Ispitom iz hrvatskog jezika učenici četvrtih razreda 81 eksperimentalne osnovne škole danas počinju pisanje nacionalnih ispita koji će se provoditi do petka iz ukupno tri predmeta, odnosno još iz matematike te prirode i društva. Radi se o školama u kojima su u školskoj godini 2021./2022. nacionalni ispiti eksperimentalno provedeni u osmim razredima. Matematika je na rasporedu u sredu, a ispit iz prirode i društva biće pisan u petak. Učenici će ispite pisati u svojim učionama, a i za njih vredi jednako pravilo kao i na državnoj maturi da ne smeju imati mobilne telefone, pametne satove ili druge elektronske aparate uz sebe. Izostanak na dan pisanja nacionalnih ispita moraće da se opravda, ali ih naknadno neće morati da pišu. Škole, prema preporuci Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja, ne bi trebale da organizuju druge aktivnosti u dane pisanja nacionalnih ispita, a učenici taj dan ne bi trebali da imaju druge pismene ili usmene provere.
Sve je više pokušaja suicida među učenicima, a profesori ne znaju kako pomoći, piše Večernji list, pozivajući se na rezultate istraživanja predstavljene na konferenciji školskih psihologa. Gotovo tri četvrtine nastavnika oseća se nesigurno u vlastite sposobnosti pružanja pomoći đacima s mentalnim teškoćama, a to smatraju svakodnevnim delom svog posla i već su bili u situaciji da su individualno razgovarali s nekim učenikom o problemu povezanom s njegovim mentalnim zdravljem. Prema podacima istraživanja “Mentalnozdravstvena pismenost vaspitno-obrazovnih radnika u Hrvatskoj” Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, koji su prezentovani na 1. konferenciji školskih psihologa na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, tek svaki treći anketirani učitelj i profesor u hrvatskim osnovnim i srednjim školama zna da prepozna simptome depresivnosti kod učenika kao i depresivnost povezanu s konzumacijom alkohola ili suicidalnim mislima.
Već ovaj mesec građani Hrvatske kreću na obavezne i besplatne sistematske preglede, a prvi na redu biće građani koji poslednje dve godine nisu bili kod lekara. Biće trinaest preventivnih pregleda na besplatnom sistematskom, a kontrolisaće se šećer i masnoća u krvi, EKG srca, mamografija, oštećenje vida, ali i sluha. Pilot projekat obuhvatiće 500 do 1000 građana, koji dve godine nisu bili kod lekara, a takvih je u Hrvatskoj čak 170 hiljada. Prvi na redu biće oni stariji od 40 godina u nekoliko odabranih županija. Sistematski pregledi obavljaće se u domovima zdravlja, odnosno na posebno organizovanim punktovima, a prvi građani biće pozvani do kraja meseca. Građanima bi to trebao da bude slobodan i plaćen dan, a svi detalji biće poznati za 10-ak dana. Hrvatski zavod za javno zdravstvo odredio je dobne i polne grupe i koje kategorije moraju da budu obuhvaćene. Na taj način se čuva zdravlje, rano otkrivaju onkološke, ali i hronične nezarazne bolesti, poručili su iz Ministarstva zdravstva.
Potpredsednik Vlade i ministar protornog uređenja, građevine i državne imovine Branko Bačić rekao je da će nastojati da se do juna potroši svih 1,03 milijardi evra iz evropskog fonda za zagrebački i petrinjski zemljotres, a izračunao je da svaki dan za to treba dobiti oko 4 miliona evra zahteva za plaćanjem. Sada smo na 513 miliona evra, a ostalo je još 490 miliona, rekao je ministar u centralnom Dnevniku HTV-a, dodajući da proces treba još ubrzati te da će se učiniti sve da se ni jedan cent ne vrati.
Glavni sekretar Nezavisnog sindikata obrazovanja i nauke Matija Kroflin je na N1 televiziji komentarisao nove mere Vlade rekavši da bi ona sa sindikatima trebala imati sednicu Privredno-socijalnog veća i da će se tada saznati šta će Vlada predložiti u novim merama. “Mislim da će mere koje ograničavaju cene energenata morati da ostanu, a isto tako da će trebati podrže najugroženije građane te da će se one i povećavati”, rekao je Matija Kroflin. Rekao je da ono što sindikati očekuju je da Vlada fokus prebaci na plate i da su svesni da će godina biti izazovna zbog ekonomskih okolnosti i jer inflacija ne jenjava onom brzinom kojom bi to svi zajedno želeli. Rekao je i da ministar Primorac mora početi da porezni teret raspoređuje pravednije, efikasnije i solidarnije. “Ako je ikada bilo vreme za uvođenje poreza na nekretnine, odnosno poreza na višak nekretnina to je ovaj trenutak”, rekao je Kroflin koji u tome vidi rešenje za daljnje rasterećenje cene rada i dodao da treba razmišljati o promeni porezne politike u Hrvatskoj.
U organizaciji Udruženja žena “Negoslavčanke”, u subotu je u prepunoj dvorani Srpskog doma u Vukovaru, odigrana monodrama “Poslednja šansa. Mnogobrajna publika sa iščekivanjem je čekala izlazak na scenu prvakinje Narodnog pozorišta iz Beograda, Suzane Petričević , koja ih je na trenutak prebacila u neki lepši svet, pun smeha, pozitivne energije i umetnosti. Lepši poklon za Međunarodni dan žena nismo mogli da poklonimo publici, rekla je predsednica Udruženja, Biljana Pejić. Poručila je ženama je da budu jake i sačuvaju sebe od svih. Tekst za ovu monodramu napisala je Mirjana Bobić Mojsilović, koja se publici u Vukovaru obratila putem video poruke. Petričevićeva je izrazila zadovoljstvo prepunom salom i prvim nastupom u Vukovaru, dok je, govoreći o monodrami naglasila da ista govori o našim posrnućima i šta je potrebno da se odupremo sistemu poremećenih vrednosti u društvu. Samopouzdanje nije kad uđeš u prostoriju da ti se svi dive. To je kad uđeš u prostoriju i ne razmišljaš o tome, odnosno budeš samo ti, poručila je glumica. Monodrama “Poslednja šansa” odigrana je u okviru projekta “Žene sa istoka III”, a uz podršku Srpskog narodnog veća.
U derbi utakmici 20. kola Prve fudbalske lige Vukovar 1991. je na svom terenu pobedio Rudeš 2:0, dok su BSK i Dugopolje igrali nerešeno, 1:1. Vukovar je drugi na tabeli sa 36 bodova, 6 manje od vodećeg Rudeša, dok je BSK 9., sa 22 boda.