Vrednost hrvatskog robnog izvoza u prvih devet meseci ove godine iznosila je 17,5 milijardi evra, što je 3,5 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu, dok je uvoz porastao za 4,7 odsto, odnosno na 31,4 milijarde evra, pokazali su prvi podaci Državnog zavoda za statistiku objavljeni danas. Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 13,9 milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom 55,8 odsto dok je prošle godine ona iznosila 56,4 procenta. Prema podacima DZS-a, u zemlje članice EU-a u prvih devet meseci ove godine izvezeno je robe u vrednosti 11,5 milijardi evra ili 0,1 odsto više nego 2023. godine, dok je vrednost uvezene robe iz zemalja članica porasla za 8,3 odsto, odnosno na 24,6 milijardi eura. Prema statističkim podacima kod izvoza u zemlje nečlanice EU-a registrovan je rast od 10,8 odsto, na gotovo 6 milijardi evra, uz istovremeni pad robnog uvoza za 6,4 procenta, na gotovo 6,8 milijardi evra. Izveštaj DZS-a korigovanih podataka o robnoj razmeni do ovogodišnjeg avgusta pokazao je da je izvoz u odnosu na isti period prošle godine porastao za 3,6 a uvoz za 4,7 odsto. Prema revidiranim podacima spoljnotrgovinski deficit u prvih osam meseci ove godine je iznosio 12,4 milijarde, a pokrivenost uvoza izvozom bila je 55,5 odsto.
U organizaciji Opštine Dvor i Srpskog narodno veća u periodu od 11. do 13. novembra biće održana trodnevna konferencija o uspostavi Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na području Čerkezovac i Trgovska gora, nedaleko od Dvora. Konferencija će se odvijati na tri različite lokacije. U ponedeljak je predviđena poseta nuklearnoj elektrani Krško gde će se raspravljati o uticaju elektrane na okolinu,i koliko je nadoknada pomogla razvoju tog područja te kvalitetu života u blizini takvog objekta. U navedenom periodu, planirano je i održavanje okruglog stola na temu „Izazovi zbrinjavanja nuklearnog otpada na području opštine Dvor: uloga i prava lokalne zajednice s fokusom na rešenja koja su predviđena za odlagalište u tom mestu. Na okruglom stolu i na posetama će učestvovati predstavnici relevantnih institucija iz Hrvatske, eksperti iz Španije iz sedam nuklearnih elektrana i Mađarske.
Prema navodu lista Nacional, Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne zaštite sakrilo je od javnosti da je 27. septembra u riječkom Centru za rehabilitaciju preminuo maloletnik s teškim invaliditetom. Kako je saopšteno, uzrok smrti deteta je gušenje komadom pice, a zbog navodnog manjka osoblja izostala je blagovremena intervencija. Prema službenoj dokumentaciji u koju je Nacional imao uvid, smrt deteta posledica je ozbiljnih propusta unutar sistema socijalne i zdravstvene zaštite, uključujući rukovodstvo Centra i samo Ministarstvo. Centar je više puta upozoravao Ministarstvo na hronični manjak osoblja i resursa, potrebnih za odgovarajuću zaštitu o korisnicima, međutim nije bilo odgovora. Direktorka Centra Iva Letina, i predsednica ogranka HDZ-a u Matuljima, podnela je ostavku. U pismu upućenom ministru Marinu Piletiću krajem oktobra navela je da je tragedija rezultat “katastrofalno loših uslova rada”, na koje je Ministarstvo “ostalo gluvo.” Dodala je da će se odgovornost utvrđivati na “drugim instancama”. U dokumentaciji inspekcije i rekonstrukciji događaja te večeri je navedeno da je na smeni bila samo jedna negovateljica zadužena za petnaest korisnika s teškim invaliditetom. Komentarišući uzrok smrt 15-godišnjeg dečaka resorni ministar Marin Piletić je izrazivši žaljenje zbog navedenog događaja je poručio da je inspekcija utvrdila propuste u radu same ustanove. Ono što je bacilo ljagu na postupanje i celi sistem, jeste i naknadno menjanje internih pravilnika, uveravanje stručnih radnika da potpišu zapisnike s nepostojećih sastanaka, sve s ciljem prikrivanja da maloletnog dečaka niko nije obilazio više od dva i po sata, poručio je ministar. Naglasio je da su četiri zaposlene radnice bile tamo i da nije istina da nema ljudi, dodajući da su na zahtev bivše direktorke Ive Letine, odobrili 39 novih zapošljavanja i još 12 radnih mesta kao zamena za postojeća.
U okviru programa Istorijski vremeplov sinoć je u Srpskom domu u Vukovaru u organizaciji ZVO-a održano predavanje o srpskoj nacionalnoj istoriji 19. veka sa fokusom na Prvi srpski ustanak. O istorijskim činjenicama spomenutog perioda govorio je nastavnik istorije Petar Rudić iz Borova. Govoreći o predavanju, Rudić je istakao da je bio obuhvaćen period Prvog i Drugog srpskog ustanka, koji se u istoriji spominje kao Srpska revolucija. To je period od tridesetak godina gde sam pokrio teme zašto je došlo do ustanka, kako je on tekao, koje su bile glavne bitke i borci i na kraju kako je došlo do Drugog srpskog ustanka i kako je on završio, rekao je predavač. U predavanje su bila ubačena i paralelna dešavanja u Evropi koja su imala uzročno-posledične veze sa sudbinom tadašnje Srbije poput Francuske revolucije, Napoleonovih ratova i kasnije Berlinskog kongresa. Viši stručni saradnik za kulturu u Zajedničkom veću opština Jovan Ajduković je rekao da je ovo jedno je u nizu istorijskih tema koje će se obrađivati i najavio za naredni period predavanja koja će biti posvećena dinastijama Obrenovića i Karađorđevića, kao i Prvom i Drugom svetskom ratu.