Državna izborna komisija pozvala je birače pripadnike nacionalnih manjina, koji žele da biraju i budu birani na manjinskim izborima, 7. maja da najkasnije do 26. aprila provere da li su upisani u Registar birača i da li su njihovi podaci tačni. DIP je naglasio da na manjinskim tj. izborima za veća i predstavnike nacionalnih manjina u opštinama, gradovima i županijama, mogu da glasaju jedino birači koji su u registru iz popisa birača za određeno biračko mesto upisani kao pripadnici nacionalne manjine za koju se izbori provode. Kao podatak o pripadnosti nacionalnoj manjini merodavan je jedino podatak koji je upisan u Registru birača, naglašeno je iz DIP-a.
U prvom kvartalu ove godine zabeležen je znatan rast plata u odnosu na prošlu godinu, a najviše su rasle najniže plate, pokazalo je istraživanje servisa MojaPlata, portala MojPosao. U prvom delu godine prosečna mesečna neto plata s uključenim dodacima na platu u Hrvatskoj je iznosila 1096 evra, što je 6 odsto više nego u prethodnom kvartalu i 13 odsto više nego u istom periodu 2022. Medijalna plata bila je nešto niža i iznosila je 1000 evra. U odnosu prema prošlom kvartalu, medijalna plata narasla je za 6 odsto, a u odnosu prema prvom kvartalu prošle godine za 12 procenata. Osim menadžerskih zanimanja, gde su plate prosečno 105 odsto više od prosečnih, najplaćenija zanimanja su ona iz područja tehnologije i razvoja, informacionih tehnologija i telekomunikacija. Najniže prosečne plate u Hrvatskoj imaju radnici u pomoćnim zanimanjima, tekstilni radnici i zaposleni u uslužnim delatnostima.
Više od 226 hiljada građana bilo je, prema podacima Finansijske agencije, krajem februara u blokadi zbog neplaćenih dugova, a njihov je dug iznosio 2,4 milijarde evra. Kako zajedno pomoći ovršenima?, bila je tema nedavnog online panela koji je, uz moderatora, matematičara i finansijskog vlogera Tonija Miluna, okupio niz stručnjaka i predstavnika institucija i udruženja, koji se bave tom problematikom.”Struktura duga je vrlo šarolika. Najveći iznos duga je prema finansijskim institucijama, odnosno bankama, kartičnim i leasing kućama te osiguranjima. Na njih otpada oko 35 odsto ukupnog duga, odnosno oko tri milijarde evra. Najviše ovrha ima prema firmama iz područja telekomunikacija i informacija. Njima smo najčešće dužni, ali njihov dug nije tako veliki i iznosi oko 1,7 odsto”, rekla je Vinka Ilak, članica Uprave Fine. Igor Vujović, predsednik društva Potrošač, rekao je da su među češćim razlozima zašto dolazi do ovrha gubitak posla ili voljene osobe te nemogućnosti plaćanja obaveza usled niskih primanja. Ima različitih slučajeva, uključujući i kupovine, koje si ljudi ne mogu priuštiti i otplaćivati. Mislim da je najveći problem što ljudi nisu svesni svoje finansijske situacije. Važno je biti iskren prema samom sebi, priznati da imamo dug, odbaciti sramotu i pristupiti i tzv. verovnicima i pokušati se s njima dogovoriti”. Stručnjaci su ponudili i niz saveta građanima i preduzećima što učiniti ako su ovršeni i kako ne stvoriti dug. Ukoliko ste ovršeni ili znate da ćete biti ovršeni, otvorite zaštićeni račun u Fini. Najvažnije je biti informisan i važno je znati da se u Fini mogu dobiti svi potrebni dokumenti neograničeno puta i to besplatno. Takođe, građanima se savetuje da se jave udruženjima za zaštitu potrošača koje imaju organizovani besplatnu pravnu pomoć.
Bogatija uskršnja korpa ove godine iznosi 327,80 evra (2469,81 kn), srednja korpa je 203 evro, a skromna čak više od 100 evra, izračunali su Nezavisni hrvatski sindikati. U saopštenju za javnost NHS navodi da, uprkos tome što je standard života pod uticajem inflacije znatno snižen, građani nastoje koliko-toliko da zadrže tradicionalno obeležavanje praznika. Izdaci za hranu i dalje imaju najveći udeo u mesečnoj potrošnji domaćinstava i iznose čak 25,95 odsto, a u domaćinstvima s manjim prihodima visokih su 40 – 50 odsto.
Najveći deoničari Pevexa Pavao Vujnovac i Mario Radić pokrenuli su postupak prodaje kompanije, a među zainteresovanim firmama spominju se nemački div Obi i slovenski Merkur. Pavao Vujnovac i Mario Radić imaju oko 53 odsto deonica Pevexa, Vujnovac ima blizu 36,6 odsto, a Radić i njegova firma Filir 16,6 odsto vlasništva. Drugi najveći deoničar je bivši predsednik uprave Pevexa Jurica Lovrinčević, koji lično i preko firme Dicentra drži oko 23 odsto, piše Danica. Prema neslužbenim procenama i tadašnjim informacijama, koje su dolazile s berze, prosečna cena, koju je trojac platio za svoje deoničke pakete kretala se između 150 i 200 kuna. Ako bi zainteresovani za Pevex bili spremni da plate 500 miliona evra, odnosno blizu 300 hiljada kuna po deonici, to znači da bi Vujnovac, Lovrinčević i Radić za Pevexove deonice u samo sedam godina dobili oko 15 puta više nego što su uložili. Poslovni hr objavio je da je inicijalni poziv za kupovinu iz Pevexa ovih dana upućen na adrese desetak investitora.
Službenici Policijske stanice Vukovar proveli su kriminalističko istraživanje nad 46-godišnjim meštaninom Vukovarsko-sremske županije i 42-godišnjakom iz Šibensko-kninske županije, zbog sumnje da su u Vukovaru počinili krivično delo teške krađe u pokušaju. Naime, osumnjičeni su u novembru 2021. godine, u vozilu koje je bio otključano oštetili pvc oblogu volana vozila te spajanjem žica pokušali da vozilo stave u pogon, u čemu nisu uspjeli. Tom prilikom 57-godišnjem vlasniku vozila pričinjena je materijalna šteta u iznosu od nekoliko stotina evra. Protiv osumnjičenih će nadležnom državnom tužilaštvu biti podneta krivična prijava.