Sastanak tehničkog premijera i predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića s osam zastupnika nacionalnih manjina počeo je danas oko 12 časova u Banskim dvorima na kojem će da se utvrdi koliku tačno podršku ima aktuelni premijer kao mandatar za sastavljanje nove Vlade, i da li će i na koji način predstavnici manjina da učestvuju u većini, odnosno da li će većina manjinskih predstavnika da ostane uz SDSS. U Banske dvore su stigli Furio Radin, Vladimir Bilek, Robert Jankovics, Amir Hodžić, Veljko Kajtazi te tri zastupnika SDSS-a Milorad Pupovac, Dragana Jeckov i Anja Šimpraga. Ključno pitanje je da li će kao prethodnih osam godina, SDSS da učestvuje, u parlamentarnoj većini s obzirom na to da je glavni uslov Domovinskog pokreta kao glavnog aktera pregovora sa HDZ-om, da zastupnici SDSS-a ne dolaze u obzir kao partner većine. Iako su u prethodnim izjavama za medije poručivali da će Klub manjina da deluje jedinstveno, predstavnik mađarske manjine, Robert Jankovics, već je doneo odluku da će dati podršku Plenkoviću koju je nedavno javno saopštio.
Zastupnici nacionalnih manjina stavljeni su u poziciju gde su jezičak na vagi i odlučuju o tome da li se će se svi zajedno priključiti budućoj parlamentarnoj većini ili će s druge strane da podrže postojeću opoziciju. U poziciji su koja prvenstveno nije ni zamišljena za njih, da arbitriraju u sastavljanju parlamentarne većine. U vreme formiranja posebnog predstavništva nacionalnih manjina, pretpostavljam da donosiocima Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina nije bilo ni na kraj pameti da će o njima zavisiti formiranje Vlade”, rekao je Profesor ustavnog prava Robert Podolnjak koji je bio kandidat Mosta u 3. izbornoj jedinici, komentarišući postizborne koalicije i formiranje nove parlamentarne većine. Naveo je da predstavnici manjina nisu prvi put u toj ulozi, ali nikada do sada nije bilo toliko opterećenja za njih, dodajući da trenutna pozicija kojom se pokušavaju razjediniti nije dobra za njih, što navodi na to da se mora ponovo razmisliti o njihovom položaju. Zamišljeno je da zastupnici nacionalnih manjina više ne odlučuju o formiranju Vlade i ne učestvuju u donošenju odluka o državnom budžetu dok bi se istovremeno morala preuzeti važnija uloga u donošenju zakona koji se odnose na zakone nacionalnih manjina. Tada bi bilo 10 manjinskih zastupnika, pet iz srpske nacionalne manjine i pet ostalih zastupnika, prema čemu bi saborsku većinu činio broj od 72 zastupnika, rekao je Podolnjak.
Bivša premijerka i bivša predsednica HDZ-a Jadranka Kosor je komentarišući na N1 slaganje većine HDZ-a i DP-a, izjavila da većina bivših i sadašnjih zastupnika koji su izabrani na HDZ-ovim listama, ne bi videla Hrvatski sabor da ih HDZ nije stavio na listu, dodajući da su svi oni dali odrešene ruke Andreju Plenkoviću da problem s manjinama reši kako god on to zna. Bez da je trepnuo, Plenković je prešao preko svih političkih kvalifikacija izrečenih o njemu iz DP-a, rekla je Kosor i zaključila da se niko na političkoj sceni u toku pregovora nije toliko ponizio kao Plenković. Istakla je da je to važno naglasiti zbog poverenja, jer se vlada ne može voditi ako nemate poverenja u glavnog partnera, dodajući da je sigurna da Andrej Plenković ne može da zaboravi džambo plakate koji su stajali u Vukovaru. Naglasila je da je pred Plenkovićem još jako puno problema, te da ni njemu još uvek nije potpuno jasno kako će da reši pitanje SDSS-a. Iako se verovatno nešto dogovorio s Miloradom Pupovcem, svejedno će da ostavi vanjski utisak prema Briselu u kojem će da se otvori pitanje, kako to da zastupnici srpske nacionalne manjine nisu u vladi, a dosad su uvek bili. Pitanje je šta zapravo DP hoće i to bi se trebalo videti u programu vlade, poručila je Kosor i dodala da je moguće da odustanu od svojih ciljeva koje će, kako je navela, da umotaju u više ciljeve.
Vukovrsko-sremska županija objavila je Javni poziv za finansiranje projekata i programa koje provode udruženja za terapijsko jahanje u Vukovarsko-sremskoj županiji za 2024. godinu. Iz županije su pozivali udruženja za terapijsko jahanje koja deluju na području županije a čija osnovna svrha nije sticanje dobiti, da na Javni konkurs prijave svoje projekte i programe koji se osnivaju na potrebama zajednice, a prema načelima delovanja za opšte dobro. Udruženja mogu da prijave program za rad sa decom s problemime u razvoju i osobama s invaliditetom, za profesionalno izvođenje terapijskog jahanja kroz rehabilitaciju i rekreaciju za decu i osobe s invaliditetom, s ciljem promovisanja psihofizičkog zdravlja i socijalizacije osoba s invaliditetom. Ukupno planirana vrednost poziva je 7 hiljada evra. Najmanji iznos finansijskih sredstava koji udruženje može da ugovori po pojedinačnom projektu je1 000, a najveći je 5 000 evra. Programe i projekte, udruženja mogu da prijave do 5. juna, navedeno je iz Županije.
Ovogodišnjom akcijom “Kumovi želja”, koja je za cilj imala ispunjavanjem želja da obraduje vrtićku decu povodom uskršnjih praznika, u organizaciji Srpskog demokratskog foruma prikupljeno je preko 860 željenih poklona za polaznike vrtića s područja Sremа, Slavonije, Baranje, Banije, Korduna, Like, Gorskog kotara i Dalmacije. Naša akcija “Kumovi želja” drugu godinu zaredom izazvala je veoma veliki interes šire društvene zajednice iz svih delova države, ali i van nje. Ove godine smo imali 11 lokacija na kojima smo prikupljali poklone za 19 vrtića i predškolskih grupa, rekao je izvršni direktor SDF-a Jovan Vlaović, dodajući da se odazvao veliki broj ustanova, fizičkih i pravnih osoba kako iz Hrvatske tako i iz susednih zemalja. Od institucija su se uključili Srpsko narodno veće i Zajedničko veće opština koji su ispunili određene želje za mališane, rekao je Vlaović i zahvalio se svima koji su dali svoj doprinos u realizaciji ove akcije.