Projekat pod nazivom „Drugi dom“ predstavili su na današnjoj konferenciji za medije u gradskoj upravi gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, direktorka Razvojne agencije Vedrana Žilić i direktorka OŠ Dragutin Tadijanović Lidija Miletić. Razvojna agencija Vukovar u saradnji s gradskim ustanovama prijavila je spomenuti projekat na konkurs „Razvoj i provođenje programa za socijalnu koheziju i povećanje zaposlenosti u gradovima: Kninu, Belom Manastiru, Benkovcu, Petrinji i Vukovaru te opštini Darda“ te ostvarila mogućnost sufinansiranja istog u 100%-tnom iznosu, odnosno sa 1,4 miliona kuna. Korisnik projekta „Drugi dom“ je Osnovna škola Dragutin Tadijanović, a cilj mu je unapređenje i provođenje vaspitno-obrazovnog programa produženog boravka za učenike ove škole, rekla je Miletićeva. Do sada je produženi boravka bio za dvadesetak učenika, a snovim će projektom ta mogućnost biti na raspolaganju za 32 učenika.Zahvaljujući projektu u narednih 26 meseci biće zaposlene 3 osobe, odnosno 2 učitelja razredne nastave i 1 kuvarica. Dobit projekta direktorka škole vidi i u činjenici da će zahvaljujući ostom škola biti dodatno opremljena u segmentima u kojima to do danas nisu uspeli, kao i u stvaranju pretpostavki za lakši boravak učenika s određenim vrstama invaliditeta, odnosno u svim segmentima koji promovišu „Školu za život“. Direktorka VURE Vedrana Žilić još jednom je istakla uspešnost zajedničke saradnje na projektima od značaja za poboljšanje obrazovnom sistema u gradu ističući kako je ovo jedan od niza projekata, koji se finansiraju na ovaj način.Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava složio se u oceni da se kroz dobru saradnju mogu ostvariti mogućnosti za finansiranje kvalitetnih projekata evropskim sredstvima naglasivši da su to projekti koji donose novac iz EU fondova u grad Vukovar. Smisao nas u javnom sektoru je da budemo servis građanima, a to kroz ovakve projekte postižemo na najbolji način, zaključio je gradonačelnik.
U javnu raspravu je puštena nova Uredba o nadoknadi za korištenje voda, koju će od 2023. vodovodna preduzeća plaćati na svu vodu koju zahvate, a ne samo na isporučene količine, kao što je sada slučaj. Kako bi ih naterala da smanje gubitke, država im uvodi nadoknadu od 1,89 kuna na svaki kubik površinske ili podzemne vode, pa će oni koji smanje gubitke zahvaćene vode plaćati manje nadoknade, i obrnuto. Od Hrvatske to traži Evropska unija, a novi će se namet smeti prebaciti na račune krajnjih potrošača. Kako su odgovorili iz Ministarstva zaštite životne sredine i energetike, poskupljenje vode za građane neće smeti biti veće od tri kune po kubiku s PDV-om, i to u odnosu na cenu koja na snazi bude 2022. godine. Osnovna svrha donošenja uredbe je stimulisanje smanjenja gubitaka u sistemu vodosnabdevanja, odnosno racionalno korištenje voda zahvaćenih na izvorima za ljudsku potrošnju, navode iz ministarstva. U proseku, sve vodovodne mreže u Hrvatskoj putem do potrošača zbog dotrajale infrastrukture izgube čak polovinu vode, odnosno 234 miliona kubika izgubljene vode. Trošak nadoknade biće sadržan u ceni vodne usluge. Za očekivati je da će se gubici vode značajno smanjiti pa će i cena za potrošače biti niža, optimistični su u ministarstvu.
