U Slunju je održan sastanak predsednika Vlade Republike Hrvatske sa županima, predstavnicima Udruženja gradova u i Hrvatske zajednice opština, a sastanku je ispred Vukovarsko-sremske županije prisustvovao župan Damir Dekanić. Premijer Andrej Plenković je rekao da su napravili platformu, odnosno okvir za razvijanje novih ideja, informisanje o politikama, zakonskim predlozima i projektima te za usaglašavanje stavova centralne vlasti s jedinicama lokalne i područne samouprave. Teme sastanka su bile višegodišnji finansijski okvir EU 2021. – 2027., ublažavanje posledica energetske krize i mere pomoći privredi i poljoprivredi. Ministarka regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Nataša Tramišak predstavila je višegodišnji finansijski okvir te objasnila na kojim područjima će se župani, gradonačelnici i načelnici moći kandidovati i povlačiti evropska sredstva. Za regionalne programe je predviđeno 8,7 milijadri evra, i to za Program konkurentnost i kohezija 5 milijardi, za Integrisani teritorijalni program milijarda i po, a za Efikasne ljudske potencijale 1,93 milijarde evra. Ministar privrede i održivog razvoja Davor Filipović je predstavio mere za ublažavanje energetske krize na kojima Vlada radi već duže vreme, a o merama pomoći u poljoprivredi i ribarstvu govorila je ministarka poljoprivrede Marija Vučković.
Premijer Andrej Plenković zahvalio je u ime Vlade na saradnji ministru finansija Zdravku Mariću, koji je nakon šest i po godina dao ostavku na mesto ministra, najavivši da će Marić danas lično objasniti razloge svog odlaska. „Kao što ste videli, u medijima je osvanula vest da je Zdravko Marić zamolio da nakon šest i po godina rada napusti Vladu. O tome smo on i ja razgovarali zadnjih nekoliko nedelja, ja sam rekao dobro”, rekao je Plenković na konferenciji za novinare nakon užeg kabineta Vlade i sastanka s koalicionim partnerima. Ocenio je da je Marić dao veliki doprinos Vladi i nizu reformi koje su provodili, a sada zaokružuju ogroman projekat hrvatskog članstva u euro-području. Poručio je da su njih dvojica odlično sarađivali i zajednički održali stabilnost Hrvatske, dodavši pritom da on čvrsto drži političku stabilnost, a Marić je dao doprinos privrednom razvoju i finansijskoj stabilnosti.
Saborski HDZ juče je odbacio prozivke opozicije na račun ministra zdravstva Vilija Beroša, a njen predlog da mu se iskaže nepoverenje ocenio površnim. S druge strane opozicija je bila uporna u tvrdnjama da je pod Beroševim vođstvom ionako zapušteno zdravstvo krenulo u rapidno propadanje. „Predlog opozicije je površan, izgleda kao da je neko nekritički prikupio naslovnice različitih portala i potpuno neupućen u tematiku samo pokušava naneti štetu ministru i Vladi”, rekao je akademik Željko Reiner iz HDZ-a u raspravi o predlogu 32 opoziciona zastupnika da se Berošu iskaže nepoverenje. Branko Bačić iz HDZ-a je podsetio da se Berošev mandat poklapa sa pandemijom covida, zbog čega je smatrao da će to biti u fokusu opozicije, ali je primetio je da je u predlogu opoziva tome posvećeno samo pet rečenica. „Apsolutno sam uveren da su Vlada, Štab i ministar apsolutno dobro postupali u borbi protiv covida”, naglasio je Bačić. Peđa Grbin iz DSP-a s druge strane navodi da je hrvatski zdravstveni sistem po mnogočemu godinama bio uzor, a danas to više nije slučaj. „Jedan od razloga sedi u ovoj dvorani, ali bilo bi bezobrazno reći da je on jedini, ne, brojni njegovi prethodnici pokazali su se nesposobnim i nedostojnim obavljati ministarsku dužnost, rekao je te Grbin, dok je Katarina Peović iz Radničke fronte navela da država u 14 godina plaća milijardu kuna privatnoj firmi za stvari koje treba raditi javni sistem te da su to novci koji su trebali da budu uloženi u javno zdravstvo da se kupe potrebni aparati. U raspravi koja se protegnula do posle ponoći, na više od devet sati, opozicija je Beroša prozivala za loše vođenje pandemijske krize, nedostatak lekara, izostanak reforme i niz afera.
