Hrvatski zavod za javno zdravstvo i Ministarstvo nauke i obrazovanja objavili su detaljna i ažurirana uputstva o korištenju maski u osnovnim i srednjim školama za učenike, radnike škola i vrtića te druge odrasle tokom boravka onde, a radi sprečavanja i suzbijanja covida-19, prenosi agencija HINA. Navodi se da su maske obavezne za učenike viših razreda osnovne škole i srednjoškolce tokom celog boravka u školi i tokom boravka u učionici, čak i kada je reč o ustanovi u kojoj je razmak u učionicama između svih osoba veći od 1,5 metra. Maske su obavezne i za nastavnike, vaspitače i druge radnike škola i vrtića, kao i roditelje i druge odrasle osobe tokom celog boravka u školi ili vrtiću. Izuzetak su vakcinisani vaspitači i učitelji koji su unazad 12 meseci preboleli covid-19 te ne trebaju nositi masku kada borave u svom razredu odnosno grupi. Učenici nižih razreda osnovnih škola ne moraju nositi maske. Raspored sedenja u učionicama takođe je potrebno organizovati tako da se ostvari što je mogući veći razmak između učenika. Deca rane i predškolske dobi, kao i učenici s teškoćama u razvoju ne moraju nositi maske. Izuzetak od obaveze nošenja maske u školi može biti samo učenik i radnik čije zdravstveno stanje to onemogućava, a navedeno utvrđuje školski lekar za učenika ili porodični lekar za radnika. Maske nije potrebno nositi za vreme nastave fizičke i zdravstvene kulture, drugih oblika fizičke aktivnosti i za vreme užine, navodi se u ažuriranim uputstvima objavljenim na internet stranici Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.
Predsednica Hrvatskog udruženja za promovisanje prava pacijenata Jasna Karačić ocenila je za agenciju Hina da u Hrvatskoj vladaju veliki otpor vakcinisanju i nepoverenje prema struci zbog dezinformacija o covidu-19 koje se šire društvenim mrežama, a vlast nema kontrolu nad antivakserima ni građanima. Širenje dezinformacija preko društvenih mreža puno je brže nego širenje naučno utemeljenih informacija. To je prisutno i u drugim državama, ali kada se gleda prosek, u našoj zemlji to je izraženo najviše u celoj Evropskoj uniji, rekla je Karačić za Hinu. Problemi drugih pacijenata u pandemiji su eskalirali, ograničen im je pristup zdravstvenoj zaštiti jer im mnoge bolnice zbog covid-pacijenata uskraćuju redovnu zdravstvenu zaštitu. U takvoj situaciji mnogi pacijenti morali su ići privatnim lekarima pa je privatni zdravstveni sektor profitirao u krizi. “Druge evropske zemlje svojim su hroničnim bolesnicima osigurale konsultacije s lekarima, a nisu se posvetile samo covid-bolesnicima. Zato će se sada ponoviti problemi od prošle godine – doći će do porasta hroničnih i onkoloških bolesti pa ćemo udvostručiti brojeve smrtnih ishoda od drugih bolesti koje smo mogli sprečiti”, smatra Karačić. Kao primer navodi susednu Italiju gde su covid-potvrde svuda obavezne, a vlast nije lagala narodu, nego je odmah rekla da je to sinonim za vakcinisanje. Niko nema ni vremena ni novca testirati se svakih nekoliko dana. Svi zdravstveni radnici od početka su se bili obavezni vakcinisati, a oni koji nisu hteli dobili su otkaze, pojasnila je Karačić.
Nekoliko sati pre isteka 15-dnevnog roka za skupljanje potpisa građana koji se protive uvođenju evra, saborski zastupnik Hrvatskih suverenista i član organizacionog odbora referendumske inicijative „Zaštitimo hrvatsku kunu” Marko Milanović Litre rekao je za Jutarnji list da ne može sa sigurnošću proglasiti pobedu, ali da ipak veruje da će uspeti skupiti 368 867 pravovaljanih potpisa, koliko je potrebno za raspisivanje referenduma. “Prema našim zadnjim procenama u poslednja dva dana ušli smo s više od 300 hiljada skupljenih potpisa. Ali tek nakon što nam sa svih punktova na kojima smo u svim delovima Hrvatske prikupljali potpise, stignu popisne knjige, te nakon što sve potpise analiziramo i proverimo, znaćemo jesmo li ih skupili dovoljno da bi se referendum zaista i održao. Tačan broj znaćemo za dve-tri nedelje”, rekao je juče, zadnjeg dana skupljanja potpisa, Milanović Litre za Jutarnji.
Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava u subotu je na Vukovarskom vodotornju održao konferenciju za medije povodom prve godine njegovog rada. Naglasio je da su ukupni prihodi u prvoj godini rada u ovoj firmi ostvareni u iznosu od 4,5 miliona kuna. Uprkos pandemiji koronavirusa, Vukovarski vodotoranj je u prvoj godini rada posetilo 82 577 posetilaca. Kada se oduzmu troškovi, Vodotoranj je u prvog godini rada imao 2 miliona kuna dobiti, a zapošljava 23 radnika, rekao je gradonačelnik Penava. Direktor firme Vukovarski vodotoranj-simbol hrvatskog zajedništva Darijan Zeko zahvalio je svim donatorima koji su pomogli obnavljanje vodotornja te naglasio da ga ne obilaze samo građani Hrvatske nego i iz inostranstva zahvaljujući članstvu u World Federation of Great Towers.
U okviru 14. kola 3. hrvatske fudbalske lige-istok, Vuteks-Sloga Vukovar je na domaćem terenu igrala nerešeno, 3:3, sa ekipom Omladinac Gornja Vrba. Vukovar 1991 je na gostovanju u Ivankovu porazio Bedem sa 0:2 čime se sa 35 bodova učvrsio na vodećem mestu na tabeli. Vuteks-Sloga je sa 17 bodova 10. na tabeli.