Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava danas je sa saradnicima obišao rekonstruisanu vodovodnu mrežu u Borovu naselju, nedaleko od sportske dvorane. Radi se o ulicama Krešimira Ćosića, Bernarda Vukasa, Nikole Perlića, Rudolfa Perešina te delu Sportske ulice, gde je osim jednog i po kilometra vodovodih cevi, u tri ulice saniran i asfalt. Vrednost radova je 2,7 miliona kuna, a gradonačelnik Penava je istakao zadovoljstvo izvedenim radovima. Direktor Vodovoda grada Vukovara Dario Tišov naglasio je da su izvođači radova bile firme Komunalac Vukovar i Mario d.o.o., te da se nastavljaju radovi na menjanju vodovodnih cevi na Sajmištu, Mitnici i ostalim distributivnim područjima poput Opštine Tompojevci. Tišov je pojasnio da su cevi promenjene u Borovu naselju datirale iz 1939. godine te da se rekonstrukcijom smanjuje gubitak vode.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa evidentirano je 86 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem. I dalje je najviše novozaraženih iz Vinkovaca, njih 21 te 19 osoba iz Vukovara i šest iz Borova, a preminule su još dve osobe. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 27 350, dok su 432 osobe preminule. Trenutno su u županiji 83 lica na bolničkom lečenju zbog koronavirusa dok se u samoizolaciji nalazi 711 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 59 je pozitivnih iz sistema zdravstva, a u samoizolaciji se nalaze 4 zdravstvena radnika. Iz sistema obrazovanja oboleo je 61 nastavnik i 291 učenik.
Periodično ukidanje nehitnih zahvata i hladnog pogona te primanje samo hitnih pacijenata i onkoloških bolesnika tokom covid-krize postali su svakodnevica u bolnicama, ali uprkos tome, liste čekanja u bolnicama nikad nisu bile kraće, piše Jutarnji list. One i dalje postoje i na neke preglede se čeka jako dugo, ali čekanje je za većinu pretraga u većini bolnica skraćeno. Da podaci ne prikazuju stvarno stanje smatra Jasna Karačić, predsednica Hrvatskog udruženja za promociju prava pacijenata. Prema njenim rečima, samo će protok vremena pokazati da situacija nije bolja, nego čak i gora, navodi Jutarnji list.
U nedeljama koje dolaze najavljuju se veće cene hleba za 20 odsto, mleka i mesa 30 odsto, a poskupljenja se sve više najavljuju i za brojne usluge, pre svega frizere. “Saloni koji su imali drastično niske cene moraće jako poskupeti jer jednostavno s takvim cenama će biti neodrživo. Ili će morati poskupeti ili će morati zatvoriti salon”, rekao je za HRT Boris Lukovnjak iz Ceha frizera i kozmetičara Hrvatske obrtničke komore i dodaje da će cene morati ići od 20 do 30 procenata gore. Istraživanje je pokazalo da je čak devet od 10 obrtnika bilo prisiljeno podignuti cenu svojih usluga. Najviše su poskupeli majstori za knauf i prozore te firme koje se bave građenjem i adaptacijom.
Hrvatska je na nivou Evropske unije svrstana u gornju polovinu tabele po odgovornosti u potrošnji pesticida, što ide u prilog sigurnosti hrvatskih građana i visoke kvalitete domaćih proizvoda, navode u saopštenju iz Ministarstva poljoprivrede. Naime, prema podacima službene Statističke kancelarije iz 2019. godine o prodaji pesticida i korištenoj poljoprivrednoj površini, potrošnja pesticida u Republici Hrvatskoj je upola manja od prosečne potrošnje u EU. „Pozitivni faktori koje imamo u segmentu upotrebe pesticida i mineralnih đubriva, po kojima smo u vrhu Evropske unije, ne bi bili mogući bez odgovornih i marljivih hrvatskih poljoprivrednika. U tom svetlu, još jednom apelujem na hrvatske potrošače da kupuju kvalitetne i domaće proizvode, o čijoj sigurnosti svedoče i službeni podaci na nivou Unije”, rekla je ministarka poljoprivrede Marija Vučković prilikom neformalnog susreta ministara poljoprivrede zemalja članica Evropske unije u Francuskoj.
Za manje od dva meseca trebalo bi da počnu prijave za subvencionisane stambene kredite Agencije za pravni promet i posredovanje nekretninama. Objavljivanje javnog poziva za građane najavljeno je za 9. mart, a od tada će i građani moći bankama da podnose zahteve za subvencionisanje. Nepune dve nedelje, nakon 21. marta, banke će u ime svojih klijenata početi s predavanjem zahteva za subvencije APN-u. Ove se godine za tu namenu planira potrošiti 50 miliona kuna, a konkurs će trajati sve do iskorištenja osiguranih sredstava. Pravo na subvencionisanje stambenog kredita imaju građani s prebivalištem u Hrvatskoj, starosti do 45 godina, koji, kao i njihovi partneri, nemaju vlasništvo nad nekretninom, ili je prodaju sa ciljem kupovine veće nekretnine, odnosno za građenje, dograđivanje ili završetak kuće. Država će subvencionisati cenu odabrane nekretnine do maksimalno 1500 evra za metar kvadratni, tačnije do iznosa od 100 hiljada evra. Subvencioniše se mesečna rata ili anuitet kredita prvih 5 godina otplaćivanja kredita, a rok subvencije se produžava za dve godine za svako dete rođeno za vreme trajanja subvencije, odnosno za jednu godinu po svakom detetu u vreme prijave za kredit.