U Vukovarsko-sremskoj županiji danas je potvrđeno 7 novih pozitivnih osoba na COVID-19, po 2 osobe iz Nuštra i Privlake te po 1 osoba iz Vinkovaca, Komletinaca i Cerne. Ukupan broj obolelih osoba od početka epidemije je 490, ozdravile su 304 osobe, a 5 je preminulo. Trenutno je u županiji hospitalizovano 18 osoba. U protekla 24 časa testirana je 91 osoba te je ukupno testiranih do sada na području županije 6050. U samoizolaciji se nalazi 447 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji pozitivno je 16 zdravstvenih radnika, 2 lekara, 8 medicinskih sestara i tehničara, 5 drugih zdravstvenih i 1 nezdravstveni radnik, dok je u samoizolaciji iz sistema zdravstva 15 radnika, 4 lekara, 6 medicinskih sestara i tehničara, 3 druga zdravstvena i 2 nezdravstvena radnika.
Od ukupno 28 juče potvrđenih novoobolelih od koronavirusa u Hrvatskoj, čak 24 osobe su iz Vukovarsko-sremske županije, a njih 14 povezano je za probojem virusa u jedan Dom za stare i nemoćne u Vinkovcima. Tim povodom je županijski Štab civilne zaštite juče sazvao konferenciju za medije, na kojoj je načelnik Štaba Zdravko Kelić objasnio je da se radi o domovima „Grim 1“ i „Grim 2“, te da je testirano 60 osoba. Od toga je 14 pozitivnih, za 6 osoba se testiranje mora ponoviti, a 40 osoba je negativno. Svih 14 zaraženih osoba iz vinkovačkog Doma za starije i nemoćne “Grim” hospitalizovani su u vinkovačkoj bolnici, a još uvek nije utvrđeno na koji je način virus ušao među korisnike doma. Među zaraženima je 13 korisnika i jedna radnica doma “Grim 2”, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za medije.
Potpredsednik Vlade Boris Milošević juče je rekao kako su poruke iz Knina početak na dugom putu na kojem ova Vlada ne sme stati. “Bilo je i ranije jakih gesta i jakih govora, zato bih rekao da je ovo početak na dugom putu na kojem ova Vlada ne sme stati”, rekao je Milošević za Dnevnik HRT-a odgovarajući na pitanje da li je ovo početak neke nove Hrvatske. Na pitanje kako je doživeo poruke premijera Plenkovića koji je nekoliko puta istakao da treba iskazati pijetet prema svim nevinim žrtvama sa hrvatske i srpske strane, Milošević je odgovorio da su te poruke na njega delovale lekovito. “Za mene je to značilo puno, da se osećam kao ravnopravni građanin Republike Hrvatske. Zato bih rekao, kao potpredsednik Vlade i kao čovek, da osuđujem sve takve zločine, pogotovo zločine koji su počinjeni nad Hrvatima – u Lovasu, Škarbrnji, Nadinu i svim drugim mestima”, rekao je Milošević.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković odlučio je da u septembru prisustvuje obeležavanju godišnjice stradanja srpskih civila u Varivodama tokom poslednjeg rata, javlja RTL televizija. U Varivodama je ubijeno devět srpskih civila, starijih osoba koje su imale između 60 i 85 godina, uprkos tome što je “Oluja” završena mesec i po dana ranije i više nije bilo ratnih delovanja. “Razmatramo i planiramo obići sve lokalitete gde su učinjeni zločini i posebno gde su masovne grobnice”, rekao je Tomo Medved, ministar hrvatskih branilaca.
Gradsko veće Iloka je na poslednjoj sednici donelo odluku o zaduživanju Grada Iloka za realizaciju kapitalnih projekata. Kako je objasnila Đurđica Tilović, pročelnica Upravnog odeljenja za finansije i komunalnu privredu, prilikom rebalansa budžeta usvojena je promena izvora finansiranja za neke projekte, a kako bi ih mogli realizovati do kraja, potrebna su sredstva od zaduživanja. Grad je poslao sedam poziva različitim bankama, odgovori su stigli od tri banke, među kojima je najpovoljniju dala Hrvatska poštanska banka i prema njoj smo napravili odluku o zaduživanju, objasnila je Tilović. Usvojenom odlukom je predviđeno da će se Ilok zadužiti preko dugoročnog kredita do iznosa od 6,4 miliona kuna. Od toga se na realizaciju kapitalnog projekta Poslovna zona Ilok odnosi 5,1 milion, a na kapitalni projekat građenja mrtvačnice u Mohovu 1,3 miliona kuna. Kredit bi bio dugoročni, na deset godina, otplaćivali bismo ga u 40 jednakih tromesečnih rata, odnosno isplate bi bile četiri puta godišnje. Imamo odložen početak plaćanja i prva bi rata stigla 31. decembra 2021. – naglasila je pročelnica Tilović.
Prema nemačkom internet portalu za statistiku, koji se bazira na statistikama Evrostata, mladi u Hrvatskoj su 2019. godine bili među onima koji najkasnije u Evropi napuštaju roditeljsku kuću, prenosi portal Index. Prosečna dob napuštanja roditeljske kuće u Evropskoj uniji je 25,9 godina; odnosno 25 za žene i 26,9 za muškarce. Prema podacima portala Statista, mladi u Hrvatskoj su na samom začelju po broju godina kada postaju kompletno samostalni, odnosno skoro najkasnije u Evropi napuštaju roditeljsku kuću. Tako je prosečna dob izlaska iz kuće roditelja u Hrvatskoj 2019. bila 31,8 godina, s tim da su se žene u proseku osamostaljivale s 29,9, a muškarci s 33,6 godina. Što se tiče zemalja na čelu Evrope po tom pitanju, to su Švedska, gde je prosek napuštanja roditeljskog doma 17,8 godina, zatim Luksemburg sa 20,1 godinu i Danska, gde mladi sa 21,1 godinu napuštaju roditeljsku kuću.