U Gradskoj većnici danas je predstavljen novogodišnji koncert, a gradonačelnik Ivan Penava je najavio da će Vukovarčani u Novu godinu ući uz pevača Mišu Kovača. Rekao je da mu je izuzetna čast što je ovaj dalmatinski pevač odabrao baš Vukovar za svoj nastup, koji će još jednom pokazati snažnu vezu Dalmacije i Slavonije. Uz Mišu Kovača, nastupiće i njegova ćerka, pevačica Ivana Kovač te mnogi slavonski bendovi, predvođeni Bosutskim bećarima iz Vinkovaca. S obzirom na tešku finansijsku situaciju u Vukovaru, nastup Miše Kovača i drugih izvođača će finansirati vukovarski preduzetnici, kao svoj poklon Vukovaru, rekao je direktor firme Filir i suvlasnik firme Pevex, Mario Radić. Pevačica i ćerka Miše Kovača, Ivana Kovač, koja će takođe nastupiti u Vukovaru u novogodišnjoj noći, je zahvalila svima koji su omogućili njihov nastup. Mišo Kovač inače ne nastupa za Novu godinu na otvorenom, a nijedno nikad nije nastupalo u Vukovaru, naglasila je Ivana Kovač i obećala fanstastičan koncert.
Hrvatska kao buduća članica evrozone prvi je put predala Komisiji svoj nacrt budžetskog plana, iako to još nije bila obavezna da učini, ali cilj je bio, rekao je ministar finansija Marko Primorac, “dobiti određene komentare i ocenu tih planova, na osnovu čega će biti izrađen budžet za 2023.”. Budžetski plan sadržava makroekonomske i fiskalne projekcije, koje Komisija zatim ocenjuje. Ono što mogu načelno reći, u Nacrtu budžetskog plana mi prognoziramo ekonomski rast od 5,7 odsto. Očekujemo znatno usporavanje pred kraj godine i početkom sledeće. Za sledeću godinu prognoziramo rast na nivou 0,7 odsto. Što se tiče inflacije, projekcija je na 10,4 procenta na kraju ove godine, odnosno prosečna inflacija na nivou 2022. je 10,4 odsto, a u sledećoj godini očekujemo usporavanje na nivou od otprilike 5,7 odsto, naglasio je ministar financija Marko Primorac.
Nešto više od hiljadu komentara stiglo je na predlog izmena zakona o zdravstvenoj zaštiti u tri nedelje javne rasprave, najviše ih je bilo na predlog odrađivanja jednogodišnjeg staža u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nakon završenog studija. Čak 313 komentara stiglo je na članak 43., studenti i lekari su izrazili nezadovoljstvo predlogom da se nakon studija mora odraditi godinu dana u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Studenti smatraju da im se na taj način odgađa specijalizacija i dodatno produžava ionako dugačak studij, a neki od njih su taj predlog ocenili “krajnje bezobraznim, jer su po jednim uslovima upisali fakultet, a po drugima ga završavaju”. Uopšteno, najviše primedbi odnosi se na organizaciju primarne zdravstvene zaštite, koja bi po tom zakonskom predlogu trebala da ojača.
Udruženje Pokret “Majke enklave Srebrenica i Žepa” uputilo je dopis generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterešu i savetnici generalnog sekretara za prevenciju genocida u savetu bezbednosti UN u kojem je pozvalo da se spreči namera vlade Hrvatske da putem UN-a i NATO-a vojno angažuje svoje oružane snage u BiH posredstvom misije ALTHEA. Savet bezbednosti UN-a je nizom svojih rezolucija u vreme agresije na BiH od 1992-1995, pozvalo tadašnju Saveznu Republiku Srbiju i Republiku Hrvatsku da poštuju suverenitet BiH i da svoje vojne i druge oružane snage povuku iz BiH, te je Savet bezbednosti UN-a smatralo da je neprihvatljivo političko mešanje i vojno prisustvo susednih država u BiH”, prenosi N1. Navode da je sud dokazao da je Hrvatska bila agresor u BiH. Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, koji je 1993. godine osnovan, rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a je u svojim presudama pored obilja dokaza koristio i navedene rezolucije Saveta, kao dokazni materijal.
Oktobar ove godine bio je prema podacima o prethodnih 30-ak godina najtopliji u Evropi, objavila je danas evropska klimatološka služba Kopernikus, po kojoj su prosečne temperature bile “gotovo 2 Celzijeva stepena više u odnosu na referentni period od 1991. do 2020. “Evropska služba, koja nema uporediva očitavanja pre tog perioda već je objavila da je ovo leto bilo najtoplije do sada zabeleženo, oko 1,34 stepena iznad normale. Prema evropskoj službi, “toplinski talas je za rezultat imao rekordne dnevne temperature u zapadnoj Evropi te rekordni oktobar za Austriju, Švajcarsku i Francusku, kao i za veći deo Italije i Španije”.