U crkvi Svetog Marka u Beogradu juče je služen parastos Srbima ubijenima u akciji „Oluja”, a nakon toga su položeni venci i cveće na spomenik u Tašmajdanskom parku. Parastos su organizovala udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji, koja ističu da im Hrvatska sistemski uskraćuje ljudska prava i onemogućava povratak i obnovu uništene imovine. Proterani Krajišnici s bolom se sećaju dana u kome su ostali bez svega što su generacijama stvarali i kad su krenuli u neizvesnost. “Oluja” je najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i završetak etničkog čišćenja srpskog naroda s prostora današnje Hrvatske, ističu iz Saveza Srba iz regiona. “U Hrvatskoj se slave ratni zločinci i negira se ratni zločin protiv našeg naroda. Tražim da Srbija pokrene suštinski dijalog oko rešavanja naših brojnih imovinskih i stečenih i drugih prava – rekao je predsednik ovog saveza Miodrag Linta. Izbeglička udruženja ukazuju na to da proterani Srbi ni danas ne mogu da ostvare svoja prava. “Sva naša osnovna ljudska prava se i dalje krše u Hrvatskoj, nema povratka, nema obnove, a to više nije u našoj moći, to je već u moći Hrvatske, Srbije, a i međunarodne zajednice koja je dopustila da se tako nešto nama i dogodi”, istakao je Milan Žunić, predsednik Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji. Porodice nestalih lica kažu da je “Oluja” nekažnjeni zločin, da je proces traženja sve usporeniji i da se ovo pitanje politizuje. “Јoš uvek se oko 700 lica vodi kao nestalo, samo iz “Oluje”. U Hrvatskoj na institutima za sudsku medicinu nalaze se posmrtni ostaci još 896 tela za koja se godinama ne vrši identifikacija”, rekla je Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”. Svaka žrtva koja je zaboravljena – ubijena je dva puta, zato je važno mladim generacijama prenositi istinu o onome što se dogodilo da se takva stradanja više ne ponove, poručuju Krajišnici. Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir ocenio je da je Zagreb odgovoran za opstrukciju procesa identifikacije nestalih, prikrivanje zločina i zaštitu njihovih počinilaca. „Srbi se i dalje iseljavaju iz Hrvatske. Etničko čišćenje iz Oluje traje i danas, ali međunarodnu zajednicu to ne interesuje, jer je Hrvatska članica Evropske unije“, naveo je Budimir. Prema njegovim rečima, ne može se govoriti o dobrosusedskim odnosima dok se ne reši problem prognanih Srba.
Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji “Oluja” 1995. godine, održana je u zemunskom naselju Busije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je okupljenima da pokazujemo koliko volimo svoj narod i da nećemo da zaboravimo sve ono kroz šta su naši Krajišnici morali da prođu. Srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik istakao je da je to bilo stradanje biblijskih razmera, a da su prostori gde su živeli Srbi pusti. Bog ne broji čijih je žrtava više, pred njim su sve žrtve iste, rekao je patrijarh Porfirije na manifestaciji. Vučić je istakao da ga je sramota one Srbije koja se stidela svojih krajiških izbeglica, koja je zatvarala svoje puteve i drumove da ih drugi Srbi ne bi videli, kao da ima potrebe da se stidimo suza naših. “Nikada to više ne sme da se ponovi”, poručio je Vučić i istakao da je ponosan na činjenicu što je u Srbiji stasala drugačija politika i drugačija generacija mladih ljudi koji hoće ponosno i uzdignuto da drže svoju srpsku glavu. “Neću da se izvinjavam onima koji su ubijali desetine i stotine hiljada Srba, hoću da razgovaramo sa njima u miru, hoću da čuvam mir, ali neću da gazimo po ubijenim Srbima, neću da gazim po Krajišnicima. Nikada se kao