Na Javni poziv za energetsku obnovu porodičnih kuća koji je raspisao Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost prijavilo se i 218 građana s području grada Vukovara. Tim povodom, gradonačelnik Ivan Penava sa saradnicima održao je konferenciju za mediju na kojoj je najavio sufinansiranje energetske obnove od strane Grada Vukovara. S obzirom da Fond većinu mera sufinansira s 60% prihvatljivih troškova, Grad Vukovar planira dodatno da sufinansira građane koji su se prijavili, s dodatnih 10% prihvatljivih troškova, a za tu su namenu u gradskom budžetu osigurana sredstva u iznosu od od dva miliona kuna, a ista će se po potrebi povećati u ovisnosti o ukupnom broju odabranih korisnika. Provođenje dodatnog sufinansiranja korisnika s područja grada Vukovara će se provoditi kao i do sada, odnosno Grad Vukovar raspisaće Javni poziv na koji će se prijavljivati odabrani korisnici koji su potpisali ugovor s Fondom, rekao je gradonačelnik podsetivši kako je Grad za tu namenu od 20015. godine do danas izdvojio 4,6 miliona kuna za obnovu 161 porodične kuće. Na taj način građanima se pomaže u ekološkom smislu, štednji energije, a samim timi vizuri gradskih ulica. Zamenik gradonačelnika Filip Sušac govorio je o tehničkim detaljima javnog poziva za sufinansiranje energetske obnove kuća, koji bi Grad trebao da raspiše tokom letnjih meseci. Gradski pročelnik za komunalnu privredu, Dražen Čulig rekao je da će se Grad o rukovoditi uslovima, koje je predvideo Fond za energetsku efikasnost.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su od 66 PCR testiranih, potvrđene 4 nove pozitivne osobe na COVID-19, a radi se o dve osobe iz Vukovara, te po jednoj iz Bobote i Starih Mikanovaca ). Preminule su četiri osobe, te je broj ukupno preminulih 430. U županiji je 85 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti, a u samoizolaciji se nalaze 723 osobe. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 58 je pozitivnih iz sistema zdravstva, a četvero ih je u samoizolaciji. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 83 nastavnika i 376 učenika.
Komisija za novac Hrvatske narodne banke proverava idejno rešenje hrvatske evrokovanice od jednog evra, potvrđeno je agenciji Hina. “Komisija za novac hitno je pristupila proveravanju idejnog rešenja hrvatske strane evrokovanice s motivom kune. Po završenoj proveri, Komisija će o svojoj odluci informisati javnost”, navode u HNB-u. Javnosti su u petak predstavljeni najuspešniji dizajni nacionalne strane za kovanice evra i centa. Kako je tada rečeno, na kovanici od jednog evra nalaziće se motiv kune, a autor najboljeg dizajna te kovanice je magistar primenjene umetnosti Stjepan Pranjković, kojem je za to pripala nagrada od 70 hiljada kuna. Ubrzo nakon predstavljanja, mediji su javili da je fotografija na toj kovanici gotovo ista kao i ona jednog škotskog fotografa zbog čega se postavlja pitanje kršenja intelektualnog vlasništva nad fotografijom. Stvar se dodatno zakomplikovala kada se u medijima pojavila i Pranjkovićeva prepiska na Facebooku u kojoj je zatražio pomoć oko obrade fotografija kune. Guverner HNB-a Boris Vujčić u petak je rekao da je vrlo zadovoljan odabranim rešenjima za hrvatske evrokovanice te da je time okončan jedan od delova procesa uvođenja evra, koji je trajao godinu dana.
Od prvog aprila uvode se vaučeri za obrazovanje čiji je cilj zaposlene i nezaposlene potaknuti na dodatno učenje. „To će biti programi koji će trajati vrlo kratko, odnosno maksimalno 6 meseci, a korisnik vaučera, kada ga dobije, mora ga iskoristiti unutar 6 meseci”, rekla je Antonija Vukić, sa ORSUS učilišta – ustanove za obrazovanje odraslih. Deo programa već je objavljen na stranicama Zavoda za zapošljavanje, a u fokusu su zelene i digitalne veštine. Kada se 1. aprila vaučeri počnu primenjivati, korisnik će se putem stranica prijavljivati za neku mikrospecijalizaciju. „Osoba objasni zašto joj baš ta veština treba, da je vezana uz njeno obrazovanje, učita se biografija i trenutno ili neko buduće radno mesto i zatim savetnik u HZZ ispostavi ugovor”, pojasnio je Ivan Vidiš, državni sekretar u Ministarstvu rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike dodajući da korisnik sam bira i program i pružaoca, a Hrvatski zavod za zapošljavanje za njega plaća tom pružaocu. Vrednost vaučera biće 10 hiljada kuna, a bude li korisniku nedostajalo novca za izabrani program, moći će tražiti nadoplatu od poslodavca. Novca ima za 30 hiljada polaznika, projekat traje do 2026., a ko ga ne završi program, novac za vaučer moraće vratiti.
Privremeni podaci Državnog zavoda za statistiku o površini i ostvarenoj proizvodnji žitarica i ostalih useva u 2021. godini pokazuju da je prošla, druga za redom pandemijska godina, u poređenju s 2020., bila slabija kada je reč o proizvodnji kukuruza za zrno, i to 8,2 odsto, soje 14,3 odsto, šećerne repe 7,4, a silažnog kukuruza čak 30 odsto, piše Glas Slavonije. Prema tim podacima, povećanje proizvodnje u poređenju s 2020. doživeo je suncokret, i to za 4,2 odsto, a njegovo ulje poskupilo je i do 100 posto. Tako je Hrvatska prošle godine, navodi Zavod za statistiku, kukuruz zasejala na 287 hiljada hektara odakle je skinula 2 miliona i 231 hiljadu tona, s tim da je godinu pre njegova proizvodnja bila gotovo 2,5 miliona tona. Prošle godine soja je zasejana na 87 hiljada hektara, proizvevši 228 hiljada tona, a suncokret na 41 hiljadu hektara i proizvodnju od 125 hiljada tona. Ratari su prošle godine pšenicu zasejali na 145 hiljada hektara, devet hiljada više nego 2019., a prosečan prinos bio joj je 7 tona po hektru. Najviše pšenice je izvezeno u Italiju, gotovo 300 hiljada tona, a preostala količina je i više nego dovoljna za hrvatske potrebe, piše Glas Slavonije.
U Osijeku je juče na Pampasu održan Neptun trail polumaraton na kojem su nastupili i trkači Atletskog kluba Maraton Vukovar Stjepan Čošić, koji je zauzeo treće, i Siniša Busić, koji je zauzeo osmo mesto. Članovi Atletskog kluba Maraton Vukovar u subotu će nastupiti na polumaratonu u Slavonskom Brodu, a u nedelju u Vukovaru na 13. “HAMBURG” maratonu.