Međunarodni monetarni fond zaključio je konsultacije s Hrvatskom za ovu godinu u kojima Vladi predlaže uvođenje poreza na imovinu, smanjivanje poticaja iz državnog budžeta i ukidanje povoljnog oporezivanja dohotka od kratkoročnog najma, ali upozorio i na moguće gomilanje rizika u sektoru banaka i nekretnina, zbog čega predlaže ograničavanje plasmana kredita građanima. Iako je pohvalio otpornost finansijskog sistema, MMF hrvatske vlasti ipak podstiče na nastavak procenjivanja potrebe za uvođenjem mera usmerenih na korisnike kredita, što je u nadležnosti Hrvatske narodne banke. Prema podacima HNB-a potrošački nenamenski krediti za godinu dana su porasli za čak milijardu evra, pretpostavlja se zbog snažnog rasta plata, posebno u javnom sektoru. HNB je zbog toga sredinom jula najavio moguće uvođenje dodatne mere za očuvanje finansijske stabilnosti. MMF je pohvalio znatan napredak koji je Hrvatska ostvarila u sustizanju naprednijih evropskih zemalja te očekuje nastavak postepene dezinflacije. Procenjuje se da bi inflacija u ovoj godini trebala da iznosi 4,2, u narednoj 2,8 , a od 2026. trebala bi se stabilizovati na ciljanih 2,2 odsto. Rast BDP-a i dalje će ostvarivati visoke stope, iako će u idućoj godini usporiti na 2,9 odsto, u 2026. na 2,7 , a od 2027. trebao bi da iznosi 2,2 odsto godišnje. Stopa nezaposlenosti i u idućim bi godinama trebala ostati na rekordno niskom nivou od 5,5 odsto. Kod preporuke za uvođenje poreza na nekretnine MMF smatra da Hrvatska ima mesta za proširenje porezne osnovice uvođenjem poreza na imovinu na osnovu vrednosti iste, te “ukidanjem povoljnog oporezivanja dohotka od kratkoročnog najma”. S ciljem očuvanja finansijske stabilnosti MMF-a. Vladi predlaže smanjivanje poticaja koji se isplaćuju iz državnog budžeta u ovoj godini, naglašavajući da je potrebna ” jasna fiskalna politika i odlučne reforme za stvaranje zaštitnih slojeva za buduće šokove, kao i za stvaranje prostora za potrebe za dugoročnom potrošnjom”.
Priliv novca od iseljeništva važan je segment za očuvanje hrvatske privrede što potvrđuje činjenica da Hrvatska po udelu doznaka iz inostranstva u BDP-u zauzima prvo mesto u Evropskoj uniji. Hrvatski radnici iz inostranstva su prošle godine u državi ostavili više od pet milijardi evra, što odgovara vrednosti od gotovo 40 odsto hrvatskih inostranih turističkih prihoda. Prema podacima HNB-a, prošle godine je na bankovne račune Hrvata, iz inostranstva uplaćeno čak pet milijardi i 700 miliona evra, što predstavlja 20 -procentni rast u odnosu na godinu pre i iznosi čak 7,1 odsto u nacionalnom BDP-u. Hrvatska je tako na sedmom mestu u Evropi po udelu doznaka iz inostranstva, čiji se ukupni iznos u poslednjih deset godina udvostručio. S udelom doznaka u nacionalnom BDP-u Evropi prednjači Kosovo, sledi Crna Gora s 11,6 odsto te BiH. Ispod 10 procenata, više od Hrvatske imaju Ukrajina, Albanija i Srbija. Inostrane doznake važan su izvor prihoda za mnoge hrvatske porodice i privredu, pridonose povećanju raspoloživog dohotka porodica, što rezultuje povećanjem domaće potrošnje, posebno u maloprodaji i uslužnim delatnostima. Pomažu i u smanjenju siromaštva i povećanju životnog standarda u ruralnim područjima.
Turistička predsezona i dosadašnja sezona pokazala je dobre rezultate, iako su neki stručnjaci ove godine predviđali slom turizma u Hrvatskoj. Višegodišnji rast turizma pratio je zapanjujući rast cena. Apartmani, hoteli, restorani i kafići su zabeležili rekordno visok rast cena, između 45 i 80 odsto u poslednje tri godine. To je daleko najveći rast u turističkim državama EU i šire, čime je Hrvatska postala jedna od najskupljih država za letnji odmor. Rast cena u turizmu je toliki da poslednjih godina najsnažnije gura inflaciju u Hrvatskoj. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS), rast cena od 2015. do juna ove godine u segmentu usluge restorana i hotela je iznosio čak 70 odsto, daleko više od opšteg rasta cena, koji je iznosio 29,2 odsto. Koliko je Hrvatska postala skupa, jasno je iz poređenja s drugim državama u kojima je letnji turizam važna delatnosti. Rast cena u hotelima i restoranima od juna 2021. do juna 2024. iznosio je 51,7 odsto u Hrvatskoj, daleko više nego u konkurentskim turističkim državama. Hrvatska jako brzo postala jedna od najskupljih letnjih turističkih destinacija u Evropi.
Zakonom o radu propisana su pravila korištenja godišnjeg odmora, uključujući minimalan broj slobodnih dana. Dodatna prava i uslovi korištenja godišnjeg odmora uređuje se kolektivnim ugovorom i internim aktima. Poslodavac je dužan da omogući zaposlenom da iskoristi slobodne dane što znači da se godišnji odmor ne sme uskratiti u zamenu za nadoknadu ili neko drugo pravo. U praksi se često događa da zbog obaveza na poslu radnici nisu u mogućnosti da koriste godišnji odmor kada bi želeli, a često se dešava da dane neiskorištenog godišnjeg odmora prebacuju u narednu godinu. Pravo na korištenje godišnjeg odmora stiče se nakon šest meseci neprekidnog rada. Ukoliko je radnik između dva radna odnosa imao prekid duži od osam dana, da bi ostvario pravo na godišnji odmor mora da navrši šest meseci staža bez obzira koliko staža je imao pre prekida.