Vladin predstavnik prihvatio je danas predlog Silvana Hrelje iz Hrvatske stranke penzionera da se motivišu penzioneri sa dugogodišnjim stažem da ostanu u svetu rada, umesto da idu u penziju, nezavisno što imaju u proseku više od 42 godine staža. Svoj predlog Hrelja je formalizovao u amandman, koji je podneo na izmene Zakona o penzionom osiguranju, a o kojem svoje mišljenje još treba da iskaže i Hrvatski sabor. Hreljin amandman jedan je od retkih, koji su u današnjem izjašnjavanju o amandmanima na nekoliko zakonskih predloga, prihvatili Vladini predstavnici.
Na jučerašnjoj sednici Županijske skupštine usvojen je Izveštaj o izvršenju budžeta Županije za period od januara do juna ove godine, kao i Predlog izmena i dopuna budžeta za 2022. godinu. „Zadovoljni smo izvršenjem budžeta, prihodi od poreza i prireza su nešto veći od planiranih. Prihodi su nam stabilni i povećavaju se, rudna renta i slični prihodi su značajno veći nego prošle godine i već sada su ispunjeni sa 100 odsto”, rekao je župan Damir Dekanić. Što se rashoda tiče, župan je istakao da su otežavajući faktori neki od budžetskih korisnika za čije dugove ne postoji realan mehanizam rešavanja. „To su korisnici poput vinkovačke bolnice za čije dugove trenutno ne postoji realan mehanizam rešavanja, međutim sve ostalo ima dobar uzlazni trend. Ne očekujemo nikakve veće stresove do kraja ove kalendarske godine”, naglasio je Dekanić.
Ministar finansija Marko Primorac rekao je juče da Vlada više neće da podiže svoju ponudu povećanja osnovica plata za zaposlene u javnim i državnim službama, dodajući da je ponuda korektna te ne očekuje ponovno izbijanje štrajka kao u jesen 2019. godine. Iza predstavnika Vlade i sindikata je treći krug pregovora o povećanju osnovica plata do kraja ove godine i za sledeću godinu. Predstavnici sindikata su izrazili nezadovoljstvo Vladinom ponudom, dodavši da će konačnu odluku doneti njihovi članovi. Vlada je, u odnosu na prošlu nedelju, korigovala svoju ponudu i ponudila sindikatima dva modela. Oba koštaju oko dve milijarde kuna na godišnjem nivou, rekao je ministar Primorac. „Nismo hteli da idemo s nekakvim ponudama koje bi bile niske pa da se ‘tražimo negde na sredini’, jer bi to trajalo nedeljama. To smo komunicirali sa sindikatima, a što se tiče predloženih procenata, to je konačna ponuda”, poručio je Primorac nakon završetka razgovora. Prema prvom modelu, Vlada bi zaposlenima u javnim i državnim službama isplatila jednokratni dodatak od 1250 kuna do kraja godine te podigla osnovicu za četiri odsto od 1. januara. Prema drugom modelu, zaposlenima bi se od oktobra ove godine podigla osnovica za četiri procenta uz dodatno povećanje u aprilu sledeće godine. Sindikati javnih službi su, prema rečima ministra finansija, pre nedelju dana zatražili podizanje osnovice za 15 odsto do kraja godine i za još pet odsto u aprilu. „Zbog ublažavanja inflatornog pritiska Vlada je već donela sveobuhvatan paket mera, i to ne samo za zaposlene nego za sve građane, i to smo pokušali osvestiti kroz pregovore”, naglasio je Primorac.
Svaki šesti stanovnik Hrvatske, odnosno 16 odsto ukupne populacije ima neku vrstu invaliditeta. Prema Izveštaju o osobama s invaliditetom koje je objavio Hrvatski zavod za javno zdravstvo, 1. septembra ove godine u Hrvatskoj je živelo 624 019 osoba s invaliditetom, piše Jutarnji list dodajući da je taj broj u samo tri godine narastao za čak 110 hiljada osoba, odnosno u 2019. godini je u istom izveštaju bila registrovana 511 281 osoba s invaliditetom. Iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo su objasnili da je nekoliko razloga za to – od nešto izmenjene metodologije vođenja evidencije, preko novog popisa stanovništva prema kojem se ukupan broj stanovnika smanjio pa je udeo osoba s invaliditetom automatski narastao, do opšteg starenja stanovništva, procesa koji neminovno dovodi i do većeg broja osoba s teškoćama u svakodnevnom funkcionisanju. Prema Zakonu o Registru osoba s invaliditetom, to je svaka osoba koja ima dugotrajna telesna, mentalna, intelektualna ili osetilna oštećenja koja u međudelovanju s različitim preprekama mogu sprečavati njeno puno i efikasno učestvovanje u društvu, ravnopravno s drugima.
Međimurska opština Orehovica prva je jedinica lokalne samouprave u kojoj je romska manjina prešla udeo u stanovništvu od 33 odsto, piše Večernji list, navodeći da su Romi prvi put dobili pravo na dvojezične table. Saborski zastupnik Veljko Kajtazi zadovoljan je rezultatima popisa stanovništva u delu koji se odnosi na nacionalnost. Od svih nacionalnih manjina jedino romska beleži rast, i to od nekih šest procenata. Posebno me srećnim čini to što su u opštini Orehovici Romi prešli 33 odsto, što je preduslov za dvojezičnost, rekao je juče Kajtazi. Prvi put u istorija romska nacionalna manjina imaće pravo na to da natpisi na tablama javnih ustanova budu i na romskom jeziku.