Evropska poverenica za unutrašnje poslove Ylva Johansson poručila je kako je potrebno obnoviti Schengen ukidanjem internih graničnih kontrola uvedenih tokom pandemije korna virusa te ga “završiti” primanjem Hrvatske, Bugarske i Rumunije. “Virus je stvarna opasnost, ali proveravanje na granicama nisu i neće zaustaviti virus. Samo će nam koordinisana akcija pomoći da izađemo iz krize”, poručila je Johansson na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
Predsednik Kluba zastupnika HDZ-a Branko Bačić izjavio je juče da stranke parlamentarne većine podržavaju izmene Zakona o trgovini istakavši da će se voditi računa o prilagođanja propisanog radnog vremena trgovina sezonalnim aktivnostima u Hrvatskoj. Predlog izmena Zakona o trgovini u saborsku će proceduru doći na jesen, a Bačić je nakon sastanka predstavnika stranaka parlamentarne većine rekao novinarima u Banskim dvorima da se razgovaralo o problemu ograničavanja rada trgovina do 21 čas, posebno u vreme turističke sezone, kada imaju najveći promet. Bačić je izvestio da su kratko razgovarali o temi uslovljanja dobijanja podrške privrednicima sa vakcinisanjem njihovih radnika istakavši da će o tome danas u resornom ministarstvu biti sastanak sa socijalnim partnerima. Poručio je kako vladajući ne odstupaju od najavljenog – da na određeni način stimulišu poslodavce i njihove zaposlene, koji su vakcinisani i kod kojih je visoka provakcinisanost.
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO) saopštio je juče kako je od 2. jula, osim na lokacijama HZZO-a, izdavanje digitalnih covid potvrda omogućeno i svim ustanovama koje rade testiranje na covid. Sve ustanove koje su prošle akreditaciju od Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo da koriste validne testove za covid testiranje, dobile su pristup na upis testiranja i izdavanje covid potvrde bez nadoknade, navedeno je u saopštenju.
Epidemiologinja iz HZJZ-a Iva Pem Novosel rekla je juče kako je moguće da se virus Zapadnog Nila, nakon što je potvrđen u ponedeljak u Srbiji, uskoro pojavi i u Hrvatskoj, a najbolja prevencija je korištenje repelenata. “Srećom, kod nas još nemamo detektovan slučaj, a nismo ga imali ni zadnje dve sezone, ali rizik postoji kad god je sezona. Najčešće se pojavljuje u uslovima visokih temperatura, a izgledi su veći ako je prethodno bilo dosta vlage”, rekla je Pem Novosel za Dnevnik Nove TV.
Zavod za javno zdravstvo VSŽ pozvao je sve zainteresovane punoletne osobe s područja Vukovarsko-sremske županije, koje se do sada nisu vakcinisale protiv COVID-19 da se odazovu na vakcisanje. U Vukovaru će 9. jula u Domu zdravlja Vukovar na Sajmištu. Vakcinisaće će se Pfizerovom vakcinom. Druga doza će biti planirana 20. avgusta u isto vreme i na istoj lokaciji. Na vaksinisanje je potrebno poneti zdravstvenu knjižicu. Mogu se vakcinisati samo osobe koje imaju boravište ili prebivalište u Vukovarsko-sremskoj županiji te koje imaju zdravstvenu knjižicu Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Prof. dr. sc. Bojan Stipešević, profesor na Fakultetu biotehničkih nauka u Osijeku (FAZOS), obišao je polja na području Osječko-baranjske županije i ocenio stanje žitarica. “Već godinama suša vlada u junu, a krivac za to je globalno zatopljenje. Međutim, unatoč klimatskim promjenama žitarice su u dobrom stanju, a već sada neke kulture bilježe rekordne rezultate.” Uputio je apel ratarima da navodnjavaju površine, obave plitku obradu tla, idu s postrnim usjevima i zelenom gnojidbom, jer ako to ne učine, a tlo se jako isuši, bit će velikih problema. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, naučnih institucija, poljoprivrednih proizvođača i mlinarsko-pekarske industrije govorili su o očekivanjima od ovogodišnje žetve. Žetva je krenula s ječmom, obavljena je na 50 odsto površina pod pivarskim ječmom, a ovih dana počinje žetva ozime pšenice, rekao je Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Analizirao je bilansu vanjskotrgovinske razmene žitarica, istakavši da se beleže pozitivni trendovi kada je reč o kulturama kao što su pšenica, kukuruz i soja. Pod sojom je 85.000 hektara poljoprivrednih površina. “Na berzama se očekuje lagani porast cene pšenice, cena uljane repice je u porastu za 20 odsto”, rekao je Majdak.
Nacionalno veće za uvođenje evra prošle je nedelje bilo posvećeno i tome kako će se na hrvatske građane odraziti planirano uvođenje evra, te je iskazano uverenje da će Hrvatska biti spremni za ulazak u evropodručje 1. januara 2023. Premijer Andrej Plenković ponovo je istakao kako je to naša obaveza, ali ona kojom će i građani i privreda ostvariti niz prednosti – spomenuo je poticanje investicija i stranih ulaganja, nestajanje valutnog rizika i menjačkih troškova, manje kamatne stope, rast kreditnog rejtinga te lakši izvoz i dolazak turista iz evropodručja. Deo hrvatskih građana sklon je verovati kako će dolaskom evra krenuti poskupljenja. Premijer je s tim u vezi spomenuo kako su se u zemljama koje su ranije uvele evro brutoplate povećavale znatno više nego što su rasle cene, primerice, da su u Sloveniji brutoplate narasle za 48 %, a cene za 20 %. Damir Novotny kaže da će u pogledu cena, one maloprodajne, kao i cene faktora proizvodnje, ostvariti približavanje – konvergenciju. “Biće cene vrlo slične kao u Austriji i Sloveniji, gde postoji evro. To će biti jedna miniregija unutar europske monetarne unije”, istakao Novotny.