Član Predsedništva HDZ-a i kandidat za potpredsednika stranke, osječko-baranjski župan Ivan Anušić gostovao je u TV studiju Večernjeg lista gde je govorio o aktuelnim političkim temama, između ostalih i o unutarstranačkim izborima u HDZ-u. Na pitanje utiče li postojanje uticaja Ivana Penave na birače u Slavoniji na njega i njegov uticaj, Ivan Anušić ističe da ne vidi kako bi uticaj Penave kao zamenika i pobeda Tolušića oslabili njegov uticaj. „Meni je u interesu da dođemo do zajedničkog stava. Tu jedino mogu biti problem taština i ego. Svima su nam interesi isti: Slavonija i projekat Slavonija, Baranja i Srem i razvoj tog projekta. Penava se kandiduje za zamenika, a Tolušić i ja za potpredsednika. Možda prođemo sva trojica. Župan Anušić rekao je kako postoje dve stvari koje treba javno reći o Vukovaru.– Vukovar je univerzalna vrednost svih Hrvata i svih koji vole Hrvatsku. Vukovar još uvek nismo uspeli okaljati, a nažalost, mnoge smo vrednosti i svetinje Domovinskog rata uspeli sami okaljati. Vukovar još nismo i nadam se da nikad i nećemo. Danas je usmerena pažnja prema Vukovaru, posebno od ove Vlade, kao prema mestu posebnog pijeteta, postoji poseban zakon o Vukovaru, poseban fond namenjen Vukovaru… Sve što ova Vlada može, ona to i radi. Nikada se ne sme dovesti u pitanje taj Vukovar. Zato se on nikada ne sme upotrebljavati ni u jednoj političkoj priči. Vukovar i politika nemaju mesto u istoj rečenici. Bilo koja politika, bilo da je to HDZ-ova, SDP-ova….Ne smeju to činiti! Vukovar se ne može okaljati jer politika nije čist posao. Uvek morate napraviti neke kompromise. Ja sam Vukovar, HDZ je Vukovar – to ne stoji. Vukovar se mora poštovati.“ Na pitanje da li Ivan Penava zloupotrebljava Vukovar, Anušić je rekao da se ne slaže s tim. „Samo hoću reći, Vukovar se mora maknuti iz političkih utakmica. Vukovar je jedno, funkcioner je drugo. Danas si ti, sutra će biti neko treći. Niko ne sme dovesti u pitanje vukovarsku žrtvu, zaključio je župan Osječko-baranjske županije.
Upravno veće Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje donelo je juče odluku o usklađivanju penzija, po kojoj se aktuelna vrednost penzije od 1. januara 2020. povećava za 0,7 odsto. Penzije povećane prema novoj aktuelnoj vrednosti biće isplaćene u aprilu, s penzijom za mart, zajedno s razlikom za januar i februaru, saopšteno je nakon sednice Upravnog veća Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje. Odluka je donesena na osnovu službenih podataka Državnog zavoda za statistiku o stopi promene indeksa potrošačkih cena i prosečne bruto plate svih zaposlenih u Republici Hrvatskoj za period od jula do decembra 2019. u odnosu na polugodište koje mu prethodi i podatka o indeksu usklađivanja aktuelne vrednosti penzije od 1. jula 2019.
U Hrvatskoj je potvrđen deseti slučaj zaraze koronavirusom, a bolesnik se nalazi u Varaždinu, izvestio je juče Nacionalni štab civilne zaštite. Reč je o vozaču kamiona koji se u subotu vratio iz Italije, potvrdio je ministar zdravstva Vili Beroš na konferenciji za novinare. On nije bio u direktnom kontaktu s obolelima, ali pošto je bio u zaraženom području, bio je u samoizolaciji. S obzirom na to da je tokom prethodnog dana razvio blage simptome, testiran je na koronavirus, koji mu je i potvrđen.
