U Hrvatskoj je u ponoć počela dvodnevna izborna tišina, uoči nedeljnih izbora za Evropski parlament, na kojima nešto više od 3, 7 miliona hrvatskih birača odlučuje koji će ih 12 hrvatskih zastupnika idućih pet godina predstavljati u Briselu. Tišini je prethodilo 45 dana duga promocija u kojoj je 300 kandidata sa 25 izbornih lista imalo priliku da predstavi sebe i svoje programe.
Hrvatski birači sutra, četvrti put, glasaju na evropskim izborima, od 300 kandidata, koliko ih se nalazi na 25 izbornih lista, izabraće 12 zastupnika, koji će ih idućih pet godina predstavljati u Evropskom parlamentu. Osim u Hrvatskoj, biraće ih i u inostranstvu, u 40 država, na ukupno 6. 751 biračkih mesta, od kojih je 98 u inostranstvu. Za razliku od nedavnih parlamentarnih izbora, na kojima su saborski zastupnici birani u 12 jedinica, na evropskim izborima cela Hrvatska i inostranstvo predstavljaju jednu izbornu jedinicu, a umjesto dva, u inostranstvu glasa samo jedan dan, odnosno u nedelju.
S obzirom da penzije sa svakim usklađivanjem rastu, tako je i sve više onih, koji će morati da plaćaju porez. Lično odbijanje je 560 evra i na sve što prelazi taj iznos, mora biti plaćen porez.Pojedini su dobili rešenje o penziji, koja im iznosi 550 evra i pitaju se da li će morati da plaćaju porez na dohodak. Zasad neće, ali to će trajati vrlo kratko, jer će im penzija nakon julskog usklađivanja sigurno preći lično odbijanje od 560 evra. Da bi stvar bila gora, u toj situaciji naći će se sve više penzionera, jer je odbijanje malo, a penzije rastu, piše portal mirovina.hr. Prosečna penzija svih gotovo 1,2 miliona korisnika, isplaćena u maju, iznosila je 513 evra. Bez isplaćivanja prema međunarodnim ugovorima, prosek se penje na 579 evra odnosno, prosečan penzioner, koji živi od svoje penzije u Hrvatskoj, mora da plati porez.
Više od 80 odsto učenika završene osnovne škol upisalo je u školskoj 2022./2023. srednju školu, koja im je bila prvi prioritet, a ukupan prosek ocena iznosio je visokih 4,20, neki su od podataka u novoj verziji Školskog e-Rudnika Ministarstva nauke, obrazovanja i mladih vezanoj za upise u srednje škole. Prema podacima iz ŠeR-a MZOM-a, prošle godine 17,6 odsto osmaša nije uspelo da upiše svoj prvi izbor i morali su da upišu neku od sledećih škola na listi, dok je 82,4 uspelo da upiše prvi izbor.Visok je prosek ocjena iz osnovne škole, koje su prošlogodišnji osmaši imali na upisima u srednje – 4,20, a prosečan broj bodova na upisima bio je 59,95. Gimnazijski program upisalo 27,39 odsto učenika, a strukovne programe 70,65 procenata. Umetničke programe upisalo je nešto manje od dva odsto.
U sklopu 5. Media In Time festivala novinarstva juče su u Vinkovcima dodeljene nagrade HND-a za najbolje novinarske radove u lokalnom novinarstvu. Čestitajući nagrađenima, potpredsednik HND-a Drago Hedl rekao je da se lokalnim temama nije nimalo lako baviti, posebno u manjim sredinama. Često se, međutim, zna desiti, da upravo te, naizgled male i lokalne teme prerastu u teme od nacionalnog značaja, rekao je Hedl odajući priznanje novinarima u lokalnim medijima. Pre dodele nagrada u sklopu festivala novinarstva, održane su i panel diskusije na temu uspostavljanja sistema proveravanja činjenica u medijima, o čemu su govorili Marija Lalić iz Agencije za elektronske medije, zamenica voditelja projekta “VerifEye – jačanje otpornosti društva na dezinformacije” Nika Šiprak Wendling, te Emir Zulejhović iz platforme Raskrinkavanje.ba.
Srpsko kulturno društvo “Prosvjeta” pododbor Negoslavci organizuje danas manifestaciju pod nazivom “Bekrijino veče”. Pored domaćina, u programu koji će početi u 17 časova na Letnjoj sceni iza zgrade Opštine, učestvovaće: Ansambl narodnih igara Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” iz Vukovara, Srpsko kulturno društvo “Prosvjeta” pododbor Jagodnjak, Kulturno-umetničko društvo “Branislav Nušić” iz Borova i Kulturno-umetničko društvo “Sloga” iz Vukovara. Program je finansiran sredstvima Saveta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske i Opštine Negoslavci.