danas nije prekrajala istorija”, poručio je Vučić. On je rekao da ne treba računati da ćemo dobiti izvinjenje ili da će neko da se pokaje zbog zločina nad Srbima. “Za njih postoji jedna istina – Srbi štrče, Srbi su neposlušni, Srbi su nepokolebljivi i nepokorni, takvi nisu potrebni”, rekao je Vučić. “Neka je večna slava žrtvama Oluje. Srbija je majka, a ne maćeha. Srbija pamti, živela Srbija”, poručio je na kraju svog obraćanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Hrvatska danas slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 26. godišnjicu operacije “Oluja” u kojoj su 1995. osvojena područja u severnoj Dalmaciji, Lici, Baniji i Kordunu, te omogućene oslobodilačke akcije u susednoj Bosni i Hercegovini. Centralna svečanost održaće se u Kninu, a program je koncipiran u saradnji s Hrvatskim zavodom za javno zdravstvo s obzirom na specifične okolnosti uzrokovane pandemijom koronavirusa zbog čega je broj uzvanika ograničen i određena je fizička distanca. Deo svečanosti odvijaće se na stadionu FK Dinara uz najviše hiljadu uzvanika i građana. U Kninu se očekuje dolazak celog državnog vrha, ali bez prisustva političkih predstavnika srpske manjine koji su najavili da ove godine neće doći na proslavu “Oluje”. Vence su položili predsednik Hrvatske Zoran Milanović u društvu načelnika Glavng štaba Vojnih snaga Hrvatske Roberta Hranja i s delegacijom jedinica lokalne samouprave koje je predvodio župan šibenski Marko Jelić, Gordan Jandroković i Željko Reiner u ime Hrvatskog sabora, premijer Andrej Plenković u društvu više ministara te braniteljska udruženja.
26 godina od akcije “Oluja”, hrvatsko pravosuđe pokrenulo je četiri krivična postupka za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno devet pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih snaga, objavljeno je na sajtu zagrebačkog Centra za suočavanje s prošlošću “Dokumenta”. U tekstu, povodom godišnjice “Oluje”, pozivaju se nadležne institucije u Hrvatskoj da pojačaju napore na procesuiranju svih počinilaca ratnih zločina i na jačanju saradnje sa pravosudnim telima u regionu. “Dokumenta” navodi da su dosadašnja suđenja imala za rezultat dve osuđujuće punomoćne presude, za zločine u Prokljanu i Mandićima, te za zločin u Kijanima kod Gračaca. Za zločine u Prokljanu i Mandićima, te u Gruborima, donesene su oslobađajuće presude, a krivični postupak za zločin u Ramljanima je obustavljen u fazi istrage. Pored toga, u hrvatskim državnim tužilaštvima evidentirano je 6390 krivičnih prijava za zločine počinjene za vreme i nakon operacije “Oluja”, od čega se 439 odnosi na pripadnike hrvatskih vojnih snaga. Po toj statistici, osuđeno je 2380 osoba, ali javnost nikada nije bila upoznata s njihovim imenima i delima za koja su osuđeni. Zločini u Golubiću kraj Knina, Mokrom Polju i u Radljevcu nisu procesuirani, navodi “Dokumenta”. Kako se konstatuje, u javnosti su poznati zločini počinjeni krajem avgusta i u septembru ’95. u Gruborima, Gošiću i Varivodama, ali treba napomenuti da su i u drugim mestima tokom i neposredno nakon vojno-policijske akcije počinjeni zločini nad srpskim civilima, “ali i nad delom etničkih Hrvata, koji su živeli u zajednici sa Srbima i ostali u svojim kućama”. “Zločinci koji se kriju iza nacionalne pripadnosti imaju svoja imena i prezimena, baš kao i njihove žrtve, koje zaslužuju pravdu i pijetet. Zato i ovog puta pozivamo sve nadležne institucije na pojačane napore na provođenju istražnih radnji, procesuiranju svih počinioca ratnih zločina, kao i snaženju regionalne saradnje pravosudnih tela u postupcima za ratne zločine”, ističu iz “Dokumente”.