Hrvatski građani snažno podržavaju kolektivno pregovaranje, smatrajući da ono donosi bolje radne uslove, te doprinosi zaštiti radničkih prava i rastu plata, pokazuje najnovije istraživanje Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH). Rezultati istraživanja o informisanosti i stavovima javnosti o kolektivnom pregovaranju predstavljeni su u sklopu konferencije “Kolektivnim pregovaranjem do rada po meri čovjeka” održane juče u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH), a u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert.
Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Josip Aladrović istakao je juče da namera transformacije sistema porodičnih domova nije ukidanje već podizanje standarda i brige za starija lica, te najavio potpuno transparentne liste čekanja. “Ovde nije reč o ukidanju. Ovde se radi o transformaciji, podizanju standarda svih penzionera, koji se trenutno nalaze u toj vrsti smeštaja”, rekao je Aladrović gostujući u emisiji RTL Danas. Predlogom Zakona o socijalnoj zaštit, predstavljenom u okviru reforme sistema socijalne zaštite, porodični su domovi dobili pet godina za prilagođavanje i odluku da li žele postati privatna ustanova, koja može primati i više od 20 korisnika. Za to moraju ispunjavati određene minimalne tehničke uslove, odnosno, standarde. Primera radi, u privatnim ustanovama, određeni standardi zahtevaju veći broj radnika i zaposlenih medicinskih sestara i negovatelja.
Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je juče, nakon sednice Vlade kako je postupanje prema onima koji se u zdravstvenom sistemu odbijaju testirati, a dosad ih je bilo 36, u domeni poslodavca, te da ne misli da bi trebali dobiti otkaz već postoje i druge mere penalizacije. “Postupanje je u domeni poslodavca na osnovu Zakona o radu, međutim, cilj mere nije penalizacija nego povećanje nivoa sigurnosti u zdravstvenom sistemu. Detekcijom ovih 41 pozitivnih verujemo da smo to i uspeli”, rekao je Beroš novinarima. Poslodavci će još jednom razgovarati s tim zaposlenima. Ne verujem da bi trebali da dobiju otkaz, postoje određene opomene. Naravno, ukoliko bude trpeo radni proces i ako bude izvesno da se ugrožavaju životi pacijenata, direktori će imati i neke druge mogućnosti, rekao je ministar.
Hrvatska je među četiri najgore zemlje Evropske unije po udelu tvrdokornih protivnika vakcinisanja u ukupnoj populaciji. Proizlazi to iz rezultata istraživanja koje je objavio Eurobarometar. Radi se o terenskom istraživanju barometra stavova ljudi u 27 zemalja Evropske unije o ekonomiji, epidemiji koronavirusa i vakcinisanju protiv covida provedenom u junu i julu ove godine.Verojatno najzanimljiviji rezultati za Hrvatsku su oni o stavovima prema vakcinisanju protiv covida. U istraživanju su, naime, pitali građane iz 27 evropskih zemalja kada bi hteli da prime vakcinu protiv covida odnosno da li su je već primili. Kad se gleda prosek Evropske unije, 69 odsto ispitanih odgovorilo je da bi se htelo vakcinisati što je pre moguće ili da su već primili vakcinu. Devet odsto građana reklo je da bi htelo da primi vakcinu tokom ove godine, 11 procenata “kasnije”, a 10 odsto reklo je “nikad”. U čak 22 zemlje Evropske unije više od pola ispitanih kaže da se želi vakcinisati što je pre moguće ili se već vakcinisalo, pri čemu vode Malta, Holandija i Irska, Belgija, Španija, Švedska i Danska. Hrvatska se nalazi na drugoj strani spektra, na kojem su zemlje u kojima se ljudi najmanje žele vakcinisati. Oko četvrtina ispitanih iz Bugarske, Letonije, Slovenije i Hrvatske je rekla da se nikad ne želi vakcinisati.
Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić poslao je juče u Saboru umirujuće poruke vezane uz inflaciju i strahova od uvođenja evra, istakavši da inflacija značajno ne odstupa, HNB održava stabilnost cena, a od ulaska u evrozonu Hrvatska će imati značajne koristi. Stabilnost stope inflacije definisana je blizu 2 odsto, a za ovu godinu ocenjujemo da će biti 2,3 procenta što znači da ne dolazi od nekakvog značajnog odstupanja, a ocenjujmo i da je većina šokova kratkotrajno, poručio je guverner HNB-a Vujčić saborskim zastupnicima, koji su izrazili zabrinutost zbog rasta cena i inflacije tokom rasprave o polugodišnjoj informaciji HNB-a o finansijskom stanju i stabilnosti cena. “Održavamo stabilnost cena, stabilizovali smo tržište i omogućili da plate rastu brže nego cene, standard života u Hrvatskoj se povećava i HNB će nastaviti da održava stabilnost kursa i kursnom politikom ublažava uvozne pritiske”, istakao je guverner HNB-a.
Predsedništvo SDP-a juče je iz stranke s 15 glasova ‘za’ i dva ‘protiv’ izbacilo sedmero saborskih zastupnika koje su detektovali kao ‘kolovođe pobune’, a među njima je i bivši predsednik stranke Davor Bernardić. “Već neko vreme priča o SDP-u se svodi na priču o lošim odnosima i nefunkcionisanju Kluba zastupnika u Saboru. Danas je ta priča došla kraju odlukama koje su, iako nisu bile lake, jasne. Predsedništvo je donelo odluku da se sedmero kolega isključi iz stranke – Davor Bernardić, Katica Glamuzina, Vesna Nađ, Davorko Vidović, Franko Vidović, Romana Nikolić i Renata Sabljar Dračevac i oni od večeras nisu članovi SDP-a”, izjavio je predsednik Peđa Grbin nakon sednice, koja je trajala manje od sat vremena. Predsedništvo je odlučilo i da se sadašnji saborski Klub zastupnika rasformiše te će danas osnovati novi u kojem će biti zastupnici i zastupnice koji nakon sinoćnje sednice Predsedništva ostaju u stranci. Grbin je napomenuo1 da će se odluke o isključenju naći na prvoj redovnoj sednici Glavnog odbora. Odmah nakon sednice Predsedništva usledile su i reakcije izbačenih pa je tako Bernardić na svom facebook profilu napisao: ‘Oprosti im Bože, ne znaju šta rade’. Iako se protivio izbacivanju kolega, nije izbačen član Predsedništva Domagoj Hajduković, ali je tokom rasprave online objavio da se “ponosno isključuje iz stranke” i tražio da se i on isključi.
Blagoslovom episkopa osečko – poljskog i baranjskog, gospodina Heruvima, prošle je godine počela rekonstrukcija hrama Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi. Paroh vukovarski, protojerej – stavrofor Miljen Ilić podsetio je da je najveći problem bila vlaga, a nakon što su isušili zidove i ofarbali unutrašnjost hrama, kreću sa radovima na sanaciji krova, fasadi i porti te na uređenju okoline. Rekonstrukcija se provodi u etapama i u dogovoru s Ministarstvom kulture Republike Hrvatske i konzervatorima. Radove, prvenstveno finansiraju vernici ove vukovarske parohije te Ministarstvo dijaspore Republike Srbije. Otac Miljen je rekao da je završetak radova vezan uz finansije, ali i posvećenje hrama.