Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović poručio je juče da se za sada neće ukinuti upotreba covid potvrda demantujući time direktora Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslava Capaka koji je najavio njihovo moguće delomično ukidanje. „Od početka smo u Hrvatskoj uveli covid potvrde ograničeno i pratimo sve šta se događa, međutim u ovom trenutku ostaju mere, uključujući i upotrebu covid potvrda onako kako je”, izjavio je Božinović nakon sednice Predsedništva HDZ-a dodajući da će se i dalje pratiti situacija kod nas, u svetu i Evropu, podsetivši da se u nekim evropskim zemljama još uvek ne može ući u kafić, restoran ili hotel bez covid potvrde, a Nemačka je najavila ublažavanje mera tek pre Uskrsa. „U ovom trenutku nismo još u toj situaciji”, istakao je ministar navodeći da je incidencija u Hrvatskoj još uvek visoka.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa evidentirano je 86 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem. I dalje je najviše novozaraženih iz Vinkovaca, njih 21 te 19 osoba iz Vukovara i šest iz Borova, a preminule su još dve osobe. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 27 350, dok su 432 osobe preminule. Trenutno su u županiji 83 lica na bolničkom lečenju zbog koronavirusa dok se u samoizolaciji nalazi 711 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 59 je pozitivnih iz sistema zdravstva, a u samoizolaciji se nalaze 4 zdravstvena radnika. Iz sistema obrazovanja oboleo je 61 nastavnik i 291 učenik.
Od koronavirusa se u Hrvatskoj oporavilo 926 278 osoba, što čini 23,8 odsto stanovništva. U potpunosti se vakcinisalo preko 2 miliona građana, što čini 56,8 odsto stanovništva. N1 televizija je objavila podatke Zavoda za javno zdravstvo o građanima koji su se zarazili nakon vakcinisanja, a među onima koji su potpuno vakcinisani i primili booster, u Hrvatskoj se zarazilo 15 288 ljudi što čini 0,4 odsto ukupne populacije. Pozitivnih nakon jedne doze bilo je 20 356 odnosno 0,52 odsto, a nakon potpunog 166 621 odnosno 4,28 odsto. Građani su se prema podacima Zavoda zaražavali koronavirusom i između vakcinisanja pa su tako zabeleženi podaci o 7131 građaninu koji je bio pozitivan na PCR-u između dve doze vakcine. Epidemiologinja Zavoda Tatjana Nemeth-Blažić kaže da je reinficirano između 50 i 60 hiljada ljudi od početka pandemije, a zanimljiv je podatak da je čak 80 odsto reinfekcija nastalo u januaru ove godine, odnosno otkako se pojavio omikron. “Može se dogoditi nova varijanta, da izaziva teže kliničke slike, ali ovo ide prema blažem i to odgovara evoluciji mikroorganizama – on slabi da bolje opstane u populaciji. Virusu nije cilj da ljudi umiru, nego da se ima gde širiti”, objasnila je Nemeth-Blažić.
Periodično ukidanje nehitnih zahvata i hladnog pogona te primanje samo hitnih pacijenata i onkoloških bolesnika tokom covid-krize postali su svakodnevica u bolnicama. Uprkos tome, potpuno neočekivano, liste čekanja u bolnicama nikad nisu bile kraće, piše danas Jutarnji list.One i dalje postoje i na neke preglede se čeka jako dugo, ali čekanje je za većinu pretraga u većini bolnica skraćeno. Da podaci ne prikazuju stvarno stanje smatra Jasna Karačić, predsednica Hrvatskog udruženja za promociju prava pacijenata. Prema njenim rečima, samo će protok vremena pokazati da situacija nije bolja, nego čak i gora, navodi Jutarnji list.
Vlada je juče na telefonskoj sednici donela uredbu kojom je odredila najviše cene naftnih derivata i to za litru Evrosupera95 u visini od 11,37 kuna, Evrodizela od 11,29 kuna te plavog dizela od 6,5 kuna za litru. Vlada je donela Uredbu na temelju predloga Ministarstva privrede i održivog razvoja, zbog ponovnog velikog porasta maloprodajnih cena naftnih derivata, a maksimalne maloprodajne cene određene su za period od najduže 30 dana. Cene derivata s dodanim multifunkcionalnim aditivima odnosno benzina s više oktana i tzv. “premium” goriva nisu ograničene.
Za manje od dva meseca trebalo bi da počnu prijave za subvencionisane stambene kredite Agencije za pravni promet i posredovanje nekretninama. Objavljivanje javnog poziva za građane najavljeno je za 9. mart, a od tada će i građani moći bankama da podnose zahteve za subvencionisanje. Nepune dve nedelje, nakon 21. marta, banke će u ime svojih klijenata početi s predavanjem zahteva za subvencije APN-u. Ove se godine za tu namenu planira potrošiti 50 miliona kuna, a konkurs će trajati sve do iskorištenja osiguranih sredstava. Pravo na subvencionisanje stambenog kredita imaju građani s prebivalištem u Hrvatskoj, starosti do 45 godina, koji isto kao i njihovi partneri, nemaju vlasništvo nad nekretninom, ili je prodaju sa ciljem kupovine veće nekretnine, odnosno za gradnju, dogradnju ili završetak kuće. Podnosilac zahteva mora da ima i prijavljeno prebivalište u Hrvatskoj. Država će subvencionisati cenu odabrane nekretnine do maksimalno 1.500 evra za metar kvadratni, tačnije do iznosa od 100.000 evra. Subvencioniše se mesečna rata ili anuitet kredita prvih 5 godina otplaćivanja kredita.