U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 125 novih pozitivnih osoba na COVID-19, i to 19 osoba iz Vukovara, 18 iz Županje, 16 iz Vinkovaca, 9 iz Nuštra, 6 iz Cerne, po 5 osoba iz Iloka i Negoslavaca, po 4 iz Borova, Gradišta i Privlake, po 3 iz Ivankova i Jarmine, po 2 iz Babine Grede, Drenovaca, Gunje, Lipovca, Starih Jankovaca i Vere, te po 1 osoba iz još 17 mesta naše županije, a preminule su još dve osobe, saopštio je županijski Štab civilne zaštite. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 5746, od kojih je 4797 osoba izlečeno, a 85 preminulo. Trenutno je u županiji 80 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 113 osoba, te je ukupno testiranih do sada 26 980, dok se u samoizolaciji nalazi 1659 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivno 48 radnika iz sistema zdravstva, dok ih je u samoizolaciji 32.
Zabrinuti širenjem drugog talasa pandemije u Hrvatskoj i velikim brojem žrtava, 26 istaknutih hrvatskih lekara i naučnika iz zemlje i inostranstva objavilo je juče apel javnosti i iznelo preporuke za prevladavanju teške javno-zdravstvene i društvene krize u Hrvatskoj. Poručili su da se samo velikom solidarnošću i zalaganjem celog društva možemo odupreti ovom velikom izazovu. Poručili su kako treba aktivirati najoštrije mere kontrole epidemije koje su u Hrvatskoj politički i ekonomski moguće. Potrebno je mnogo više i odlučnije testirati, kako bi se udeo pozitivnih u ukupnom broju testiranih smanjio na niže od 5 odsto sa sadašnjih 30-tak odsto. Potpisnici apela, uz ostalo, ističu da zdravstvenim ustanovama i epidemiološkim službama širom Hrvatske treba u periodima intenzivnijeg širenja zaraze organizovasti pomoć u radnicima i sredstvima, kako bi se uložio najveći mogući napor u otkrivanje i izolovanje zaraženih, te pravilnom lečenju obolelih. Potrebno je unaprediti komunikaciju o pandemiji, kako bi se povratilo poverenje u osobe koje upravljaju krizom. Iznad svega, potrebna je iskrena i transparentna komunikacija s javnošću oko toga šta su nam u svakom trenutku prioriteti, te jasna pravila koja vrede za sve jednako, navodi se na kraju apela istaknutih lekara i naučnika, koje poslao u ime svih potpisanih prof. dr Ivan Đikić.
Iz Hrvatske lekarske komore u subotu su ocenili duboko uvredljivim što je deo lekara koji rade s obolelima od covida-19 ovih dana dobio manje plate, s tim da to smanjenje ide i do 20 odsto. Istakli su i da birokratsko pojašnjenje kako se radi o manjem broju sati ne mogu prihvatiti kao pravedno jer je dobro poznato da se u zaštitnoj opremi, koja je obavezna u lečenju obolelih od covida-19, ne može raditi uobičajenu radnu satnicu kakvu hrvatski lekari inače dnevno i mesečno ostvaruju. Zbog toga traže isplatu razlike plate i tzv. covid dodatak.
Korona je nagrizla zdravstveni budžet, a trošak epidemije u 2020. godini za HZZO će biti milijardu kuna, piše Jutarnji list. U samo nedelju dana troškovi zdravstvenog sistema vezani uz epidemiju koronavirusom narasli su za vrtoglavih 80,5 miliona kuna, a, prema svemu sudeći, u narednom će periodu troškovi na nedeljnom nivou biti i značajno viši te bi ukupan trošak pandemije u zdravstvu do kraja godine mogao preći milijardu kuna. Prema podacima, koje je dostavio Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO), ukupni troškovi vezani uz covid-19, a koji obuhvaćaju troškove testiranja, lečenja i nadoknada za bolovanja, u prvih šest meseci epidemije – preciznije, od 25. februara do 2. septembra – iznosili su 258,2 miliona kuna, a u poslednja tri meseca utrostručili su se. Zaključno s 4. decembrom, troškovi su iznosili 766,3 miliona kuna. S obzirom na epidemiološku situaciju, rast troškova je očekivan, međutim, stopa rasta, na koju ukazuje analiza na nedeljnom nivou, viša je od one koju su stručnjaci predvideli.
Silvano Hrelja, saborski zastupnik Hrvatske stranke penzionera, u Novom danu na N1 rekao je da je u Hrvatskoj oko 900.000 osoba starije od 60 godina, dok 700.000 penzionera prima hrvatsku penziju manju od 2 710 kuna. Starijih od 85 godina ima približno 92.000, starijih od 80 je 240.000, a starijih od 75 je 400.000; 300.000 osoba ima između 60 i 70 godina, odnosno – u Hrvatskoj je gotovo 900.000 penzionera starijih od 60 godina, rekao je saborski zastupnik HSU-a. Potom je prokomentarisao i plan vakcinisanja u Hrvatskoj, za koji kaže da zapravo ne postoji. “Naravno da treba biti oprezno, ali treba biti i unapred poznato”, smatra Hrelja. Pfajzerova vakcina, 120.000 doza, trebala bi da stigne početkom godine, a prvi će je primiti zdravstveni radnici. Na pitanje koliko će dobiti oni stariji od 70 godina, rekao je kako je prioritet vakcinisanje svih onih koji brinu o drugim ljudima, a potom korisnika domova za starije. “Ostali bi se trebali da se planski vakcinišu”, dodao je Hrelja. Smatra da kod masovnih provakcinisanja nema smisla govoriti o ceni – važna je zaštita građana.
Nacionalni pozivni centar za žrtve krivičnih dela i prekšaja (NPC) osvojio je ovogodišnju nagradu Ministarstva rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike za najboljeg organizatora volontiranja 2020. godine, saopšteno je iz udruženja za podršku žrtvama i svedocima, koja svoj Referentni centar ima i u Vukovaru. NPC je anonimna linija za pomoć i podršku žrtvama i svedocima te njihovim porodicama, koja deluje putem besplatnog broja, na koji žrtve i svedoci mogu dobiti pravne i praktične informacije, kontakte relevantnih institucija i organizacija te emocionalnu podršku, a od uspostavljanja do danas centar je kontaktiralo više 10 hiljada građana.