Na jučerašnjoj sednici Županijske skupštine usvojen je Izveštaj o izvršenju budžeta Županije za period od januara do juna ove godine, kao i Predlog izmena i dopuna budžeta za 2022. godinu. „Zadovoljni smo izvršenjem budžeta, prihodi od poreza i prireza su nešto veći od planiranih. Prihodi su nam stabilni i povećavaju se, rudna renta i slični prihodi su značajno veći nego prošle godine i već sada su ispunjeni sa 100 odsto”, rekao je župan Damir Dekanić. Što se rashoda tiče, župan je istakao da su otežavajući faktori neki od budžetskih korisnika za čije dugove ne postoji realan mehanizam rešavanja. ”To su korisnici poput vinkovačke bolnice za čije dugove trenutno ne postoji realan mehanizam rešavanja, međutim sve ostalo ima dobar uzlazni trend. Ne očekujemo nikakve veće stresove do kraja ove kalendarske godine”, naglasio je Dekanić.
Ministar finansija Marko Primorac rekao je juče da Vlada više neće da podiže svoju ponudu povećanja osnovica plata za zaposlene u javnim i državnim službama, dodajući da je ponuda korektna te ne očekuje ponovno izbijanje štrajka kao u jesen 2019. godine. Iza predstavnika Vlade i sindikata je treći krug pregovora o povećanju osnovica plata do kraja ove godine i za sledeću godinu. Predstavnici sindikata su izrazili nezadovoljstvo Vladinom ponudom, dodavši da će konačnu odluku doneti njihovi članovi. Vlada je, u odnosu na prošlu nedelju, korigovala svoju ponudu i ponudila sindikatima dva modela. Oba koštaju oko dve milijarde kuna na godišnjem nivou, rekao je ministar Primorac. „Nismo hteli da idemo s nekakvim ponudama koje bi bile niske pa da se ‘tražimo negde na sredini’, jer bi to trajalo nedeljama. To smo komunicirali sa sindikatima, a što se tiče predloženih procenata, to je konačna ponuda”, poručio je Primorac nakon završetka razgovora. Prema prvom modelu, Vlada bi zaposlenima u javnim i državnim službama isplatila jednokratni dodatak od 1250 kuna do kraja godine te podigla osnovicu za četiri odsto od 1. januara. Prema drugom modelu, zaposlenima bi se od oktobra ove godine podigla osnovica za četiri procenta uz dodatno povećanje u aprilu sledeće godine. Sindikati javnih službi su, prema rečima ministra finansija, pre nedelju dana zatražili podizanje osnovice za 15 odsto do kraja godine i za još pet odsto u aprilu. „Zbog ublažavanja inflatornog pritiska Vlada je već donela sveobuhvatan paket mera, i to ne samo za zaposlene nego za sve građane, i to smo pokušali osvestiti kroz pregovore”, naglasio je Primorac.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs istakao je juče u Saboru da se konačnim predlogom Zakona o visokom obrazovanju i naučnoj delatnosti smanjuju ovlaštenja ministra i pojačava autonomija univerziteta, dok opozicija smatra da je to korak napred ali nedovoljno hrabar. Fuchs je, predstavljajući predlog zakona, rekao da je osnovni cilj osavremeniti sistem visokog obrazovanja i nauke, ojačati njegove institucionalne kapacitete te ga uskladiti sa načelima i zadaćama evropskog prostora visokog obrazovanja, obrazovanja i evropskog istraživačkog prostora. Naglasio je da univerziteti predlogom zakona imaju potpunu autonomiju u određenju i uređenju svog unutrašnjeg sistema, samostalno određuju sastav Senata te postupak izbora i razrešenje rektora. Ista ovlaštenja dana su fakultetima i umetničkim akademijama što se tiče izbora i razrešenja dekana te sastava fakultetskih i akademskih veća. Fuchs je, vezano uz finansiranje visokog obrazovanja i naučnih delatnosti, rekao da su jasnije propisane odredbe uz programsko finansiranje javnih visokih učilišta i naučnih instituta.
U Hrvatskoj ima oko 2000 beskućnika, a samo je 420 mesta u prihvatilištima dok ostali borave na javnim i napuštenim mestima, upozorio je juče u Osijeku, povodom Svetskog dana beskućnika, izvršni predsednik Hrvatske mreže za beskućnike Zvonko Mlinar na 16. nacionalnim susretima o beskućnicima u sklopu kojih je održana i konferencija ,,Nova perspektiva za beskućništvo“. “U zadnje vreme raste broj beskućnika u Hrvatskoj, a razlog za to je najčešće rast cena hrane, režija i stanarina”, rekao je Mlinar napominjući da je to posebno izraženo u velikim gradovima Zagrebu, Splitu, Rijeci i Osijeku. Uzroci koji dovode do beskućništva su različiti, od zavisnosti, raspada porodice, nezaposlenosti, zdravstvenih problema, rečeno je na skupu. Mlinar je istakao da od kada su beskućnici ušli u Zakon o socijalnom radu Mreža se bori sa sistemom, međutim pomaci su slabi. Kaže da se još uvek prihvatilišta i prenoćišta finansiraju projektno što znači da oni koji su u obavezi po Zakonu o socijalnom radu osigurati sredstva, to nisu izvršili.
Proni centar za socijalno podučavanje Vukovar nastavio je s aktivnostima u sklopu programa “Prevenko”, čiji je cilj da doprinese suzbijanju i sprečavanju pojave zavisnosti među decom i mladima te eksperimentisanje sa sredstvima zavisnosti na području Vukovarsko-sremske županije. U projektu učestvuju učenici osnovnih škola Negoslavci, Mirkovci i Mitnica koji prolaze ciklus tematskih radionica koje obuhvataju 4 vrste zavisnosti – alkohol, droge, moderne tehnologije i kockanje. U sklopu projekta je održano predavanje „Roditelji u ulozi prevencije“, za roditelje čija deca pohađaju Osnovnu školu Mitnica. Predavanje su održali policijski službenici Policijske uprave Vukovarsko-sremske, socijalni pedagog Dubravko Šokčević iz firme Psihoteka i psiholog Ivana Peaković iz Udruženja NE-ovisnost iz Osijeka koja je predstavila temu “Znakovi i upotrebe psihoaktivnih supstanci kod mladih”. Voditeljka programa “Prevenko” Karolina Šoš Živanović je istakla zadovoljstvo odazivom roditelja jer su prepoznali važnost prevencije zavisnosti.
U sklopu projekta „Putevima ekološke renesanse”, koji provodi Proni centar za socijalno podučavanje na šetalištu uz Dunav u Borovu naselju održana je akcija „Volontersko šetalište”. U saradnji s gradskom firmom Komunalac postavljene su drvene kućice za knjige i zasadilo se ukrasno grmlje i cveće. Učenici Srednje strukovne škole Marko Babić i Tehničke škole Nikola Tesla iz Vukovara, te domaći i međunarodni volonteri farbali su kućice i pomagali oko sađenja, a Gradska biblioteka Vukovar je poklonila knjige. Cilj akcije je podići nivo svesti o ekologiji i održivom razvoju te potaknuti mlade na aktivno učestvovanje u lokalnoj zajednici.