Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Na Badnji dan ujutro, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami. Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak. Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice. Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti. Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, da bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače. Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.
Srpsko narodno veće danas je, na božićnom prijemu u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji “Katarina Kantakuzina Branković” dodelilo i tradicionalne godišnje nagrade SNV-a. Nagradu Diana Budisavljević za humanost i pravednost dodelilo je petrinjskom parohu Saši Umićeviću, te Fondaciji Solidarna; nagradu Svetozar Pribičević za unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa dobio je Veran Matić, specijalni delegat Predsednika Republike Srbije za pitanja nestalih u ratnim dešavanjma devedesetih. Nagradu doktor Gojko Nikoliš za antifašizam dobili su Vlado Orešković i Joso Obućina, nosioci inicijative u Perušiću “Spomenik ostaje u parku”, a nagrada Nikola Tesla za unapređenje srpskih institucija dodeljena je Božidaru Simiću, predsedniku Veća srpske nacionalne manjine Splitsko-dalmatinske županije.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je od 517 testiranih, 213 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem, a i dalje je najviše iz Vinkovaca, njih 56, Županje 24 te 14 osoba iz Vukovara, a jedna osoba je preminula. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 21 434 , od kojih je 20 388 ozdravilo, a 387 je umrlo. Trenutno je u županiji 41 osoba hospitalizovana zbog COVID-19 bolesti. U samoizolaciji se nalazi 605 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 26 je pozitivnih osoba iz sistema zdravstva, a 9 ih je u samoizolaciji.
Drugi dan za redom, u Hrvatskoj je zabeležen rekordan broj novih slučajeva zaraze koronavirusom od početka pandemije. Naime, danas je 9058 novozaraženih, a umrle su 33 osobe, saopštio Nacionalni štab Civilne zaštite. U poslednja 24 časa testirano je 19 975 osoba, a gotovo polovina testiranih bili su pozitivni na koronavirus. U bolnicama je trenutno 1824 pacijenata, a na respiratoru su 244 osobe. Od posledica zaraze ili s covidom, u poslednja 24 časa umrle su 33 osobe, čime je broj umrlih od početka pandemije narastao na 12 764 osobe.
Navršilo se 29 godina od zločina nad Srbima u Kravici kod Bratunca. U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla danas je služen parastos za 49 Srba ubijenih na Božić 1993. godine i za svih 162 meštana iz ovog i susednih sela, koje su ubile muslimanske snage. Muslimanske jedinice ubile su 49, ranili 80 meštana, a zapalili više od 600 kuća. Za zločine u Kravici nikada niko nije odgovarao, a ni sud u Sarajevu ni u Hagu nisu tražili odgovorne.
Uprava za puteve Vukovarsko-sremske županije, koja obavlja delatnost upravljanja, građenja, rekonstruisanja i održavanja županijskih i lokalnih puteva na području županije, u ovoj će godini prema finansijskom planu potrošiti gotovo 35 miliona kuna, a isti je iznos predviđen i za naredne dve godine. Uprava trenutno brine o 624 kilometra puteva, a do kraja prošle godine asfaltirana su 352 kilometra županijskih i 117 kilometara lokalnih puteva, čime mogu biti tek delom zadovoljni, budući da je asfaltirano 75,3 odsto ukupne dužine puteva, piše Glas Slavonije. „U redovno održavanje županijskih i lokalnih puteva u 2021. ukupno smo uložili 15,4 miliona kuna, a osim toga realizovali smo i značajno ulaganje u projekte građenja i rekonstrukcije puteva, kao i u vanredno održavanje infrastrukture”, navode iz županijske uprave za puteve dodajući da su od ostvarenih prihoda 90 odsto novca usmerili na ulaganja u županijske i lokalne puteve. „Između ostalog, izdvojili smo deo sredstava za projekte u opštinama i gradovima, a to se uglavnom odnosilo na građenje autobusnih stanica, za šta smo potrošili više od milion kuna”, rekao je za Glas Slavonije direktor Uprave Željko Galić, dodajući da je plan za ovu godinu isti – finansiraće nerazvrstane puteve koji su preneseni u nadležnost Vinkovaca i Vukovara, a za šta je planirano 3,4 miliona kuna. U finansijskom planu osigurana su i sredstva za vanredno održavanje županijskih i lokalnih puteva i pripadajućih objekata, a Uprava je donela i Plan građenja i održavanja županijskih i lokalnih puteva te će nastaviti ulaganje u bolje uslove i sigurnost saobraćaja na putevima naše županije.