Predstavnici Vlade i sindikata počeli su danas treći krug pregovora o povećanju osnovica plata i dodatku Kolektivnog ugovora, uoči kojih sindikati poručuju da neće odustati od svojih zahteva koje smatraju realnim s obzirom na inflaciju u Hrvatskoj. ”Ako će Vlada dati konkretan predlog, mi ćemo ga dati našim telima. Već danas bi mogli završiti s pregovorima ako, u skladu našim očekivanjima, Vlada prihvati naše zahteve koji su realni s obzirom na talas poskupljenja u Hrvatskoj”, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata zdravstva i socijalnog rada Stjepan Topolnjak pre početak sastanka. Vlada i sindikati vode pregovore o povećanju osnovica plata zaposlenih u državnim i javnim službama. Ukoliko dođe do dogovora, izmene će se primenjivati od 1. oktobra, a predstavnici sindikata očekuju dodatno povećanje od 1. januara, koje bi trebalo biti dogovoreno na aktuelnim pregovorima. U ovom trenutku, dve strane su ”još poprilično daleko od dogovora”, dodao je Topolnjak. ”Očekujemo da Vlada prihvati jedan deo između onoga što smo mi tražili i onoga što je ona ponudila, pa da se nađemo na nekoj sredini. Nadamo se da će to biti bliže našim zahtevima”, poručio je predsednik Samostalnog sindikata zdravstva i socijalnog rada. Predsednik Sindikata policije Dubravko Jagić, prošle nedelje je, nakon drugog kruga pregovara rekao da sindikati ne mogu da pristanu na povećanje manje od osam odsto.
Sindikat nauke i visokog obrazovanja upozorio je danas na konferenciji za medije da će donošenje novog zakona rešiti niz dosadašnjih problema u sistemu hrvatske nauke i visokog obrazovanja, ali i da će neke važne ostaviti otvorenima i stvoriti time nove probleme. Za članstvo Sindikata posebno su važna pitanja zaštite i napredovanja zaposlenih i pitanja programskih ugovora, rekao je predsednik Sindikata Tvrtko Smital i napomenuo da su predložena zakonska rešenja ostavila probleme otvorenima. Kako su rekli vodeći ljudi Sindikata, prema predlogu Zakona o visokom obrazovanju i nauci koji se nalazi na drugom čitanju u Hrvatskom saboru, za zaštitu zaposlenih nameće se okvir upravnog postupka, a ne Zakona o radu kao do sada, što je za zaposlene nepovoljno. Prema Smitalu, drugi problem je garantovano napredovanje zaposlenih, kod kojeg nije jasno definisan finansijski model koji bi pratio napredovanje, niti postoji garancija da će postojati sredstva. Treće je pitanje programskih ugovora koji su ostali jedini način finansiranja visokih učilišta, rekao je sekretar Sindikata Vilim Ribić, a pomoćnik glavnog sekretara Matija Kroflin rekao je da je trebalo finansiranje postaviti transparentno i na dugoročno održivim rešenjima. Precizirao je da je ostalo nejasno ko će plaćati neke troškove: država, ustanova ili studenti čija je školarina značajan izvor finansiranja visokog obrazovanja.
Hrvatski zavod za penziono osiguranje (HZMO) krajem septembra je u evidenciji imao 1.636.971 osiguranih, što je za 2,3 odsto više u odnosu na isti lanjski mesec te za 5,7 odsto više u odnosu na kraj septembra pandemijske 2020. godine. Kako pokazuju prvi podaci objavljeni na internetskoj stranici Zavoda, broj osiguranih krajem ovogodišnjeg septembra bio je za 36.561 osobu ili 2,3 odsto veći u odnosu na 30. septembra 2021. godine. U odnosu na deveti mesec pandemijske 2020. godine, krajem septembra ove godine broj osiguranih je bio veći za 87.894 ili 5,7 odsto, dok je u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu rast iznosio 3,23 odsto, odnosno bilo je 51.295 osiguranih više. Broj osiguranih indikator je nivoa zaposlenosti, a prema HZMO-ovim podacima, najveći broj osigurani prema delatnostima krajem septembra evidentiran je u prerađivačkoj industriji, 250.638, a zatim slede trgovina na veliko i na malo s 246.050 osiguranih, građevinarstvo s 130.004 te obrazovanje s 122.820 osiguranih. Iz HZMO-a izdvajaju da je u odnosu na septembar prošle godine najveći porast broja osiguranih evidentiran u delatnosti smeštaja te pripreme i posluživanja hrane (10.025), delatnosti informacija i komunikacija (4.668), prerađivačkoj industriji (4.566) te stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima (4.467).
Ukupne obaveze zdravstvenih ustanova na kraju juna iznosile su 13,7 milijardi kuna, a dospele 4,2 milijarde, zdravstveni sistem je u prvih šest meseci stvarao 100 miliona kuna novog duga mesečno, upozorio je danas direktor Udruženja poslodavaca u zdravstvu Dražen Jurković. Novonastali dug u prvih pola godine iznosio je 600 miliona kuna, rekao je Jurković na početku Kongresa Udruženja poslodavaca u zdravstvu (UPUZ) u Vodicama. Krajem avgusta dug bolnica prema veledrogerijama iznosio je 3,8 milijardi kuna, a dospeli dug 2,8 milijardi, pri čemu je dug stariji od 180 dana bio 851 milion kuna.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je povodom toga što Srbija neće moći da uvozi rusku naftu od 1. januara da je “bolje biti i vojno i politički neutralna zemlja, nego član kluba u kojem će hrvatski kompleksi i osveta biti zakon i pravilo. Vulin je u saopštenju naveo da je jedina doslednost politike Evropske unije “osveta slobodnim narodima”, dok je Hrvatsku nazvao “iskompleksiranom ustaškom državom”, prenosi N1. Objašnjenje da Bugari imaju rusku rafineriju u Burgasu nije se odnosilo na činjenicu da i Srbi u Pančevu imaju rusku rafineriju. Nije ustašama i njihovim saveznicima važno da li nešto ima smisla, već hoće li to da naškodi Srbiji. Ustaškim zahtevom koji je usvojila Evropska unija, Srbija je prisiljena kupovati skuplju iračku naftu i tako gubiti stotine miliona evra koje je mogla korisnije upotrebiti”, napisao je ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije.