Prema navodu lista Nacional, Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne zaštite sakrilo je od javnosti da je 27. septembra u riječkom Centru za rehabilitaciju preminuo maloletnik s teškim invaliditetom. Kako je saopšteno, uzrok smrti deteta je gušenje komadom pice, a zbog navodnog manjka osoblja izostala je blagovremena intervencija. Prema službenoj dokumentaciji u koju je Nacional imao uvid, smrt deteta posledica je ozbiljnih propusta unutar sistema socijalne i zdravstvene zaštite, uključujući rukovodstvo Centra i samo Ministarstvo. Centar je više puta upozoravao Ministarstvo na hronični manjak osoblja i resursa, potrebnih za odgovarajuću zaštitu o korisnicima, međutim nije bilo odgovora. Direktorka Centra Iva Letina, i predsednica ogranka HDZ-a u Matuljima, podnela je ostavku. U pismu upućenom ministru Marinu Piletiću krajem oktobra navela je da je tragedija rezultat “katastrofalno loših uslova rada”, na koje je Ministarstvo “ostalo gluvo.” Dodala je da će se odgovornost utvrđivati na “drugim instancama”. U dokumentaciji inspekcije i rekonstrukciji događaja te večeri je navedeno da je na smeni bila samo jedna negovateljica zadužena za petnaest korisnika s teškim invaliditetom. Komentarišući uzrok smrt 15-godišnjeg dečaka, resorni ministar Marin Piletić je izrazivši žaljenje zbog navedenog događaja je poručio da je inspekcija utvrdila propuste u radu same ustanove. Ono što je bacilo ljagu na postupanje i celi sistem, jeste i naknadno menjanje internih pravilnika, uveravanje stručnih radnika da potpišu zapisnike s nepostojećih sastanaka, sve s ciljem prikrivanja da maloletnog dečaka niko nije obilazio više od dva i po sata, poručio je ministar. Naglasio je da su četiri zaposlene radnice bile tamo i da nije istina da nema ljudi, dodajući da su na zahtev bivše direktorke Ive Letine, odobrili 39 novih zapošljavanja i još 12 radnih mesta kao zamena za postojeća.
Ministar demografije i useljeništva Ivan Šipić juče je Vladi najavio predlog za donošenje strateškog Zakona o demografskoj obnovi, koji bi mogao da bude usvojen u roku godinu dana. Za donošenje tog dokumenta biće važna saradnja sa akademskom zajednicom, privrednicima, lokalnom i regionalnom samoupravom, poručio je Šipić sa Naučnog sabora Slavonije i Baranje, održanom u organizaciji Zavoda za naučni i umetnički rad. Kao dobru situaciju Šipić je ocenio to što se u celoj Evropi rađaju milioni dece manje dok za to vreme niz drugih naroda dolazi u Hrvatsku, poručivši da su dobro došli svi koji poštuju pravila i zakone RH, kao i hrvatski jezik. Ministar je aktuelne demografske trendove u Hrvatskoj i pet slavonskih županija ocenio zabrinjavajućim, posebno kada je reč o ruralnim krajevima. Negativni se trendovi nastavljaju i u ovoj godini u kojoj je najveći relativni pad broja stanovnika zabeležen u Požeško-slavonskoj, Vukovarsko-sremskoj i Virovitičko-podravskoj županiji, rekao je Šipić napomenuvši da demografija nije pitanje ideologije i stranačkih pripadnosti već nacionalnog konsenzusa u kojem je doprinos svakog pojedinca važan.
