Ambasador Velike Britanije i Severne Irske u Hrvatskoj Simon Thomas, juče je u pratnji političkog sekretara ambasade Andreasa Capstacka, posetio vukovarsku gradsku upravu gde su ga dočekali gradonačelnik Ivan Penava i pročelnica privrede, Martina Prepunić. Tokom susreta razgovarali su o temama značajnim za privredu i život u Vukovaru te budućim planovima. Gradonačelnik Penava je izrazio zadovoljstvo susretom i razgovorom. Ambasador Thomas u Hrvatskoj je od jula 2021.godine, kada se upoznao sa istorijom i kulturom Vukovarsko-sremske županije, a početkom ove godine boravio je u Vukovaru na poslovnom sastanku s predstavnicima britanske ambasade u Zagrebu i vukovarskim udruženjima, koji rade s mladima, poput PRONI Centra za socijalno podučavanje, Mirovne grupe mladih Dunav te Evropskog doma Vukovar.
Od kako je pristupila Evropskoj uniji, 2013. , do 31. decembra prošle godine, Hrvatska je u budžet EU uplatila 5,38 milijardi evra, dok je iz istog, kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, povukla gotovo 19 milijardi evra, navedeno je u Izveštaju o korištenju evropskih strukturnih i investicionih fondova i pretpristupnih programa pomoći EU u drugoj polovini 2023. Resorni ministar Šime Erlić, je rekao da Izveštaj donosi pregled finansijskih rezultata o iskorištenosti EU fondova za period od 2014.-2020. te onaj od 2021. do 2027. Hrvatska je najmlađa članica EU, koristimo svoju prvu punu finansijsku omotnicu, poručio je Erlić i podsetio da je u tom periodu Hrvatskoj na raspolaganju bilo 11,3 milijarde evra. Zaključno s poslednjim danom prošle godine, ugovoreno je 14 milijardi i 60 hiljada evra, što je 124 odsto od ukupno dodeljenih sredstava te je u tom trenutku isplaćeno 92, 8 odsto, odnosno 10,5 milijardi evra. Ističući najnoviju finansijsku belešku, ministar je izjavio da je iz EU fondova za period 2021.- 2027. do kraja prošle godine, pokrenuto 56 postupaka dodeljivanja bespovratnih sredstava vrednih 1,78 milijardi evra, odnosno nešto više od 14 odsto ukupno dodeljenih sredstva.
Pregovori za granske kolektivne ugovore za osnovne škole planirani su 22., a za srednje 26. novembra, rečeno je juče na preliminarnom sastanku reprezentativnih školskih sindikata i Ministarstva nauke, obrazovanja i mladih. U navedenom periodu takvi pregovori sa zaposlenima u obrazovanju bi se nastavili, s obzirom da su isti prekinuti u maju prošle godine. Na jučerašnjoj sednici Vlade donesena je odluka o imenovanju novog sastava pregovaračkog odbora u resornom ministarstvu čime su se stekli uslovi za početak novih pregovora. Predsednica Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama Hrvatske Nada Lovrić, izjavila je da se na preliminarnom sastanku govorilo o načinima kako će biti vođeni kao i o očekivanjima sindikata i stavovima samog resornog ministarstva. Lovrićeva je dodala i da je ostvaren cilj, a to je dobijanje termina početka pregovora. Pojasnila je kako u srednjim školama ima niz nerešenih stvari, između ostalih potrebna je izmena Pravilnika o normi. Zadovoljstvo rezultatima sastanka izrazio je i predsednik Školskog sindikata Preporod, Željko Stipić. Preporod je najavljivao štrajk upozorenja, ako ne dobijemo termin za početak pregovora. Vlada je sada odradila svoj deo posla i za sada štrajka neće biti, rekao je Stipić te pojasnio kako bi ugovorima hteli da reše status pomoćnika u nastavi u osnovnim i srednjim školama. Istakao je i da se na sastanku govorilo i o modularnoj nastavi u strukovnim školama, čije je provođenje najavljeno od početka sledeće školske godine.
U okviru 15. Dana informisanja mladih Vukovar – VuMi15 u Gradskom muzeju Vukovar predstavljena je izložba pod nazivom Glas protiv govora mržnje. Reč je o izložbi fotografija s porukama učenika vukovarskih srednjih škola, a na temu prepoznavanja govora mržnje u raznim oblicima. U sklopu projekta Glas protiv govora mržnje predstavili smo izložbu fotografija na temu govora mržnje, koju smo napravili u saradnji s mladima iz srednjih škola s područja Grada Vukovara. Reč je o 45 fotografija kroz koje su mladi detektovali različite govore mržnje. Ideja nije bila da se u Vukovaru govor mržnje veže samo i isključivo uz nacionalnost ili veru nego razmišljanje mladih po pitanju govora mržnja. Kroz komunikaciju s mladima, zaključili smo da im nacionalnost, u tom kontekstu nikada nije bila na prvom mestu, rekla je Karolina Šoš Živanović, voditeljka Info centra za mlade u PRONI centru. Projekat je finansiran sredstvima Britanske ambasade u Zagrebu. Nakon otvorenja i predstavljanja izložbe usledio je i dijalog u okviru kojeg su mladi i predstavnici ustanova i udruženja imali priliku da iznesu svoja mišljenja i predloge za suzbijanje govora mržnje te na taj način podrže ljudske vrednosti, jačaju toleranciju te stvaraju pozitivnu atmosferu u zajednici. Izložbi i dijalogu su, prisustvovali ambasador Britanske ambasade u Zagrebu Simon Thomas, te predstavnici Grada Vukovara, odnosno zamenici gradonačelnika, Filip Sušac i Srđan Kolar te pročelnik Upravnog odelenja za društvene delatnosti, Josip Paloš.
Na osnovu naloga za privođenje Županijskog državnog tužilaštva u Osijeku, na graničnom prelazu iz Velike Britanije u Francusku, 5. oktobra uhapšen je 62-godišnji muškarac, koji se sumnjiči za ratni zločin nad Hrvatima 1991. Nekadašnji policijski istražilac za ratne zločine i bivši šef Nacionalnog sindikata policije Nikola Kajkić na Facebooku je objavio kako je reč o Željku Travici iz Mirkovaca. Kako je naveo, Travica je od 1997. do danas boravio u Engleskoj, a Hrvatska ga je tražila zbog zločina počinjenih na području Cerića i Mirkovaca.