Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Na Badnji dan ujutro, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami. Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak. Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice. Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti. Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, da bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače. Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.
Srpsko narodno veće obeležiće danas pravoslavni Božić u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji “Katarina Kantakuzina Branković”, a božićni blagoslov će udeliti patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Porfirije. Na prijemu će učestvovati i premijer Andrej Plenković, potpredsednik Vlade za društvene delatnosti i ljudska prava Boris Milošević, ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek te predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković, a dodeliće se i tradicionalne godišnje nagrade SNV-a.
Na komemoraciji za 205 žrtava ustaškog terora iz januara 1942., od čega je čak 75 dece, održanoj juče u Gornjoj Trebinji u blizini Karlovca, saborski zastupnik Veljko Kajtazi poručio je da “nedužne žrtve, Srbi i Romi i danas pokazuju koliko je opasna etnička netrpeljivost”. “Ovakva mesta osuđuju nedela, upozoravaju mlade generacije na opasnosti koje donosi etnička netrpeljivost, otvoreni govor mržnje i dezinformacije”, rekao je Kajtazi i upozorio na “problem relativizacije pravog karaktera ustaškog režima”, te je rekao da je “znanje i svest o istorijskim strahotama temelj tolerantnog društva bez predrasuda, isključivosti i diskriminacije”. Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin rekao je da je “istorijska istina da je NDH bila zločinačka tvorevina”, a danas se, kako je ocenio, uprkos tome “koketira s nacifašizmom i ustaštvom, nekom Hrvatskom zagledanom u svoju najmračniju prošlost, prekrajanu istoriju punu laži”. “Demonizuje se antifašistički pokret, a bez veličanstvene Narodnooslobodilačke borbe jednostavno ne bi bilo današnje Hrvatske, članice Atlantskog pokreta i Evropske unije”, zaključio je Habulin. Ispred spomen-kosturnice, u kojoj su od 2013. godine posmrtni ostatci 205 žrtava, većinom Srba i Roma te jednog ruskog pravoslavnog sveštenika, zamenik karlovačke županice Dean Mihajlović rekao je da ustaški režim nije učinio zlo samo nacionalnim manjinama, nego da je veliku ljagu ostavio i svojim sunarodnicima, nedužnom hrvatskom narodu, a „ignorisanjem antifašizma opet se ne čini dobro Hrvatskoj jer deca danas ne znaju da su partizani, antifašisti, činili dobra dela, stvarajući Republiku Hrvatsku koja je bila na strani zemalja pobednica”, istakao je Mihajlović.
Ministar zdravstva Vili Beroš juče je poručio da je zdravstveni sistem maksimalno spreman zbog rekordnog broja novozaraženih te upozorio da je booster dozom do sada vakcinisano samo 16,2 odsto odraslog stanovništva. “Sve je veći broj novozaraženih zbog omikrona i prazničnih okupljanja, zbog čega se spremnost zdravstvenog sistema podiže na najveći nivo”, istakao je Beroš na sednici Vlade. Sistem je, poručio je Beroš, spreman za prihvat povećanog broja zaraženih te većina bolnica u kratkom roku može povećati covid-kapacitete, ali to znači i da će se redukovati druga zdravstvena zaštita.
S obzirom na ubrzano širenje omikron varijante koronavirusa, Hrvatski zavod za javno zdravstvo je izmenio postupanje obolelih i njihovih kontakata, pri čemu se svi bliski kontakti upućuju u karantin, odnosno samoizolaciju u trajanju od 10 dana od zadnjeg kontakta. Samoizolacija se može skratiti na sedam dana po dobijanju negativnog rezultata testiranja. Bliske kontakte koji su deo kolektiva u kojem je važno proceniti proširenost infekcije preporučljivo je testirati PCR ili brzim antigenskim testom unutar pet dana od izlaganja. Negativan rezultat testa nema uticaja na trajanje samoizolacije dok pozitivan rezultat zahteva obradu bliskih kontakata testirane osobe. Pozitivan brzi antigenski test treba potvrditi PCR testom, pre svega zbog administrativnih razloga, odnosno izdavanja digitalne potvrde o prebolenju.
Najbolji teniser sveta Novak Đoković nakon sedam sati provedenih na aerodromu u Melburnu, nije dobio vizu za ulazak u Australiju i moraće je napustiti, prenose australijski mediji. Lokalne vlasti države Viktorije, čiji je Melburn glavni grad, nisu mu odobrile ulazak u zemlju jer nije vakcinisan, a zatim nije podneo odgovarajući zahtev za vizu. Đokovićev tim je navodno aplicirao za pogrešnu vizu, koja ne podržava medicinski izuzetak za vakcinisanje. Savezna carinska služba kontaktirala je vladu države Viktorije, kada je Đokovićev tim primetio grešku, navode australijski mediji, ali ovaj zahtev je odbijen. Đoković se trenutno nalazi u jednom hotelu u Melburnu, koji služi kao karantin, dok se ne donese konačna odluka o njegovom statusu. Prema izvorima agencije Reuters, tri tenisera kojima je odobren medicinski izuzetak od vakcine ušla su u Australiju s istom vizom koju je imao i Novak Đoković.