Premijer Andrej Plenković poručio je juče iz Hrvatskog sabora da ministar zdravstva Vili Beroš, čiji je opoziv opozicija tražila treći put, ima njegovu punu podršku. „Ostajemo pri stavu Vlade, otklonili smo i odbili sve predloge opozciije po svim tačkama, uz snažnu podršku ministru Berošu“, rekao je premijer u raspravi o opozivu kojeg je zatražilo 32 opozicionih zastupnika, odnosno stranke levo-liberalnog spektra, predvođene Klubom Zeleno-levog bloka. Premijer je naglasio da Beroš, „ne da ima odrešene ruke, nego ima zadaću“ provoditi program Vlade i raditi na dostupnosti zdravstvene nege, bolje i kvalitetnije upravljati zdravstvenim sistemom i osiguravati finansijsku stabilnost zdravstva. Naglasio je da je njegova Vlada što se tiče zdravstva uložila jako puno novčanih sredstva. „Učinili smo puno za zdravstvene radnike, plate lekara u našem su mandatu povećane 40 procenata, samo u mandatu ministra Beroša uložili smo preko 9 milijardi kuna u zdravstvene ustanove, ogroman je iznos bespovratnih sredstava predviđen iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti”, istakao je Plenković. Sam Beroš odbacio je navode koje je u predlogu za opozivom napisala opozicija. U tom predlogu je niz elemenata koji predstavljaju konstrukcije, poluistine, a neke su i potpune neistine, rekao je Beroš.
U Hrvatskoj su juče zabeležena 1794 nova slučaja zaraze koronavirusom, a četiri osobe su umrle, saopštio je Nacionalni štab Civilne zaštite. Broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj juče je bio 7141, među njima je 312 pacijenata na bolničkom lečenju, a od toga je na respiratoru 12 pacijenata.
Ekonomski savet Predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića Vladi je predložio meru za pomoć socijalno najugroženijim grupama zbog rasta cena hrane i energije, koja bi se odnosila na oko 785 hiljada korisnika, uz mesečne troškove od 25 do oko 30 miliona kuna. Nakon sednice Saveta na temu “Inflacija i politike ublažavanja inflatornih pritisaka”, posebni savetnik Predsednika za ekonomiju Velibor Mačkić je istakao da inflacija pogađa socijalno najugroženije u društvu, pri čemu su očekivanja da će se stopa inflacija u ovoj godini kretati oko 10 procenata. Predložena mera odnosi se na korisnike nacionalne nadoknade za starije osobe, garantovane minimalne nadoknade, korisnike dečjeg doplatka te one sa najnižim penzijama. „Pratio bi se rast cena u kategorijama hrane i energije, a uz pretpostavku da taj porast iznosi 5 odsto na mesečnom nivou dolazi se do troška od 25 do 30 miliona kuna, zavisno gleda li se “donjih 20 odsto” ili “donjih 40 odsto” distribucije. Mačkić je pojasnio da su kod 20 odsto najsiromašnijih u društvu mesečni troškovi za hranu i energiju, po članu domaćinstva, 630 kuna. Kada se pretpostavljenih pet odsto od tog iznosa pomnoži s brojem članova domaćinstva, za četveročlano domaćinstvo mesečna pomoć iznosila bi 126 kuna. „Reč je o iznosima koji su ciljani, nisu horizontalni, mera je nadopunjujuća i to je nešto što smatramo da je u ovom trenutku naša dužnost da predložimo, a na Vladi je da razmisli o tome”, poručio je Mačkić.