Opština Borovo održala je sednicu veća na kojoj su usvojeni izveštaji o izvršenju programa rada i finansijskog plana komunalnog preduzeća “Eko-Dunav” za prošlu godinu. Spomenuto preduzeće brine o otpadu za oko 1280 domaćinstava i 36 privrednih subjekata. Direktorka Ljiljana Jakovljević je upozorila da najveći deo otpada, više od 85 odsto, završi u zelenoj kanti za mešani komunalni otpad, iako bi 50 odsto trebalo da bude razvrstano. Ocenila je da je ta činjenica poražavajuća jer se prema pravilima Evropske unije iz 2022., više 50 odsto otpada treba razvrstavati. Podsetila je da je prošle godine izvršena primopredaja novoizgrađenog objekta pored reciklažnog dvorišta, koji se sastoji od trenč silosa za prihvat građevinskog otpada, zgrade za radnike i nadstrešnice za vozila. “Eko-Dunavu” je odobren projekat prekogranične saradnje INTERREG Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora, za nabavku drobilice za građevinski otpad. Projekat, koji će “Eko- Dunav” realizovati s partnerima iz Broda, vredan je nešto više od 840 hiljada evra istakla je Jakovljević. Većnik SDSS-a Dušan Latas predložio je asfaltiranje dela groblja, popločanog ciglama, za šta su iz Eko-Dunava dali saglasnost. Komunalno preduzeće “Eko-Dunav” završilo je 2023. godinu s 13 zaposlenih.
Nakon što je vršilac funkcije župana vukovarsko-sremskog Franjo Orešković proglasio stanje prirodne nepogode za Opštinu Bošnjaci i Županju, u Bošnjacima traje obnova stambenih i privrednih objekata te poljoprivrednih kultura. Tokom radova jedna osoba teže je povređena prilikom pada s krova. Iz spomenute opštine poručili su da su svesni razmera štete, ali i pozvali stanovnike da se ne penju na krovove dok je mokro zbog opasnosti od padova te poručili da će sanacija biti gotova u narednih deset dana, odnosno kada to vreme dozvoli. U selo je pristiglo i devet krovopokrivača iz Domaljevca iz BiH, koji su pomagali u pokrivanju nekoliko stradalih kuća. U one kuće u koje se uvukla vlaga nakon nevremena, u funkciju je stavljeno 20 isušivača.
Nakon nekoliko kibernetičkih napada na državne institucije i firme u Hrvatskoj, predsednik države Zoran Milanović ocenio je da je potrebno održati sednicu Veća za nacionalnu bezbednost. Učestali kibernetički napadi su još jedan dodatni razlog za sastanak Veća za nacionalnu bezbednost, saopšteno je iz Kancelarije predsednika. Prema neslužbenim informacijama, iz Vlade smatraju da za tim nema potrebe jer sve nadležne službe postupaju s tim u vezi. Iz Kancelarije predsednika naveli su da SOA, u saradnji s drugim institucijama preduzima sve potrebne mere, te da je sprečena ozbiljnija šteta za hrvatske građane, institucije i firme, o čemu je Predsednik Republike pravovremeno i redovito obavešten. Podsetili su i da je SOA, prema Zakonu o kibernetičkoj bezbenosti, postala centralno državno telo te da je u toku transformacija Centra za kibernetičku bezbednost u Nacionalni centar za kibernetičku bezbednost čime će se, kako ističu, dodatno ojačati spremnost i sposobnost Hrvatske da odgovori na tu vrstu štete. Prošle nedelje, na meti kibernetičkih napada bili su Ministarstvo finansija, Porezna uprava, HNB, Zagrebačka berza te KBC Zagreb, te firme Badel i Labud, za šta su odgovornost preuzeli ruski hakeri.
Hrvatski sabor danas će da raspravlja o Izveštaju o radu pravobranitelja za osobe s invaliditetom, a čijoj se kancelariji 2022. godine obratilo 2474 osoba, a najviše se žalbi odnosilo se na socijalnu pomoć, zapošljavanje te pristupačnost i mobilnost. U Izveštaju u 2022. se upozorava da su uprkos povećanju nadoknada ostvarenih na osnovi invaliditeta, prigovori pokazali da su ta povećanja neutralizovala svakodnevna poskupljenja svih proizvoda i usluga te da je pogoršanje opšte ekonomske situacije dodatno dovelo do daljnjeg porasta siromaštva posebno osoba s invaliditetom i njihovih porodica. Zbog navedenog, iz Kancelarije pravobranitelja nadležnim institucijama više puta su upućene preporuke da je nadoknade ove vrste potrebno stalno usklađivati s porastom troškova nastalih usled inflacije. Velike probleme osobama s invaliditetom predstavlja i nekonkurentnost plata pružalaca usluga podrške kao što su lični asistenti, pratioci slepih osoba, prevodioci znakovnog jezika i asistenti u nastavi. Uz satnicu koja je najniža na tržištu, osobe s invaliditetom ugrožava i nedostatak radne snage, kao što su pružaoci usluga pomoći u kući, negovatelji, medicinske sestre, lekari i stručni saradnici.
Saborski zastupnik Hrvatskih suverenista Marijan Pavliček pozvao je ministra da ne odobri pokretanje Rodnih studija na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, zaključivši da je reč o teroru manjine nad većinom. Ministar nauke, obrazovanja i mladih Radovan Fuchs odbacio je tumačenja da je uvođenje novog studijskog programa zapravo uvođenje rodne ideologije, poručivši da treba sačekati završetak čitavog postupka kako je on zakonom i propisima predviđen. Fuchs je dodao da spomenuti studijski program, bez obzira na to kako bio ili ne bio koncipiran, sigurno izaziva određene rasprave u javnosti te da se radi o postupku, za koji ministar nema ingerenciju da ga u startu zabrani ili odbije. Poručio je da on kao ministar mora da ga odobri ukoliko sve bude napravljeno i u skladu sa svim procedurama koje su propisane.
I ovog leta u Markušici održan je turnir u malom fudbalu, a pobednik u kategoriji pionira je ekipa Autolimarija Ivković, dok je drugo mesto zauzela ekipa Optimum, a treće Vukovi sa Vuke. Titula najboljeg strelca pripala je zasluženo Mihailu Leskovcu. Dok su pobednici u kategoriji senior ekipa Markušica, drugo mesto MD Metalbau, a treće mesto zauzela je ekipa Pro tim. Priznanje za najboljeg golmana dodeljeno je Nikoli Vračeviću, za strelca Dejanu Veselinoviću, te za najboljeg igrača Ognjenu Mariću. U kategoriji ženskih ekipa pobedila je ekipa Osijek, drugo mesto Good game, te treće mesto zauzela je ekipa Red star. Takođe, dodeljena su priznanja za najboljeg golmana Elizabeti Prelesnik, za strelca Milici Ilić, te za najboljeg igrača Mirni Filipović. Zajedničko veće opština je saorganizator turnira, a predsednik Dejan Drakulić čestitao je učesnicima na dobroj igri i uručio im priznanja.