Županijski većnici HNS-a Nenad Bučko i Duško Simić te predsednik vukovarskog ogranka stranke Igor Tot i dalje upozoravaju na problem sigurnosti dece u saobraćaju, koja pohađaju osnovnu školu Antun Bauer u Vukovaru. Opasnost predstavljaju teretna vozila, ali i automobili, koji se kreću tim delom grada. Do danas je problem delomično rešen postavljanjem ležećih policajaca, ali u HNS-u smatraju da će u potpunosti biti rešen kada se izvrši obećano, a to je građenje kružnog toka. U HNS-a su spremni da podrže zajedničku inicijativu i drugih političkih opcija u Vukovaru, kako bi reagovali prema merodavnim institucijama. „Ne možemo tapkati u mestu i čekati iz godine u godinu, od izbora do izbora, da se nešto što je važno konačno i reši, jer bi nam sigurnost dece trebala biti na prvom mestu“, istakao je predsednik vukovarskog HNS-a, Igor Tot. U saopštenju za javnost podsećaju kako se sa istim problemom i gužvom u saobraćaju svakodnevno suočavaju i stanovnici naselja Lužac.
U Hrvatskoj je u poslednja 24 časa zabeleženo rekordnih 2890 novih slučajeva zaraze koronavirusom, a umrle su 34 osobe, saopštio je danas Nacionalni štab civilne zaštite. Broj aktivnih slučajeva je 15 567, među njima je 1307 pacijenata na bolničkom lečenju, a od toga je na respiratoru 135 pacijenata. Od pojave zaraze u Hrvatskoj, zabeleženo je 62 305 osoba zaraženih koronavirusom, a 717 umrlo. Ukupno se oporavila 46 021 osoba, od toga 2645 u poslednja 24 časa. U samoizolaciji je trenutno 33 467 osoba. Do danas je ukupno testirano 541 605 osoba, od toga 9317 u poslednja 24 časa.
U Vukovarsko-sremskoj županiji je u poslednja 24 časa registrovano 65 novih pozitivnih osoba na COVID-19, od kojih je najveći broj, 27 u Vinkovcima , dok je u Vukovaru obolelo sedam osoba, a jedna osoba je preminula. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 2379, od kojih je 1883 izlečeno, a ukupno su preminule 34 osobe. Trenutno je u županiji 50 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 306 osoba, te je ukupno testiranih do sada na području županije 18 666. U samoizolaciji je 955 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivno 54 radnika iz sistema zdravstva, a u samoizolaciji ih je 59. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 16 nastavnika i 24 učenika, dok se u samoizolaciji nalazi 55 nastavnika i 389 učenika.
Vlada je sa jučerašnje sednice Saboru uputila četiri zakonska predloga iz petog kruga porezne reforme, kojima uz ostalo predlaže snižavanje stopa poreza na dohodak s 24 na 20 odsto te s 36 na 30 odsto, kao i snižavanje stope poreza na dobit s 12 na 10 procenata za preduzetnike koji godišnje ostvaruju prihode do 7,5 miliona kuna. U prvo saborsko čitanje upućeni su predlozi izmena zakona o porezu na dohodak, porezu na dobit, porezu na dodanu vrednost, odnosno PDV te o fiskalizaciji u prometu gotovinom. Premijer Andrej Plenković ističe kako je to nastavak politike rasterećenja i građana i preduzetnika. “S ovim novim talasom, bićemo na više od 10 milijardi kuna rasterećenja hrvatskih građana i privrede”, rekao je Plenković u uvodu sednice. Po podacima koje je izneo potpredsednik Vlade i ministar finansija Zdravko Marić, ukupan efekat dosadašnja četiri kruga porezne reforme veći je od 8,2 milijarde kuna. Novim se krugom ukupno porezno rasterećenje penje na 10 milijardi kuna, raste i prema 11 milijardi, a kada se dodaju i neoporezivi primici, kao što su nagrade zaposlenika, topli obrok, prevoz, verovatno i nešto više, rekao je.
Evropska komisija predviđa da će hrvatska privreda ove godine pasti za 9,6 odsto, iduće godine rasti za 5,7 odsto, a pretkrizni nivo trebalo bi dostići tek 2022. godine, piše Glas Slavonije. Prema jesenjim ekonomskim prognozama koje je Komisija objavila juče, očekuje se pad hrvatske privrede, a delomični oporavak očekuje se 2021. zahvaljujući privatnoj potrošnji i investicijama, ali se ne očekuje da će dostići pretkrizni nivo pre 2022. godine”, navodi Komisija u svojim prognozama. Moguće uvođenje strožih mera radi suzbijanja COVID-19 predstavlja kratkoročno negativan rizik za prognoze. S druge strane, kao pozitivan rizik, što znači brži oporavak nego što se sada predviđa, mogu biti ulaganja iz Mehanizma za oporavak i otpornost, navodi se u izveštaju Evropske komisije, koja navodi da je tržište rada brzo reagovalo na poremećaj ranije ove godine te da nezaposlenost raste od aprila, kao i da je sezonski rast zapošljavanja zbog turističke sezone bio manje izražen nego prethodnih godina. Očekuje se daljnje pogoršanje uslova na tržištu rada u drugom delu 2020. godine jer će Vladine mere podrške platama isteći. Komisija prognozira i spor oporavak, jer do kraja 2022. ni zapošljavanje ni nezaposlenost verovatno neće dostići nivo iz 2019. godine. Pri tome bi, kako se navodi, nominalni rast plata trebao biti ograničen 2021. i 2022., što bi trebalo pomoći u ublažavanju negativnog uticaja pada BDP-a u 2020. godini.
SDP-ov saborski zastupnik Boris Lalovac izrazio je čuđenje lošim projekcijama Evropske komisije vezano uz pad hrvatske privrede budući da su do kraja godine još dva meseca, a Hrvatska ne planira uvesti zatvaranje. “Čudi me kako Evropska komisija daje gore projekcije, a podlogu je dobila iz Vlade. Više sam na strani Vlade jer imamo raspravu o rebalansu državnog budžeta i vidi se da su veći porezi, veće uplate i malo me čudi tako visok pad BDP-a od 9,6 odsto budući da je još dva meseca do kraja godine i neće biti lockdowna da bi bio toliki pad”, rekao je Lalovac novinarima u Hrvatskom saboru.