Hrvatska je postala pozitivan primer iskorištavanja EU fondova, istakao je juče državni sekretar Ministarstva regionalnog razvoja i fondova EU-a Domagoj Mikulić podnoseći Saboru izveštaj o korištenju EU fondova za period od 1. jula do 31. decembra 2023. Na osnovu obračunskih podataka hrvatskih uplata u evropski budžet i uplata iz evropskog budžeta u hrvatski, Hrvatska je u plusu od 16,36 milijardi evra, rekao je Mikulić. Potvrdio je da je od svog članstva u EU-u do kraja 2023. godine Hrvatska povukla gotovo četiri puta više sredstava. Vidljiv je rast svih finansijskih pokazatelja u izveštajnom periodu, ugovoreno je 14,6 milijardi evra, ukupna plaćanja iznosila su 10,52 milijarde eura, dok je od ukupno dodeljenih sredstava overeno 9,61 milijarda evra, čime je Hrvatska postala pozitivan primer u Evropi, poručio je Mikulić. Dodao je da je Hrvatska po isplaćenim sredstvima iz evropskih i investicijskih fondova na sedmom mestu, dok je 2020. bila na 27. mestu. Takav pozitivan trend i novi talas investicija, očekuje se i u novoj finansijskoj perspektivi od 2021. do 2027. godine. Evropska sredstava biće usmerena na razvoj gradova, industrijsku tranziciju regiona, brdsko-planinska područja, odnosno ravnomerniji regionalni razvoj i unapređenje životnih i radnih uslova, rekao je državni sekretar.
Jačanje privredne saradnje između Hrvatske i Kanade nakon što je kanadska firma Vermilion ove godine u Starim Jankovcima pustila u pogon gasnu stanicu Cerić, a u kojoj bi se nakon priključivanja istražnog polja Berak trebalo proizvoditi od 400 do 500 hiljada kubnih metara gasa dnevno, odnosno čak 25 procenata domaće proizvodnje gasa, bila je jedna od glavnih tema jučerašnjeg razgovora između ambasadorke Kanade u Republici Hrvatskoj Jessice Blitt s Franjom Oreškovićem, vršiocem funkcije vukovarsko-sremskoga župana. Tokom posete, Orešković je ambasadorku upoznao s političkim i ekonomskim stanjem u županiji, izrazivši nadu za nastavak dobre saradnje županije s Kanadom. Ambasadorka Blit izrazila je zadovoljstvo dolaskom u Vukovar , podsetivši da je hrvatska zajednica u Kanadi učestvovala sa 200 hiljada kanadskih dolara u obnovi Vukovarskog vodotornja i naglasila posebno zadovoljstvo privrednom saradnjom u energetskom smislu.
Grad Vukovar, u saradnji s firmom Magic Forest, kroz „Project O2“ nastavlja s pošumljavanjem zelenih površina dronom te sadnjom drveća u park-šumi Adica. Na lokaciji tzv. Potkove, između naselja Lužac i Ulice Priljevo, juče su dronom ispuštene samoklijajuće loptice, a u park-šumi Adica posađene su mladice hrasta lužnjaka. Ovaj put sadnju je podržao i PBZ. Izuzetno nam je drago što će nam se pridružiti i mali Vukovarčani koji će u nadolazećim godinama uživati u rezultatima ovih pošumljavanja koja će, smanjiti negativan uticaj klimatskih promena – naglasila je direktorka Odeljenja internih komunikacija u PBZ-u Darija Anić. Sadnji su, uz 15-ak radnika spomenute firme, prisustvovali i predstavnici Grada Vukovara te deca iz Udruženja roditelja dece s problemima u razvoju „Vukovarski leptirići“ kao i učenici i učitelji Osnovne škole Antun Bauer. S obzirom da radnici PBZ- a, s kojima sarađujemo već treću godinu, uvek sade veću površinu od naše standardne ponude na tržištu, danas ćemo na površini od 3 hektara u park šumi Adica zasaditi 150 mladica stabala, a na potkovi ćemo dronom baciti 7.500 samoklijajućih bombica, istakao je jedan od začetnika projekta, izvršni direktor i osnivač Magic Foresta Goran Ladišić. Domagoj Togonal, viši referent za komunalnu privredu Grada Vukovara zahvalio je delatnicima Magic Foresta i PBZ-a te deci, roditeljima i učiteljima na ozelenjavanju Vukovara.