju negativan test, pokazuje da je vlada popustila kritikama te da neće insistirati na vakcinisanju kao osnovnom uslovu za državnu pomoć, ali jasno je da se sve ovo čini da bi se što više radnika vakcinisalo. Na one koji se ne žele vakcinisati prebačen je finansijski teret dokazivanja da nisu zarazni za svoju okolinu, zavisno o vrsti testa, covid potvrde za testirane mogu trajati najduže tri dana, podseća Večernji i postavlja pitanje hoće li se nevakcinisani radnici, primaoci državnih podrški, morati testirati deset puta u mesecu da bi zadržali tu podršku? Po striktnom tumačenju kriterijuma morali bi, ali ministar rada Josip Aladrović predstavio je juče svoj plan socijalnim partnerima te se o njemu raspravljalo celo popodne. Država neće plaćati takav test, upitno je hoće li to činiti i poslodavac pa se zaključuje da je trošak prebačen na radnika koji se ne želi vakcinisati. Ako bi testirao svaki treći dan u mesecu, to znači da bi sav novac koji će država isplatiti za njegovu platu nevakcinisani radnik trebao dati za testiranje, piše Večernji list.
Državni hidrometeorološki zavod upozorio je da danas u celoj državi postoji velika opasnost od toplotnog talasa, a na području istoka Hrvatske i vrlo velika, zbog čega građanima preporučuju rashlađivanje i uzimanje dovoljno tekućine. Visoka temperatura može uzrokovati zdravstvene probleme kod ljudi, pre svega kod osetljivih grupa kao što su mala deca, hronični bolesnici, starije osobe te ljudi koji rade na otvorenom prostoru. S obzirom na to da pravovremene preventivne mere mogu smanjiti broj umrlih od toplotnih talasa, Zavod je na svojim internet stranicama objavio preporuke za zaštitu od velikih vrućina te istakao potrebu rashlađivanja prostora, izbegavanje vrućine te rashlađivanje tela i uzimanje dovoljno tekućine. Uz izbegavanje izlaska u najtoplijem delu dana i boravak u seni, preporučuje se i izbegavanje napornog fizičkog rada odnosno rad u najhladnije doba dana, što je obično rano ujutro. Posebno treba paziti da se decu ili životinje ne ostavi u parkiranom vozilu. Preporuka je i korištenje kreme sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja pri čemu posebnu brigu treba posvetiti bebama i maloj deci. Boravak na suncu od 10 do 17 časova trebaju posebno izbegavati deca, trudnice, starije osobe i srčani bolesnici te bolesnici oboleli od šećerne bolesti. Dobro je nositi laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala, a kod izlaska napolje koristiti šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočale. Potrebno je redovito piti, uz izbegavanje alkohola i napitaka s previše kofeina i šećera, pri čemu je treba paziti da se ne pije naglo, a preporuka je i da se jede češće male obroke, uz izbegavanje hrane bogate belančevinama.