Saborski zastupnici podržali su juče Vladin predlog da se od 1. aprila povećaju porodiljne i roditeljske podrške za drugih šest meseci detetovog života, međutim, opozicija pritom ističe da to nije dovoljno za rešiti ozbiljni demografski problemi i prozivaju vladajuće da još nema demografske strategije. Zastupnici vladajuće koalicije hvale Vladine mere i sam zakon. Aktuelna Vlada ulaže u materinstvo i ravnopravan odnos roditelja, prva je Vlada koja je nakon 10 godina povećala nadokande za rodiljne i roditeljske podrške, naglašava Željka Josić (HDZ). Roditeljske nadoknade će se povisti sa 3991 kunu na 5654 kuna, dodaje Ivan Kirin (HDZ), obnovljeno je ili izgrađeno 500 vrtića, kaže Branka Juričev Martinčev.
Reforma strukovnog obrazovanja je prilika da se privreda maksimalno uključi u obrazovni proces, istakao je juče donedavni pomoćnik ministarke nauke i obrazovanja za strukovno obrazovanje Vlado Prskalo na predstavljanju rezultata reforme strukovnog obrazovanja. Ministarka nauke i obrazovanja Blaženka Divjak zahvalila je Prskalu za predan, stručan i konstruktivan rad na reformi strukovnog obrazovanja. Prskalo je pak potvrdio da je ta saradnja bila dvosmeran proces i da je na zahtevnoj reformi imao punu podršku ministarke i svih njenih saradnika. U eksperimentalnom provođenju modela dualnog obrazovanja u školskoj godini 2019./2020. učestvovalo je 19 strukovnih škola u 12 županija i Gradu Zagrebu, njome je bilo obuhvaćeno 446 učenika, 191 poslodavac, a na raspolaganju su bila 522 radna mesta. Za reformu strukovnog obrazovanja osigurano je više od 1,3 milijarda kuna iz fondova EU.
Agencija za nauku i visoko obrazovanje u 2019. je provela postupak reakreditacije na 26 visokih učilišta, reakreditovala je 25 doktorskih studijskih programa, a u 2020. planira da nastavi postupke reakreditacije na još 24 visoka učilišta u Hrvatskoj. Godišnji izveštaj Agencije za 2019. i Plan aktivnosti za 2020., koji je doneo Akreditacijski savet Agencije, s opširnim informacijama na hrvatskom i engleskom jeziku, dostupni su na internet stranici, saopštila je Agencija. Ona je u 2019. provela, između ostalog, i ciklus radionica o internacionalizaciji visokog obrazovanja, a nastavio je i reakreditaciju visokih učilišta prema novom modelu. Pri kraju je veliki projekat Agencije – reakreditacija svih univerzitetskih postdiplomskih doktorskih studija, kojem je cilj jačati kvalitet doktorskog obrazovanja kao krune formalnog visokog obrazovanja, istakla je vršioc dužnosti direktora Agencije Jasmina Havranek. Prošle godine je u letnjem upisnom roku bilo 40 590 slobodnih mesta na svim visokim učilištima u Republici Hrvatskoj, a od ukupno 33 267 kandidata, pravo upisa na nekom studijskom programu ostvarilo je njih 24 043.
Nakon podnošenja Zahteva za produženje važećeg desetogodišnjeg ugovora o zakupu prava lova, koji ističu 31. marta ove godine, udruženja i društva su prošla obimne provere koja su uključivale više institucija nakon kojih je župan Božo Galić doneo odluke o produženju zakupa prava lova. Pre sklapanja ugovora o zakupu prava lova, Županija kao Davaoc prava lova, dostavila je nacrte ugovora s odlukama o davanju zakupa prava lova na lovištu na prethodno mišljenje Županijskom državnom tužilaštvu u Vukovaru. Ugovori su potpisivanju o zakupu prava lova za područje opština Jarmina i Markušica, tačnije 4 udruženja, s kojima je ugovore potpisao župan Božo Galić. Osim potpisivanja ugovora o zakupu prava lova, potpisani su i ugovori o finansiranju izrađivanja Lovnoprivredne osnove. Na svečanom potpisivanju ugovora prisustvovali su i predsednik Lovačkog saveza Vukovarsko-sremske županije Mirko Bošnjak, načelnik opštine Jarmina Andrija Draganić te članovi upravnog ili izvršnog odbora lovnika i lovočuvara svakog udruženja odnosno društva.