Penzionerima danas počinje isplaćivanje penzija za januar, koje uključuje i povećanje porodičnih penzija za 10 odsto te najniže penzije za tri procenta, dok isplaćivanje dela penzije preminulog bračnog druga počinje krajem februara. Prema podacima za januar s isplaćivanjem u februaru, dugonajavljivano povećanje penzije u skladu s promenama Zakona o penzionom osiguranju odnosi se na 227 729 korisnika porodičnih penzija i 280 331 korisnika najniže penzije koji su je ostvarili prema Zakonu o penzionom osiguranju, ističu iz Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje. Zakonskim izmenama je omogućeno i korištenje dela porodične penzije umrlog bračnog druga uz zadržavanje svoje penzije, a za šta je Zavodu potrebno podneti zahtev. Prema podacima Zavoda do sada je zaprimljen 53 401 takav zahtev, ali broj rešenih zahteva biće poznat nakon obrade za januar. Korisnicima kojima je zahtev za rešen, iznos od 27 odsto isplatiće se krajem februara, a od marta isplaćivanje je predviđeno uz redovnu mesečnu penziju. Onim korisnicima kojima do prve isplate dela u februaru zahtev neće biti rešen, iznos dela porodične penzije isplatiće se uz redovne isplate penzije sa zaostacima. Tako će, na primer, u isplati u martu biti uračunat i iznos za januar i februar, a slično će i biti sa onima koji zahtev podnesu kasnije.
Ustavni sud juče je ukinuo Zakon o izbornim jedinicama koji prestaje važiti 1. oktobra ove godine, do kada bi Hrvatski sabor trebao da osigura provođenje ustavne garancije jednakog biračkog prava. Ističući da od prvog upozorenja 2010. do danas Hrvatski sabor nije ispunio svoju pozitivnu obavezu kroz zakonodavne intervencije u izborno zakonodavstvo, Ustavni sud je naveo da „razumevanje i poverenje ne mogu da budu takvi da u pitanje dovedu osnovno pravo opšteg i jednakog biračkog prava”.
Hrvatski zavod za hitnu medicinu predstavio je juče na završnoj konferenciji rezultate edukacije radnika Hitne medicinske službe u sklopu evropskog projekta, pri čemu je naglašeno da su održane 62 vežbe kojima je edukovano više od 1600 radnika. Projekat Kontinuiranog stručnog osposobljavanja radnika u delatnosti hitne medicine, vredan 9,5 miliona kuna, sufinansiran je iz Evropskog socijalnog fonda u sklopu Operativnog programa „Efikasni ljudski potencijali”. Kvalitetna i standardizovana edukacija radnika u sistemu hitne medicine, usklađena s evropskim smernicama, izuzetno je važna da bi svi životno ugroženi pacijenti imali jednaku hitnu medicinsku negu, bez obzira na to u kojem delu Hrvatske žive, istakla je direktorka Hrvatskog zavoda za hitnu medicinu Maja Grba-Bujević. Projekt je pokrenut 2018. godine zbog fluktuacije radne snage u delatnosti hitne medicine te specifičnih uslova rada, velike odgovornosti i stresnih situacija kojima su radnici izloženi. Glavni cilj projekta bio je ulaganje u razvoj znanja, veština i kompetencija radnika Hitne medicinske službe da bi se unapredila zdravstvena zaštita i poboljšao pristup visokokvalitetnim uslugama u delatnosti hitne medicine.
“Mogu kao i ti”, program je zapošljavanja osoba s invaliditetom koji je juče održan na Policijskoj akademiji povodom uspešno realizovanih konkursa za zapošljavanje osoba s invaliditetom u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zamenica pravobraniteljke za osobe s invaliditetom Mira Pekač-Knežević je istakla da je u poslednjih 10-ak godina stopa zaposlenosti osoba s invaliditetom veća te se osvrnula na zajedničku saradnju s Ministarstvom unutrašnjih poslova zadnjih meseci. „Vrlo je važno da ova inicijativa uspe jer će potaknuti zapošljavanje osoba s invaliditetom i u drugim državnim telima”, rekla je i dodala da su tim programom osobe s invaliditetom dobile priliku pokazati da imaju sposobnosti i stručne kompetencije za poslove na kojima će raditi izrazivši uverenje da će unaprediti sredinu u koju će doći.
Od februara prošle godine do danas Hrvatska i Rusija trgovale su više nego ikada, a hrvatske robe na ruskom tržištu bilo je više od 60 odsto u odnosu na godinu pre, pišu beogradske Novosti. Tako je Hrvatska izvezla robe za 18,4 miliona eva, a iz Rusije je uvezla robu u vrednosti 470 miliona evra, što je takođe povećanje od 68 odsto u odnosu na godinu pre. Hrvatska je u Rusiju najviše izvozila lekove, kalupe za staklo, higijenske potrpštine, a uvozila naftu, gas, ulje, aluminijum i čvrsta goriva. Iako je Hrvatska podržavala evropske sankcije Ruskoj federaciji, proizvođači i trgovci su očito pronašli način kako ih prekršiti i zaobići, a robna razmena sa Rusijom je rekordna, pišu Novosti.
U Zagrebu je u 88. godini života nakon duge i teške bolesti preminuo bivši hrvatski fudbalski selektor Miroslav Ćiro Blažević. Prvi puta mu je dijagnostikovan karcinom prostate 2011. godine, ali Blažević se oporavio. Godinu dana nakon toga operisan je i zbog melanoma u početnoj fazi. U septembru 2019. teška se bolest još jednom vratila, iz koje Ćiro nije izašao kao pobednik. Jedno od poslednjih javnih pojavljivanja Blažević je imao sredinom decembra prošle godine kada je u Zagrebu dobio nagradu “Vladimir Beara” Sportskog rekreativnog društva Srba u Hrvatskoj za doprinos razvoju sportske kulture i društvene tolerancije. “Okupili ste se u velikom broju i ukazali ste mi veliku čast. Ali, ovo je moje poslednje obraćanje javnosti na jednom javnom skupu. Gotovo je. Nema više. Adio Ćiro. Brojim zadnje dane, svestan sam toga,” rekao je tada Ćiro.