Kroz provedene analize rizika i postupke praćenja izdavanja i fiskalizacije računa uočeno je da još uvek postoji značajan broj poreznih obveznika koji ili ne izdaju račune ili izdane račune ne fiskalizuju čineći pri tome najteže porezne prekršaje, objavila je Porezna uprava. Zato obaveštavaju porezne obveznike da u sklopu redovnih kontrolnih aktivnosti Porezna uprava u saradnji s Carinskom upravom nastavlja provoditi kontrole fiskalizacije na celom području Republike Hrvatske. Kontrole fiskalizacije obavljaće se uviđajem u poslovnim prostorima poreznih obveznika, proverom izdavanja računa u realnom vremenu putem mobilnih aparata te drugim kontrolnih aktivnostima, koje su počele 6., a traju do 12. februara. Obuhvaćeni su svi obveznici fiskalizacije, a posebno obveznici koji obavljaju delatnosti: Održavanje i popravak motornih vozila, Trgovina na malo u nespecijalizovanih prodavanicama i Ostali kopneni privoz putnika. Iz Ministarstva finansija – Porezne uprave podsećaju kako je 1. jula 2019. godine pokrenuta nova kampanja i nagradna igra „Bez računa se ne računa“ te pozivaju građane da se i ovaj put aktivno uključe u borbu protiv sive ekonomije, utaje poreza i nelojalne konkurencije na tržištu. U toku je četvrto kolo nagradne igre koje traje do 20. marta 2020. godine.
Prema podacima Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje, u protekloj godini povećao se broj aktivnih osiguranika koji sami plaćaju Dopunsko zdravstveno osiguranje za gotovo 30 hiljada, a smanjio se broj onih kojima se polica plaća iz državnog budžeta. Tako je, prema podacima HZZO-a, u ukupnom broju osiguranih s 1. decembrom 2019. godine broj onih koji sami plaćaju policu iznosio 1 705 614, a broj aktivnih polica osiguranika kojima se polica plaća na teret sredstava državnog budžeta bio je 606 346. Smrtnost obolelih od karcinoma u Hrvatskoj najveća je u Evropi, 22 odsto iznad evropskog proseka, odnosno od karcinoma umre 335,7 stanovnika na 100 hiljada. Hrvatska ima najvišu stopu smrtnosti i od karcinoma dojke, odnosno 43,1 žene od njih 100 000 umre, što je 14 odsto iznad evropskog proseka. Hrvatska, uz Mađarsku i Slovačku, ima i najvišu stopu smrtnosti od karcinoma prostate u Evropskoj uniji, s tim da se i tu smrtnost u prošloj deceniji povećala za otprilike 6 odsto, a u Evropskoj uniji se smanjila za oko 11 odsto. Tu su i bolesti srca i krvožilnog sistema kao najvažniji uzrok smrtnosti u Hrvatskoj, a smrtnost zbog njih je do 2,5 puta viša nego što je prosek Unije. Stopa smrtnosti od ishemijske bolesti srca u Hrvatskoj je bila pet puta viša nego u Holandiji. Još kada se uz sve zna da smo u samom vrhu po broju mladih pušača, pretilih osoba, alkoholičara i dijabetičara ne čudi što privatne osiguravajuće firme ne mogu parirati HZZO-u, koji ima gotovo 100 odstotni udeo u korisnicima Dopunskog zdravstvenog osiguranja.
Ministarstvo turizma objavilo je javni poziv za dodelu podrški kroz Program razvoja cikloturizma na kontinentu u 2020. godini za koji je osigurano 5 miliona kuna. „Jačanje kontinenta u turističkom smislu pridonosi ravnomernijem turističkom razvoju zemlje, a upravo je to jedan od ciljeva Vlade RH. Pri tome cikloturizam, uz gastro i zdravstveni turizam, predstavlja proizvod visoke atraktivne vrednosti čiji je razvoj posebno značajan za kontinent, koji ima sve preduslove za snažnije turističko pozicionisanje. Osim toga, cikloturizam privlači goste tokom čitave godine, a uz njega se naglašavaju prirodne i kulturne vrednosti u destinacijama te time promoše održivost i očuvanje, što je jedan od temelja budućeg razvoja turizma u Hrvatskoj“, istakao je ministar turizma Gari Cappelli povodom objave javnog poziva. Sredstva su namenjena javnom sektoru – jedinicama regionalne samouprave, odnosno županijama Bjelovarsko-bilogorskoj, Brodsko-posavskoj, Karlovačkoj, Koprivničko-križevačkoj, Krapinsko-zagorskoj, Ličko-senjskoj, Međimurskoj, Osječko-baranjskoj, Požeško-slavonskoj, Sisačko-moslavačkoj, Varaždinskoj, Virovitičko-podravskoj, Vukovarsko-sremskoj i Zagrebačkoj.